Ministri odbrane zemalja-članica NATO-a usvojili su paket mera kao odgovor na jačanje ruskog raketno-nuklearnog potencijala, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nakon virtuelne konferencije.
Zemlje NATO-a donele su odluku da kupe sisteme protivvazdušne odbrane ‘Patriot’ i SAMP/T (italijanske i francuske proizvodnje) kao odgovor na nove rakete u Rusiji“, precizirao je Stoltenber i dodao da su takođe pristali da investiraju u proizvodnju lovaca pete generacije.
Generalni sekretar je istakao da Alijansa smatra da su akcije Rusije u pravcu modernizacije vojnog potencijala preteće i „neodgovorne“, i da je retorika te zemlje usmerena na zastrašivanje zemalja NATO-a.
„Prošle godine je raspoređivanje ruskih raketa 9M729 (SSC-8 po klasifikaciji NATO-a) dovelo do kraha Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa. To su rakete dvostruke namene, imaju domet do evropskih gradova i snižavaju prag potreban za upotrebu nuklearnog oružja. Rusija takođe modernizuje interkontinentalne balističke rakete. U Rusiji se pojavila i hipersonična jedrilica“, istakao je Stoltenberg.
Takođe je dodao da NATO neće razmeštati nove nuklearne rakete u Evropi.
„U okviru paketa mera, NATO je doneo odluku da ne raspoređuje nove rakete kopnenog baziranja, jer ne nameravamo da recipročno odgovaramo na izazove Rusije“, rekao je Stoltenberg, ne precizirajući kakvi su planovi Alijanse o razmeštanju nuklearnih raketa morskog i vazdušnog baziranja u Evropi.
On je dodao da Alijansa poziva Kinu da učestvuje u međunarodnim naporima kotrole nuklearnog naoružanja.
„Nema sumnje da Kina, s obzirom na to da proizvodi sve moćnije naoružanje i pomorske snage, mora konstruktivno učestvovati u dijalogu o kontroli naoružanja, između ostalog, i nuklearnog. Svetska vojna sila takođe ima globalnu odgovornosti u oblasti kontrole naoružanja“, konstantovao je generalni sekretar.
On je dodao da su ministri odbrane NATO-a razgovarali i o povlačenju američkih trupa iz Nemačke, ali da nisu doneli nikakvu konkretnu odluku kada će se to dogoditi i koliko vojnika će biti povučeno.
Stoltenberg je nedavno izjavio i da Rusija jača svoje prisustvo u Sredozemlju.
"Videli smo da je Rusija spremna da primeni oružanu silu protiv svojih suseda, kao što su Ukrajina i Gruzija. Takođe smo svedoci da je Rusija izvela sajber-napade. Nedavno su u Nemačkoj potvrdili da je iza sajber-napada na Bundestag stajala Rusija. Rusija deluje na Arktiku, jača svoje prisustvo u Sredozemlju, a njene jedinice se nalaze direktno uz granice zemalja NATO-a. Imajući sve to u vidu, moramo i dalje da investiramo u odbranu i politiku obuzdavanja“, rekao je on početkom juna.
Sada je stigao i odgovor Moskve.
Kada su ruski brodovi bili u Sredozemnom moru, ne samo da za NATO niko nije znao, nego o toj organizaciji nije bilo ni pomena, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, komentarišući saopštenje generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga o širenju Rusije u Sredozemlju.
„Ne približava se Rusija NATO-u, nego se NATO neprestano širi prema ruskim granicama, uprkos postignutim sporazumima iz 1990. godine o prekidu ekspanzije na istok. I na njih su u Alijansi, očigledno, zaboravili“, prokomentarisala je Zaharova.
„Ruski brodovi su od pamtiveka prisutni u Sredozemnom moru, a u NATO-u su izgleda i na to zaboravili, i gospodin Stoltenberg nije upućen. Ali kada su ruski brodovi bili u Sredozemnom moru, tada ne samo da za NATO niko nije znao, nego o toj izvanrednoj organizaciji nije bilo ni pomena, a oni (ruski brodovi) su se tamo nalazili zbog trgovine, pružanja pomoći našim partnerima, osiguravanja nacionalne bezbednosti zemlje, na šta mi imamo pravo“, objasnila je Zaharova.
Što se tiče Arktika, Zaharova je istakla da je aktivnost Rusije u tom regionu više nego logična, imajući u vidu da se više od jedne petine teritorije Rusije nalazi severno od Polarnog kruga.
Prema njenim rečima, stvara se utisak da u NATO „ceo tekst pišu ljudi koji ne znaju u kakvom svetu žive“.
„Takve izjave protivreče svemu – i logici, i činjenicama, i zdravom razumu – generalno nekim predstavama o poštovanju ljudi, koji su već naučili da koriste internet. Sve se izokreće i ukazuje na to da NATO ne poseduje istorijsko pamćenje i da je izgubio orijentaciju“, zaključila je Zaharova.
Podsećanja radi treba istaći i da je američki list „Nešenl interes“ nedavno naglasio da Rusija ima razloga da bude zabrinuta od potencijalnog napada od strane NATO-a, budući da je u proteklih 100 godina na nju napalo više članica Alijanse – Nemačka, Švedska, Poljska, Francuska, pa i SAD.
Prema pisanju autora članka, iako je većina Amerikanaca mišljenja da je pretnja NATO-a prema Rusiji „izmišljena“, realnost je da se broj vojnih aktivnosti Alijanse na granicama Rusije konstantno povećava.
„Nije ni čudo što Moskva konstantno jača svoju vojsku i mornaricu – nakon završetka Hladnog rata i raspada SSSR, Rusija je ostala daleko ranjivija nego što je to slučaj sa mnogim njenim bivšim satelitima, uključujući Poljsku, Mađarsku, Rumuniju, Češku i Slovačku.
Prethodno je načelnik operativne uprave ruskog Generalštaba Sergej Rudskoj izjavio da Moskva beleži porast vojne aktivnosti SAD i njenih saveznica u blizini ruskih granica.
Prema njegovim rečima, tokom aprila i maja ove godine drastično je povećan broj letova američkih strateških bombardera duž ruskih granica, a prvi put u istoriji američka avijacija dalekog dometa obletala je i teritoriju Ukrajine.
Pored toga, u porastu je i vojna aktivnost NATO-a na Arktiku, dodao je Rudskoj, a kao primer naveo je vojne vežbe Alijanse u Barencovom moru.
Kurir.rs/Sputnjik/Priredio: P.L.
NE PROPUSTITE
