Izveštaj ABC Njuz u sredu citirao je internu e-poštu, a mediji su rekli da je portparol DHS potvrdio da je kašnjenje u distribuciji biltena saveznim, državnim i lokalnim agencijama za sprovođenje zakona odloženo. Portparol je rekao da bilten ne ispunjava standarde kvaliteta, uključujući dovoljno dokaza i konteksta, za distribuciju, rekao je ABC.
Demokrate će se verovatno pozvati na izveštaj u kojem se navodi da je DHS blokirao upozorenje da bi pomogao predsedniku Donaldu Trampu da pobedi na novembarskim izborima i da je kritika Bajdenovog mentalnog stanja Trampovom kampanjom deo napora Rusije da dezinformiše. Korisnici Tvitera već promovišu novu teoriju tajnog sporazuma, pitajući „kojoj„ domovini “služi DHS?“ I govoreći „Tramp i Putin su jedno“.
Izveštaj ABC umanjuje delove obaveštajnog biltena koji nisu povezani sa Rusijom, uključujući upozorenja da iranski i kineski državni mediji promovišu sugestije da Tramp „pati od psihoze“ i da je možda lošeg fizičkog zdravlja. Takođe tvrdi da je svaka buduća kritika demokratske mentalne ispravnosti ruska dezinformacija.
Jedan korisnik Tvitera rekao je da je izveštaj postavio osnovu da se „svako ko komentariše Džoevu propast slaže sa Rusijom“, dok je drugi zaključio: „tako da je u osnovi svaka legitimna žalba ili zabrinutost građana ruska zavera“. Drugi komentatori su tvitovali da im nije potrebna nikakva pomoć Moskve da bi jasno videli da Bajdenov um slabi. Internet spekulacije su porasle zbog Bajdenove sve šire serije zloglasnih gafova, poput dobrodošlice publici na pogrešnom mestu, a zatim pokušaja da se to predstavi kao šala kada je održao julski govor u rodnoj državi Delavare.
Demokrata se takođe spotaknuo u trenucima kada nije znao gde je, poput hvale lepote Vermonta kada je prošle godine zapravo vodio kampanju u Nju Hempširu, ili sa kim je bio kada je u martu zamenio suprugu sestrom. U februaru se pohvalio da je pregovarao o klimatskom sporazumu u Parizu 2016. godine sa kineskim liderom Deng Siaopingom. Deng je umro 1997.
Demokrate su pokušale da ožive narativ o dosluhu Trampa i Rusije, uprkos činjenici da specijalni tužilac Robert Miler nije uspeo da dokaže da je Trampova kampanja sarađivala sa Moskvom u pobedi na predsedničkim izborima 2016. godine.
Kada je Kancelarija direktora Nacionalne obaveštajne službe prošle nedelje obavestila kongresne odbore da se obaveštajni brifinzi o pitanjima bezbednosti izbora više neće održavati lično, predsednica Doma Nanci Pelosi i predsednik Obaveštajnog odbora Adam Šif izdali su izjavu u kojoj kažu: „Američki narod ima pravo i potrebu da znaju da druga nacija, Rusija, pokušava da pomogne u odluci ko treba da im bude sledeći predsednik “.
Izjava je ignorisala činjenicu da Rusija nije jedina zemlja optužena za korišćenje dezinformacija i drugih sredstava da utiče na američke izbore 2020. godine. Američki obaveštajni izveštaj prošlog meseca upozorio je da su Rusija, Kina i Iran, između ostalog, nastojale da utiču na glasače i da će masovna upotreba glasanja putem pošte olakšati strano mešanje. Kina i Iran takođe su pokušali da diskredituju Trampa, prema obaveštajnim upozorenjima.
Kurir.rs/Logično
NE PROPUSTITE
