Na dugoj listi nalaze se i Majkl Braun, Martin Trejvon i drugi, a mnogi od njih ne samo što su umrli na sličan način, poslednje reči su im bile identične. Evo koji su sve slučajevi ubistva crnaca od strane belih policajaca obeležili modernu istoriju rasizma u svetu:
ADAMA TRAORE (1992–2016)
Traore je umro 19. jula 2016. na svoj 24. rođendan u predgrađu Pariza, gde je odveden u pritvor jer je bežao kad su policajci hteli da ga identifikuju. Njegova sestra Asa rekla je policiji da su mu poslednje reči bile: “Ne mogu da dišem”, baš kao i Džordžu Flojdu. Te reči su postale moto protesta protiv rasizma u SAD.
"Umrli su na isti način. Nosili su težinu od tri policajca na sebi. Imali su iste reči. I to je bio kraj za Džordža Flojda. Takođe je bio kraj i za Adamu Traorea", rekla je Asa za CNN.
Adama Traore bio je Francuz poreklom iz Malija. On je bio napolju u predgrađu Bomon sir Oaz u Parizu sa svojim starijim bratom Bagujem, kad im je prišla policija koja je htela da ispita Baguja u vezi sa jednim slučajem. Od braće su zatražili lične karte, ali Adama nije imao svoju i pobegao je u obližnju kuću, gde je ubrzo uhvaćen. Tri policajca Nacionalne žandarmerije oborila su ga na tlo tokom hapšenja.
Umro je u policijskom vozilu dok su ga vozili u stanicu. Nakon njegove smrti izdata su četiri izveštaja s autopsije. Stručnjaci se prvo nisu mogli složiti da li je do smrti došlo usled gušenja tokom privođenja ili postojećih medicinskih stanja.
Drugi su ukazali na moguće prisustvo droge u njegovom telu što bi doprinelo smrti, međutim toksikološki izveštaj je bio negativan. Zvanični izveštaj iz 2020. tvrdi da je bilo tetrahidrokanabiniola u njegovoj krvi, a kasnije je dodat i zastoj srca kao uzrok smrti. Druga, nezavisna autopsija porodice iz 2018. je navela gušenje usled pritiska kao uzrok smrti.
"Moj brat je umro jer je bio crn. Moj brat je umro jer je bio iz siromašnog kraja… Da li bi telo belog čoveka primilo težinu tri policajca? Da li bi telo belog čoveka prošlo pored bolnice bez zaustavljanja. Ja kažem da ne bi", dodala je Asa.
Smrt Adame Traorea podstakla je velike proteste u Parizu, Lionu i Tuluzu pod sloganom “Pravda za Adamu”.
Novi izveštaj osobađa policajce koji su pritisnuli Traorea na tlo i pripisuje njegovu smrt već postojećim zdravstvenim problemima za koje njegova porodica tvrdi da nije imao. Advokat policajaca je rekao da bi slučaj sada trebao da bude raščišćen.
"Nema veze između smrti Traorea i tehnika hapšenja koje su koristili policajci. Flojdov slučaj nema nikakve veze sa slučajem Traorea", istakao je advokat.
DEJVID DUNGAJ MLAĐI (1989-2015)
Aboridžin Dejvid Dungaj mlađi, koji je bio šizofrenik i dijabetičar, umro je u zatvorskoj bolnici Long Bej u Sidneju 2015, nakon što su ga uhapsila najmanje četvorica policajaca. Prema vladinoj istrazi, 26-godišnji Dungaj odbio je da prestane da jede paket biskvita nakon što su pokušali da ga prebace u ćeliju. Portal Justiceaction.org.au navodi da su ga čak šestorica policajaca držala u ležećem stavu dok su mu davali sedativ, a bolničko osoblje i još četvorica čuvara posmatrali.
Dungaj je 12 puta ponovio da ne može da diše pre nego što je izgubio svest. Dok su čuvari shvatili ozbiljnost situacije, prošlo je nekoliko minuta pre nego što su pokušali da ga reanimiraju. Dungaj je ušao u takozvanu asistoliju, stanje bez električne aktivnosti srca koje je jedan od kliničkih znakova srčanog zastoja na osnovu kojeg se proglašava smrt pacijenta.
Vlada Novog Južnog Velsa je u istrazi navela da je Dungaj odbio da vrati biskvite nakon što je osoblje izrazilo zabrinutost zbog nivoa šećera u njegovoj krvi.
"To je za posledicu imalo da su čuvari Dejvida nasilno premestili iz njegove u drugu ćeliju kako bi mogli posmatrati njegovo stanje", navodi se u izveštaju koji prenosi CNN.
"Manje od 10 minuta nakon što je započeo premeštaj, Dejvid je iznenada prestao da reaguje dok su ga držali u ležećoj poziciji. Preduzeti su napori za reanimaciju, ali bez uspeha. Nedugo potom Dejvid je proglašen mrtvim", piše u izveštaju u kojem je kao uzrok smrti navedena srčana aritmija.
Dungajeva porodica pozvala je da se podignu krivične optužnice protiv čuvara koji su bili umešani u incident, ističući da su Dejvidove poslednje reči bile: "Ne mogu da dišem". Mrtvozornik Nju Saut Velsa Derek Li naveo je da "nema naznake da su postupci policajaca bili motivisani zlim namerama već su verovatnije posledica njihovog nerazumevanja informacija koje su tada prenošene".
KIT LAMONT SKOT (1973-2016)
Afroamerikanca Kita Lamonta Skota (43) ubio je 20. septembra 2016. u Šarlotu u Severnoj Karolini crni policajac Brentli Vinson. Policija je došla na Skotovu adresu u nevezanom slučaju, u potrazi za jednim čovekom za kojim je izdata poternica. Kako je navedeno, oni su videli Skota kako izlazi iz vozila na parking noseći pištolj. On je navodno odbio da se povinuje njihovim naređenjima da baci oružje, međutim Skotova žena – koja je bila prisutna – ovo je porekla.
Komšije Skota, oca sedmoro dece, rekle su da je on prethodno pretrpeo povredu mozga u nesreći i da je imao poteškoća sa komunikacijom. Šef policije Šarlota Ker Putni rekao je da su policajci dali Skotu “jasne i glasne” komande da baci oružje i da ih je čulo mnogo ljudi. Putni je opisao Skota kao “neposrednu smrtonosnu pretnju”.
Vinson je potom ubio Skota, a Putni kaže da je njegov pištolj zaplenjen na licu mesta. Skotova porodica, međutim, kaže da je on bio u automobilu i čitao knjigu i da nije imao pištolj kad je izlazio iz vozila. Policija je rekla da nije pronađena nikakva knjiga i da je Skot kupio oružje 18 dana pre smrti.
Skotova smrt izazvala je i mirne i nasilne proteste u Šarlotu tokom dve noći. Jedna osoba je poginula, a više policajaca i civila povređeno je u nemirima. Vinson je suspendovan u vreme istrage, a u novembru je odbačena optužnica protiv njega, nakon što su tužioci zaključili da je pucnjava koja je dovela do njegove smrti bila opravdana.
TREJVON MARTIN (1995-2012)
Afroameričkog tinejdžera Trejvona Martina (17) iz Majamija ubio je je u Senfordu na Floridi beli policajac Džordž Zimerman. Martin je išao sa ocem u posetu njegovoj verenici u Senfordu. Uveče 26. februara vraćao se sam do kuće očeve verenice iz prodavnice. Zimerman, član građanske patrole u predgrađu, video je Martina i prijavio ga policiji kao sumnjivog. Nekoliko minuta kasnije došlo je do sukoba i on je upucao Martina u grudi.
Zimerman je bio povređen tokom sukoba i tvrdio je da se branio. Nakon što je slučaj privukao pažnju šire javnosti Zimerman je izašao na suđenje, ali ga je porota u julu 2013. oslobodila optužbi za drugostepeno ubistvo i ubistvo bez predumišljaja.
Martinova smrt izazvala je skupove, marševe i proteste širom zemlje. Onlajn peticija koja je pozivala na punu istragu i krivično gonjenje Zimermana sakupila je 2,2 miliona potpisa. Martinovo ime "tvitovano" je preko dva miliona puta tokom mesec dana nakon njegove smrt, a više od 1.000 ljudi odalo mu je poslednju poštu uoči sahrane 3. marta 2012. Tinejdžer je sahranjen u Memorijalnom parku Dejd u Majamiju. Martinu je u julu 2013. posvećen i memorijal u Istorijskom muzeju Goldsboro Vestsajd, muzeju istorije Afroamerikanaca u Senfordu.
ERIK GARNER (1970-2014)
Afroamerikanac Erik Garner (44) umro je 17. jula 2014. na Stejten Ajlendu u Njujorku nakon što ga je beli policajac Danijel Pantaleo uhvatio za vrat tokom hapšenja.
Policija je prišla Garneru zbog sumnje da nelegalno prodaje cigarete. Nakon što im je on rekao da je umoran od maltretiranja i da ne prodaje cigarete, pokušali su da ga uhapse. Kad je Pantaleo stavio ruke na Garnera, ovaj je odbio da sarađuje i odmakao mu ruke. Onda je Pantaleo stavio ruke oko njegovog vrata u položaj gušenja i oborio ga na tlo.
Dok ga je više policajaca obuzdavalo Garner je ponavljao: “Ne mogu da dišem”. On je to izgovorio 11 puta dok je ležao licem okrenutim ka pločniku. Kad je izgubio svest okrenuli su ga na stranu, međutim on je ostao da leži sedam minuta dok su čekali ambulantna kola. Garner, otac šestoro dece, proglašen je mrtvim u bolnici oko jedan sat kasnije.
Video snimak incidenta razbesneo je javnost širom SAD i doveo do oživljavanja debate o brutalnosti policije. Nakon što je porota donela odluku da se Pantaleo neće suočiti sa optužbama zbog smrti Garnera, izbili su protesti u Njujorku. U julu 2015. došlo je do vansudskog poravnanja s njegovom porodicom, kojoj je grad Njujork platio 5,9 miliona dolara. Američko Ministarstvo pravde ni 2019. nije podiglo krivičnu tužbu protiv Pantalea, koji je otpušten tek u avgustu iste godine, više od pola decenije nakon Garnerove smrti.
MAJKL BRAUN (1996-2014)
Nedugo nakon smrti Garnera, 9. avgusta 2014. beli policajac Daren Vilson iz Fergusona, predgrađa Sent Luisa u Misuriju, ubio je 18-godišnjeg Afroamerikanca Majkla Brauna.
Braun je bio sa svojim prijateljem Dorijanom Džonsonom na pijaci i snimljen je nadzornom kamerom kako krade kutiju cigareta. Vilson je pronašao Brauna i Džonsona i preprečio im put policijskim vozilom. Došlo je do borbe između Brauna i Vilsona nakon što je tinejdžer posegao rukom kroz prozor vozila.
Vilson je ispalio dva metka tokom borbe u vozilu, a jedan od njih pogodio je Brauna u ruku. Braun i Džonson su potom počeli da beže. Džonson se sakrio iza automobila na ulici, a Vilson je krenuo da ganja nenaoružanog Brauna. Počeo je da puca i pogodio ga sa najmanje šest metaka. Braun je umro na ulici, manje od minut i po nakon što mu je Vilson prišao.
Ukupno je Vilson ispalio 12 metaka. Braun je pogođen sa šest metaka, sve sa prednje strane.
Državna porota odbila je da podnese tužbu protiv Vilsona, a Ministarstvo pravde SAD kasnije ga je oslobodilo, zaključivši da je postupao u samoodbrani. Policajac Vilson je dao otkaz u policijskoj službi u novembru 2014. Ubistvo Brauna je uzrokovalo višemesečne nasilne proteste u Fergunsonu pod sloganom "Ruke gore, ne pucaj", kao i formiranje Pokreta za žrtve crnce.
BRIONA TEJLOR (1993-2020)
Afroamerikanku Brionu Tejlor (26) iz Kentakija ubili su policajci Džonatan Matingli, Bret Henkison i Majls Kosgrov 13. marta ove godine, nakon što su provalili u njen stan u Luisvilu. Došlo je do pucnjave između Brioninog dečka Keneta Vokera i policije, koja je ispalila preko 20 metaka. Tejlor je pogođena osam puta, a Matingli je ranjen.
Policija je tragala za dvoje ljudi koji su već bili u pritvoru pod sumnjom za prodaju droge u kući 16 kilometara dalje. Jedan od privedenih bio je u vezi sa Tejlorovom. Nalog za pretragu uključio je Tejlorinu adresu jer je osumnjičena da je primila drogu, a njen auto je bio više puta parkiran ispred kuće pritvorenog Džamarkusa Glovera.
Policija je rekla da je Voker prvi zapucao i da su više puta pokucali na vrata navodeći ko su. Ovo su opovrgli porodica Tejlor i komšije, koji su rekli da se policija nije najavila i da su Briona i njen dečko mislili da neko provaljuje u njihov stan. Voker je na ispitivanju rekao da je Tejlorova više puta povikala: “Ko je?”, nakon lupanja po vratima. Kako nije bilo odgovora, on je uzeo oružje.
Tejlorova je proglašena mrtvom na licu mesta. U Tejlorinom stanu nije pronađena droga.
Protesti zbog njene smrti počeli su 26. maja, sa zahtevima da se trojica umešanih policajaca uhapse i optuže za ubistvo. Dva dana kasnije na protestima je sedmoro ljudi ranjeno, a zbog smrti jednog od demonstranata Dejvida Mekatija 1. juna otpušten je šef policije Stiv Konrad. Protesti zbog smrti Tejlorove deo su nacionalnih demonstracija zbog smrti Džordža Flojda.
DŽORDŽ FLOJD (1973-2020)
Afroamerikanac Džordž Flojd (47) umro je tokom nasilnog hapšenja u Mineapolisu 25. maja. Flojd je uhapšen zbog davanja lažne novčanice od 20 dolara u prodavnici, a umro je nakon što mu je beli policajac Derek Šovin pritisnuo vrat kolenom i držao ga prikovanim za tlo skoro devet minuta, od čega je ovaj bio u nesvesti tri minute. Još trojica policajaca pritiskala su kolenima Flojdovo telo na tlo, ali nijedan nije reagovao iako su ustanovili da nema puls.
Prema zvaničnoj autopsiji Flojd je umro od zastoja srca tokom hapšenja. U vreme smrti, kako se navodi, imao je fentanil i metamfetamin u organizmu. Druga autopsija, na zahtev Flojdove porodice, tvrdi da dokazi idu u prilog tome da je uzrok smrti gušenje i da je pritisak na vrat ograničio pritok krvi do mozga a pritisak na leđa disanje.
Nakon Flojdove smrti zapalila se čitava Amerika. Izbili su protesti zbog brutalnosti policije ne samo u SAD – gde je zahvaćeno više od 400 gradova u svih 50 država – već i širom planete.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
