Najnovije vesti

AMERIČKI NOVINAR PIŠE: Karantin je bio ogromna greška, a ova dva čoveka su najviše profitirala
Foto: EPA/JUSTIN LANE

pogrešna strategija ili ne?

AMERIČKI NOVINAR PIŠE: Karantin je bio ogromna greška, a ova dva čoveka su najviše profitirala

Planeta

Da li je lokdaun, odnosno potpuno zatvaranje, u zemljama širom sveta bio greška? Njujork post piše kako se čini se da je odgovor na ovo goruće pitanje sve više potvrdan.

Karantin je svakako bio nešto novo. Kao što piše romanopisac Lajonel Šrajver: "Nikad pre nismo reagovali na zarazu zatvaranjem celih zemalja". Azijski grip 1957-1958 usmrtio je 70.000 do 116.000 Amerikanaca, odnosno 0,04 do 0,07 odsto američke populacije. Hongkonški grip ubio je od 1968. do 1970. oko 100.000 ljudi, piše Majkl Baron.

Dosad je koronavirus u SAD-u odneo 186.000 života. Brojka će svakako rasti, ali otprilike je ista kao i tokom spomenutih epidemija gripa, a za mlađe od 65 godina koronavirus je manje smrtonosan od gripa. Ipak, tada nije bilo nacionalnih karantina, ni masovnog zatvaranja škola, firmi, fabrika, restorana i škola.

Zašto su danas stavovi tako različiti? Možda imamo više poverenja u delotvornost vlade. Ako javna politika može uticati na klimatske promene, može i suzbiti virus, nastavlja Baron. Osim toga, nismo mnogo skloni riziku. Deca ne smeju da pešače u školu, penjalice su nestale s igrališta, studenti se štite od mikroagresije. Imamo "bezbednosni način razmišljanja", kako Džonatan Haidt i Greg Lukijanof pišu u knjizi "The Coddling of the American Mind" (Tetošenje američkog uma), prema kojem "odrasli moraju pomno da regulišu mnoge aspekte učeničkih života".

Tako je vest o tome da je covid-19 usmrtio desetine ljudi i preopteretio bolnice u Bergamu pokrenula bekstvo u sigurnost i ograničenja. Mnogi Amerikanci su prestali da odlaze u restorane i radnje čak i pre lokdauna u martu i aprilu. Preterane projekcije nekih epidemiologa, koji su bili profesionalno zainteresovani za predviđanja pandemija, pokrenule su zahteve za delovanjem prema nacionalnim vladama.

Opravdani strahovi da će bolnice biti pretrpane pacijentima objašnjavaju naredbe (retrospektivno, smrtonosne) guvernera Njujorka, Nju Džersija, Pensilvanije i Mičigena da domovi za starije prihvate pacijente zaražene covidom-19. A prvobitna svrha "ravnanja krive" prešla je u "uklanjanje virusa".

Ipak, očigledan uspeh Južne Koreje i ostrvskih država, Tajvana, Singapura i Novog Zelanda, nije mogao da se ponovi u kontinentalnim i globalizovanim Sjedinjenim Američkim Državama, ističe Baron.

Guverneri u saveznim državama koji su nametali lokdaun tvrdili su da "slede nauku". A sledili su nauku samo u jednoj dimenziji - smanjenju neposrednog broja slučajeva covida-19. Karantini su takođe sprečili preglede karcinoma, lečenje srčanih udara i savetovanja o zlopotrebi droga, čiji je izostanak rezultirao velikim i teško procenjivim brojem smrtnih slučajeva. Za ono što su Haidt i Lukijanof nazvali "osvetoljubivim zaštitništvom", pokazalo se da ne pruža previše zaštite.

foto: EPA/JUSTIN LANE

Primeri pokazuju da su se ponižavali ljudi na plažama iako je širenje virusa na otvorenom minimalno; da se odgađalo otvaranje škola iako je malo dece obolevalo ili širilo infekciju; da su se zabranjivali crkveni obredi istovremeno dopuštajući demonstracije za politički poželjne svrhe, piše Baron.

Novo razmišljanje o karantinima, kao što je Greg Ip prošle nedelje napisao u Vol strit džurnalu, govori da su "preterani i skupi". To je u skladu s izjavom američkog predsednika Donalda Trampa iz sredine aprila da bi "dugotrajni lokaun u kombinaciji s ekonomskom depresijom naneo ogromnu i sveobuhvatnu štetu po javno zdravstvo".

Za mnoge je ta ekonomska šteta u razmerama Velike depresije. Restorani i mala preduzeća zatvoreni su zauvek, čak i pre urbanih nereda u poslednja tri meseca. Gubici su koncentrisani kod onih s malim primanjima i malo imovine, dok su karantini povećali neto bogatstvo Džefa Bezosa iz Amazona i Marka Zakerberga iz Fejsbuka za desetine milijardi dolara.

"Antilokdaun" bloger (i bivši novinar Njujork tajmsa) Aleks Berenson iznosi snažan argument da su karantini samo odložili, ali ne i sprečili infekcije.

U ovome ima i nekih starih lekcija. Vlade mogu ponekad da kanališu, ali nikad ne mogu potpuno da kontrolirašu prirodu. Nema načina da se rizik sasvim eliminiše. Pokušaji da se smanji jedan rizik mogu povećati druge rizike. Usred neizvesnosti, ljudi greše. Kao što je, možda, bio i karantin, zaključuje Baron.

Kurir.rs/NY Post/Index.hr

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...