Ne posustajući, demonstranti u Hongkongu - gde je održavanje komemoracija za poginule na Tjenanmenu zabranjeno - strahuju od budućnosti jer pamte primer Tjenanmena i naučili su lekciju koju on predstavlja, piše Rui Žong, Amerikanka kineskog porekla angažovana kao programski asistent Kisindžerovog instituta za pitanja Kine i SAD u Vilsonovom centru u Vašingtonu.
Nasuprot tome, u SAD, Tjenanmen nije shvaćen kao upozorenje na potrebu očuvanja civilnog društva i ne uočava se nikakva povezanost između Amerike i Tjenanmena, uprkos nasilju koje su SAD vršile nad sopstvenim građanima tokom proteklih decenija, kao i borbi protiv policijske brutalnosti, koja i danas traje, napominje autorka.
U mašti Amerikanaca, Tjenanmen figurira kao nešto što je davno namerno ostavljeno negde daleko i tiče se samo Kine - kao crna mrlja na toj državi, a ne kao nešto sto bi se moglo dogoditi i u samoj Americi, navodi autorka, ističući da, kada misle da je "tako nešto moguće samo u diktaturama", Amerikanci zaboravljaju na više slučajeva rasno motivisanih masakara u prošlosti izvršenih nad Crncima.
Kritikujući političare koji pozivaju na vojnu intervenciju u američkim gradovima u kojima su u toku protesti zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda, autorka podseća da je sadašnji američki predsednik Donald Tramp, u intervjuu za magazin "Plejboj", datom godinu dana posle krvavih protesta na Tjenanmenu, veličao snagu kojom su kineske vlasti ugušile demonstracije, i iz tog primera naučio lekcije o moći.
Međutim, za američke krugove koji se bave spoljnom politikom, Tjenanmen prečesto predstavlja prašnjavi relikt prošlosti koji stoji u vitrini, a ne lekciju o krvi, snazi i žrtvovanju koja važi i danas, ističe Žongova.
Kurir.rs/Tanjug Foto: Reuters/AP
NE PROPUSTITE
