Najnovije vesti

PERU JE PREDUZEO SVE MERE PROTIV KORONE, ALI JE NAJTEŽE POGOĐEN: Kako se dogodilo da postane jedno od žarišta pandemije?
Foto: Profimedia

latinska amerika

PERU JE PREDUZEO SVE MERE PROTIV KORONE, ALI JE NAJTEŽE POGOĐEN: Kako se dogodilo da postane jedno od žarišta pandemije?

Planeta

Peru je jedna od prvih nacija u obe Amerike koja je preduzela striktne preventivne mere protiv koronavirusa, poput karantina, policijskog časa i zatvaranja granica. Kako se onda dogodilo da bude najteže pogođen? U ponedeljak je u Peruu bilo više od 123.900 potvrđenih slučajeva koronavirusa i 3.600 smrtnih slučajeva, što ovu zemlju prema broju zaraženih i smrtnosti u Latinskoj Americi smešta odmah iza Brazila, piše CNN.

Ove dve zemlje prišle su epidemiji potpuno različito. Dok brazilski predsednik Žair Bolsonaro umanjuje opasnost od koronavirusa, peruanski predsednik Martin Viskara proglasio je 15. marta izvanredno stanje u zemlji, što uključuje obaveznu samoizolaciju i zatvaranje granica. Virus se svejedno proširio. Prema vladinim podacima, oko 85 odsto kreveta na jedinicama intenzivne nege sa respiratorima trenutno je zauzeto i strahuje se od preopterećenja bolnica.

"Ovo nije hitna zdravstvena situacija, nego zdravstvena katastrofa, koja se može definisati kao situacija u kojoj je pandemija preuzela sve kapacitete zdravstvenog sektora", rekao je za CNN dr. Alfredo Selis iz Medical Collegea u Peruu.

Kako je zemlja koja je na pandemiju odgovorila tako odlučno i ozbiljno završila u takvoj situaciji?

Potrebe i karantinske mere

Jedan od razloga je nejednakosti u Peruu, smatra dr. Elmer Huerta, peruanski lekar i saradnik CNN-a: "Naučio sam da ovaj virus otkriva društveno-ekonomske odnose." Mnogo siromašnih stanovnika Perua nema izbora, nego da se kreće se izvan domova zbog posla, hrane, pa čak i bankovnih transakcija.

Na primer, samo 49 odsto peruanskih domaćinstava poseduje frižider ili zamrzivač (u urbanim područjima oko 61 odsto), prema popisu stanovnika iz 2017. godine. To znači da mnogi moraju svakodnevno odlaziti na pijace zbog hrane, smatra Huerta.

"U društvu u kojem čovek ne može da ostane kod kuće, trebali bismo da izbegavamo ljudski kontakt", objasnio je Huerta.

Mesec dana nakon što je Peru uveo obavezu ostanka kod kuće i policijski čas, 14. aprila, TV Peru pokazao je snimke pijaca na periferiji Lime. Kupci su satima čekali u redu, a uokolo je hodala gomila ljudi. Mnogi su nosili maske, ali socijalno distanciranje bilo je nemoguće.

"Moramo izdržati ovu gužvu jer ne postoji drugi način. Ako to ne učinimo, nećemo imati hrane. Nemamo šta da jedemo, zato smo došli ovde", rekla je za TV Peru jedna žena koja je stajala u redu.

Tog dana, ukupan broj potvrđenih slučajeva koronavirusa u zemlji bio je 10.303. Danas je 10 puta veći.

Neželjene posledice

Ljudi su takođe nagrnuli u banke kako bi podignuli novac iz fondova za pomoć u vreme koronavirusa. Vladin paket pomoći milionima najugroženijih porodica u Peruu bio je dobra ideja, ali njegovo sprovođenje loše je zamišljeno, smatra Kristian Lopez Vargas, peruanski ekonomista i docent na Kalifornijskom univerzitatu u američkom gradu Santa Kruzu.

U prošlogodišnjem je izveštaju agencija koja reguliše rad peruanskih banaka objavila da samo 38 odsto odraslih ima bankovni račun. Manjak pristupa financijskom sistemu znači da većina primalaca pomoći mora lično da dođe u banku kako bi dobila novac.

"Nije bilo teško pretpostaviti ponašanje ljudi u pokušaju da dođu do pomoći. Umesto toga, takva politika nanela je nepotrebnu štetu i nagnala ljude da se okupljaju u bankama", rekao je Lopez Vargas za CNN.

Mnogi Peruanci takođe žive i rade na načine koji se jednostavno ne mogu pomiriti sa socijalnom distancom, ukazao je Lopez Vargas, dodajući da više od 30 odsto domaćinstava u zemlji živi u prenapučenim uslovima, sa četiri ili više osoba koje spavaju u istoj prostoriji.

Više od 72 odsto stanovnika radi u neformalnoj ekonomiji, pokazuju podaci peruanskog Nacionalnog instituta za statistiku i informacije. Za osobe koje svakodnevno žive u neformalnom sektoru, zarada često ovisi o boravku izvan kuće i odmaku od samoizolacije.

"U kombinaciji s potrebama miliona ljudi za hranom i drugim proizvodima sa prenatrpanih pijaca, to je eksplozivna mešavina", objasnio je Lopez Vargas.

Šta sada?

U petak je predsednik Perua produžio vanredno stanje do 30. juna, zadržavši obavezne mere samoizolacije i policijski čas širom zemlje. Bio je to peti put da se vanredne mere produžuju, ali ovaj put je nekim preduzećima dopušteno ponovno otvaranje. Među njima su razni saloni, dostava hrane i stomatolozi.

Čini se da su i Peruovi prioriteti u provođenju zdravstvenih smernica evoluirali otkako je prvi put proglašeno vanredno stanje, piše CNN. Početkom aprila, predsednik je izvestio kako je tokom prve nedelje obaveznog ostanka u kući oko 3.000 ljudi pritvoreno zbog nepoštovanja mera. U ponedeljak je predsednik najavio da će prioritet biti sprovođenje zdravstvenih protokola na pijacama širom zemlje. Jedna lekcija naučena iz pandemije je da ljudi moraju promeniti određena društvena ponašanja koja su nanela veliku štetu, smatra predsednik.

"Ovakvo ponašanje je individualističko i sebično. Ignorisanje onoga što se događa oko nas i upravo onoga što nas je dovelo u ovu situaciju. I to ne samo Peru, nego ceo svet", rekao je Viskara.

No lekar Huerta i ekonomista Lopez Vargas oprezno upozoravaju da ne treba previše optuživati ljude. Problemi koji su na videlo izašli tokom pandemije nisu novi.

"Iako se to nekima čini kao misterija, zapravo nije", zaključio je Lopez Vargas.

Kurir.rs/Index.hr

Foto: Profimedia

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...