Bitanski diplomata, lord Elgin je 1803, uz dozvolu Otomanskog carstva pod čijom je vlašću tada bila teritorija Grčke, delove friza s Partenona odneo u London i prodao Britanskom muzeju gde su sada izloženi i predstavljaju jedan od ključnih eksponata te kulturne ustanove.
Velika Britanija je ranije odbijala da vrati te skulpture Grčkoj navodeći da su doneti na britansko tlo uz dozvolu tadašnjih vlasti.
"Ponovno otvaranje arheoloških lokacija predstavlja priliku za medjunarodne organizacije koje podržavaju povratak friza sa Partenona da još jednom potvrde svoj i zahtev grčke vlade o konačnom vraćanju tih mermernih skulptura", rekla je grčka ministarka kulture Lina Mendoni.
Prema njenim rečima, Grčka neće nikad prihvatiti da je Britanski muzej vlasnik friza, koji je "opljačkan".
Grčka traži povratak friza od 1983, kada je kampanju otpočela glumica, zatim ministarka kulture Melina Merkuri.
Partenon, hram zaštitnice grada Atine, nastao izmedju 447. i 432. pre Nove ere, jedan je od najviših arhitektonskih simbola zapadne civilizacije i spomenik na koji su Grci veoma ponosni.
Iako su hrišćani svojevremeno demolirali dostupne skulpture na Akropolju, a drevni hramovi potom služili kao izvor gradjevinskog materijala, friz Partenona je bio gotovo netaknut do 1687. godine kada ga je, tokom opsade, pogodio mletački top.
Kurir.rs/Tanjug Foto: Profimedia
