Najnovije vesti

POTRESNA ISKUSTVA IZ NEMAČKE: Nisu umirali od korone, ali su se zbog tog virusa javili mnogi drugi problemi
Foto: EPA / SASCHA STEINBACH

uvedene mere nanele i dosta štete

POTRESNA ISKUSTVA IZ NEMAČKE: Nisu umirali od korone, ali su se zbog tog virusa javili mnogi drugi problemi

Planeta

Nemački lekari svedoče da im dolazi dosta manje bolesnika, ne zove se ni hitna pomoć ni u slučaju moždanog udara ili infarkta kad je svaka sekunda važna. Jer ljudi se boje zaraze - a onda umiru od svojih bolesti.

Početkom aprila Tomas S. je pretrpeo moždani udar. U Nemačkoj su tada već bile uvedena ograničenja za suzbijanje pandemije, iz Italije su stizale dramatične slike. Tomas ima 50 godina i definitivno spada u "rizičnu grupu" zaraze: pre četiri godine je preživeo infarkt, ima povišen šećer u krvi, ali i puši i gojazan je.

Kad je tog dana odjednom shvatio kako nije u stanju uopšte da razazna slova poruke koju je pisao na mobilnom, naravno da je znao kako nešto nipošto nije u redu, kaže za DW.

Ali uprkos tome, nije hteo da otde u bolnicu: "Pa to su žarišta korone, ne idem tamo pa da još i to navučem".

foto: EPA-EFE/FRIEDEMANN VOGEL

Načelno je imao pravo: mediji su već tada bili prepuni napisa i upozorenja kako baš te bolesti koje on ima lako mogu da vode do teškog razvoja kod zaraze korone i mnogi koji su preminuli u ovoj pandemiji su zaista imali takve poteškoće. Isprva nije bilo jasno ni da li je neko siguran u čekaonicama. Međutim, koliko je bio opravdan strah i nakon moždanog udara?

Tomas S. nipošto nije bio jedini: brojke zdravstvenog osiguranja ovog aprila pokazuju kako se na odeljenjima hitne službe smanjio broj slučajeva infarkta i moždanog udara za 30 odsto. Ne odlazi se lekaru ni na pregled: kardiolozi i onkolozi kažu kako se broj pacijenata u njihovim ordinacijama prepolovio. Bolesni su redom otkazivali već dogovorene termine jer su strahovali da će biti zaraženi koronom u čekaonici.

Slično je bilo i u drugim državama. Više od 2.000 lekara iz stotinak zemalja je saopštilo kako je broj pacijenata pao za 50 do 70 posto u odnosu na prošlu godinu.

"Moždani udar i infarkt su hitni slučajevi gde je odlučujuć svaki minut, čak i u doba pandemije", upozorio je još početkom aprila Kristijan Gerlof, primarijus Univerzitetske klinike Hamburg-Ependorf.

"Pacijenti nipošto ne treba da izbegavaju bolnički tretman zato što strahuju da će biti zaraženi", kaže Gerlof.

Slično je sa moždanim udarom: u čitavom svetu godišnje umre oko 14 miliona ljudi, a i u Nemačkoj je to na trećem mestu među uzrocima smrti.

"Kad je reč o bolnicama, ništa se nije prominilo u slučajevima akutnog zbrinjavanja slučajeva moždanog udara. Problema je bilo jedino iz stava pacijenata koji su prekasno, ili uopšte nisu došli u bolnicu", kaže Mario Leisle iz Fondacije za pomoć žrtvama moždanog udara.

Ozbiljan problem je ispao i sa naredbom o zabrani poseta bolnicama: „Bolnice nam javljaju kako su i pacijenti sa moždanim udarom gotovo uvek u bolnicu dolazili sami, bez pratnje nekoga iz porodice. To znači da neurolozi često nisu uopšte mogli da dobiju važne informacije, na primer, šta se tačno dogodilo i koje lekove pacijent uzima što je odlučujuće u postupku lečenja", upozorava čelnik Fondacije.

foto: EPA / MATTHIAS RIETSCHEL / POOL

Slično je prošao i Tomas S.: dok je ipak konačno dospeo u bolnicu prošlo je više dragocenih sati. U međuvremenu više nije mogao ni da govori. Svakom petom pacijentu koji preživi moždani onda ostanu i dugoročne posledice zbog kojih je onda zavisi od pomoći drugih. U Nemačkoj je to sudbina otprilike milion ljudi.

I institucije za rehabilitaciju imaju velike probleme jer nije moguće držati se odredbi o udaljenosti među osobama. I radnici takvih institucija često su i sami "rizična grupa" zbog svoje starosti ili prethodnih oboljenja. Zbog toga su i mnoge ambulante za rehabilitaciju morale drastično da smanje broj pacijenata koje tretiraju.

Na posledice zabrane poseta bolesnicima upozorava i Kristijan Mais iz Centra afazičara (osobe koje su izgubile govor zbog oštećenja u kortikalnim centrima):

"Tužno je to što takvi pacijenti ne smeju da imaju kontakt čak ni sa članovima porodica. Neki možda jesu u stanju da razgovaraju telefonom sa svojim najbližima", kaže Mais i dodaje kako ništa ne može da zameni lični kontakt.

I Tomas S. je tu pogođen: proveo je osam nedelja na rehabilitaciji, ali još veoma teško govori i ne može da piše. Neke klinike za rehabilitaciju su pacijentima stavile su na raspolaganje tablet računare preko kojeg barem elektronski mogu da komuniciraju sa porodicom.

Kurir.rs/Dojče vele

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...