Naime, kako piše ovaj marinac, sve je počelo 7. juna ove godine kada je teretni brod "Cirkin", koji je plovio pod zastavom Tanzanije, tiho napustio tursku luku i krenuo ka libijskoj luci Misrati.
Ne zna se pouzdano šta je sadržalo 5.800 tona tereta, ali se može reći da to sigurno nisu bili tepisi. Pogotovo što su "Cirkina" pratila 3 turska ratna broda. Pretpostavlja se da je nosio oružje i vojnu opremu za libijsku vojsku koja je pod komandom međunarodno priznate Vlade nacionalnog jedinstva.
Podsetimo, trenutno se Vlada nacionalnog jedinstva (GNA), koja uživa podršku NATO, bori protiv snaga generala Halife Haftara koje kontrolišu velike delove istočne i južne Libije.
Međutim, tri dana kasnije, kada je grčki helikopter prišao brodu i zatražio dozvolju za sletanje kako bi izvršio inspekciju, posada je to odbila.
Helikopter, koji nadgleda aktivnosti na Mediteranu u okviru operacije Irini, pod pokroviteljstvom Evropskog saveta, potom se udaljio i nadzirao "Cirkina" iz daljine. "Cirkin" je isključio transponder.
Zato je o svemu obaveštena francuska fregata "Kurbe", koja u tim vodama plovi u okviru mornaričkih bezbednosnih operacija NATO.
Kako su naveli, turski brodovi su ciljali francuski vojni brod na Mediteranu, što Ankara poriče.
"Cirkin" je na kraju stigao u Misratu sa svojim tovarom.
Francuska je osudila poteze Ankare i podnela zvaničnu prijavu NATO-u, a Turska je zauzvrat tražila izvinjenje. Francuska je potom suspendovala svoju ulogu u operaciji Morski čuvar, optuživši Tursku da je prekršila embargo na oružje za Libiju.
Međutim, kako piše Riter, tu incident postaje "mutan" jer se čini da je francuska strana sama odlučila da pristupi "Cirkinu", bez ovlašćenja NATO-a. EU je pozvala NATO da ovlasti sve brodove koji plove u okviru misije "Morski čuvar" kako bi pružili direktnu podršku operaciji Irini koja se stara da se sprovodi embargo na oružje za Libiju. Ipak, takva autorizacija podrazumeva jednoglasnu odluku, odnosno dozvolu, svih članica NATO što nije moguće jer je Turska na sve to stavila veto.
NE PROPUSTITE
Tako se u libijskim vodama rodio veliki sukob među važnim članicama NATO-a, da se budućnost Alijanse dovodi u pitanje, smatra Riter.
Kako kaže, u većini slučajeva je u centru ovih nesporazuma Turska čime je upitna njena održivost u Alijansi, a samim tim i čitavog saveza.
Još od kad je pristupila NATO-u. 1952. godine, Turska je bila crna ovca. Njen značaj je veliki, ne samo geografski, pogotovo u pokušajima NATO-a da se pozicionira u odnosu na SSSR tj. današnju Rusiju.
Ono što upada je u oči je duga istorija pučeva u Turskoj i velika unutrašnja borba između sekularnih i islamističkih struja. NATO je, takođe, zatvarao oči pred mnogim nedemokratskim dešavanjima u Turskoj, poput svrgavanja legitimno izabranih vlada, a dolazak na vlast sadašnjeg predsednika Redžepa Tajipa Erdogana samo je produbio neprijateljstvo sa NATO i Zapadom.
Erdogan je islamista sa panotomanskom vizijom čiji se stavovi kose sa svim što predstavljaju druge članice Alijanse.
A da ne pominjemo i tursku kupovinu ruskih S-400.
Kako napominje Riter za RT, NATO je izgubio na značaju još od raspada Sovjetskog saveza. Podeljen je na mnoge frakcije, ali neslaganje sa Ankarom ipak prestavlja najveći problem.
"Incident između Francuske i Turske je ogolio slabost NATO-a, u pitanju je organizacija koja očajnički pokušava da ostane relevantna. Činjenica je da je Turska najslabija karika ovog vojnog saveza i njeno kontinuirano prisustvo je otrovna pilula koja će mu, ispostaviće se na kraju, doneti i smrt. Jedino pitanje je - koliko brzo", zaključuje Riter.
Kurir.rs/N.P.
NE PROPUSTITE
