„On je turski građanin i zato ne može ništa da uradi, osim da ćuti“, objasnio je za Sputnjik stručnjak za verska pitanja Nikolaos Savopulos.
U isto vreme među verskim analitičarima vlada mišljenje, da Vartolomej ne može da sačuva jedinstvo pravoslavne crkve.
„Prvi među jednakima“ episkop u društvu pravoslavnih crkava, izgleda da je ostao usamljen i u ćorsokaku, zbog situacije u pravoslavnom svetu, koju je on napravio dajući autokefalnost raskolničkoj crkvi u Ukrajini. Reakcija važnih ljudi bi trebalo da bude jača. Iako se situacija po statusu crkve Svete Sofije dogodila u situaciji pravoslavnog slabljenja i patrijarh Vartolomej nosi odgovornost za to“, izjavio je za Sputnjik Teodoros Zizis, počasni profesor Bogoslovskog fakulteta Univerziteta Aristotela u Solunu.
„Ako bi se patrijarh Vartolomej pozabavio time da sačuva ujedinjenu pravoslavnu crkvu, tada bi njihova podrška bila jača, čak i kada ne bi uspeo, drugi bi pomogli. Ali zbog nesuglasica, za koje upravo on nosi odgovornost, reakcija pravoslavnih crkava je slaba“, dodao je on.
Prema mišljenju profesora, važan razlog što vaseljenski patrijarh ne izražava svoje mišljenje može biti strah od reakcije muslimanskog naroda i strah od novih nereda, kao onih koji su bili u septembru 1955. godine.
Sa druge strane, stručnjak za verska pitanja Ioanis Tacis smatra da delovanja Turske nisu naišla na prepreke upravo zbog razrušenog jedinstva pravoslavlja što je posledica odluke vaseljenskog patrijarha.
„Pravoslavne crkve imaju isto mišljenja da crkva Svete Sofije ne treba da postane džamija. Ipak one ne mogu da nastupe zajedničkom izjavom. One ne mogu da organizuju Svepravoslavni Sabor. To je posledica događaja u Ukrajini. Raskol u pravoslavlju predstavlja poteškoću za odlučivanje i izražavanje pozicije. Tragično je, da starešine crkava ne mogu da dođu do rešenja. Sve to ukazuje na nedostatak kohezije ne samo na temu crkve Svete Sofije, nego i na temu mogućih problema u budućnosti. Kako Erdogan, tako i međunarodna zajednica vide da raskol postoji, i niko se neće ozbiljno odnositi i sa poštovanjem takvoj crkvi“, između ostalog navodi stručnjak za verska pitanja.
Tacis je okarakterisao liturgiju na dan Uspenja Bogorodice 15. avgusta, u manastiru Panagija Sumela, kao pokušaj da se skrene pažnja.
„Može li liturgija 15. avgusta da kompenzuje činjenicu da će Turci crkvu Svete Sofije koristiti kao džamiju? Naravno da ne“, podvlači on.
Prema poslednjim saopštenjima Patrijaršije, posle Erdoganove odluke liturgija u manastiru Panagija Sumela će se ipak održati.
„Erdogan je lukav. On uzima crkvu Svete Sofije i pretvara je u džamiju, pritom ne otvara manastir Panagija Sumela i mi mu se zahvaljujemo“, kaže Dimitris Rizos. Marios Begzos, bivši dekan Bogoslovskog fakulteta i profesor uporedne filozofije i religije vidi u ovome lični poraz vaseljenskog patrijarha.
„Tokom prethodnih 30 godina, koliko je Vartolomej na mestu patrijarha, ne samo da nije obnovila svoj rad Duhovna škola na Halkiju, nego smo i svedoci kako se crkva Svete Sofije pretvara u džamiju bez ikakve reakcije. To je lični poraz vaseljenskog patrijarha, koji nije mogao da spreči takav događaj“, podvlači on.
Analitičari se slažu u mišljenjima, da je odgovor Grčke pravoslavne Crkve, na temu promene statusa Svete Sofije, mogao biti mnogo jači.
Kurir.rs/Sputnjik Srbija Foto:
NE PROPUSTITE
