Najnovije vesti

AMERIČKI GENERAL OTKRIVA: Ako dođe do rata sa Rusijom i Kinom, ovim arsenalom ćemo se braniti!
Foto: Youtube/Printscreen

analiza naoružanja

AMERIČKI GENERAL OTKRIVA: Ako dođe do rata sa Rusijom i Kinom, ovim arsenalom ćemo se braniti!

Planeta

Šef Komande globalnog udara američkog ratnog vazduhoplovstva Timoti Rej poručio je da će, ako Pentagon ne investira u modernizaciju nuklearnog štita, izgubiti u eventualnoj konfrontaciji sa Rusijom i Kinom.

Rej upozorava da su ove dve države sposobne da fizički unište Sjedinjene Države i da zato oružje za njihovo odvraćanje mora biti principijalno drugačije.

Pentagon je 2009. godine formirao Komandu globalnog udara američkog ratnog vazduhoplovstva za kontrolu dve od tri komponente nuklearne trijade — kopnene i vazdušne. Ova struktura je odgovorna za korišćenje, raspoređivanje i borbenu upotrebu strateških bombardera i interkontinentalnih balističkih raketa (IBR) baziranih u šahtovima.

Zapravo, reč je o većini američkih sredstava za nuklearno odvraćanje, a poziv generala Reja da se pripreme za veliki rat sa Rusijom i Kinom mnogo govori o situaciji u Pentagonu.

„Naši potencijalni protivnici aktivno modernizuju nuklearne snage u oblastima u kojima mi zaostajemo za njima“, rekao je šef Komande globalnog udara. „Ovo se odnosi i na bojeve glave, i na sredstva njihove dostave. Da ne bismo potpuno zaostali, moramo iskoristiti nove tehnologije za obnavljanje naših bombardera, podmornica i interkontinentalnih balističkih raketa, kao i za izgradnju perspektivne tehnike. Ili ćemo ubrzati ove promene, ili ćemo izgubiti“.

Prema rečima generala, glavnu ulogu u vazdušnoj komponenti nuklearne trijade igraće bombarder B-21 „Rejder“. Poput svog prethodnika, B-2 „Spirit“, ovaj avion će biti izrađen prema šemi „leteće krilo“, kombinujući svu tehnološku stručnost u oblasti stelt tehnologija. Prema Pentagonu, B-21 može lako da savlada bilo koji sistem PVO, istovremeno ostajući nevidljiv za opremu za praćenje.

„Rejder“, kao i „Spirit“ je podzvučni avion, sposoban da nosi i nuklearno, kao i konvencionalno oružje. Na raspolaganju ima krstareće rakete dugog dometa sa nuklearnim bojevim glavama Long-Range Stand-Off (LRSO), koje takođe poseduju stelt tehnologiju.

Pored toga, u odeljku za bombe će biti postavljene modernizovane nuklearne bombe B61-21. Zahvaljujući moćnom opsegu naoružanja i najnaprednijoj tehnologiji, u Vašingtonu smatraju da će B-21 moći da uništi bilo koji cilj na bojnom polju. Vazduhoplovstvo planira da naruči 100 letelica. Cena je oko 550 miliona dolara za jednu. Prvi let „Rejdera“ je trebalo da se održi 2021. godine, ali su početkom septembra američki mediji izvestili o iznenadnim poteškoćama prilikom njegove konstrukcije i da testiranja neće početi pre 2022. godine.

„Dok B-21 ne uđe u službu, moraćemo da se oslanjamo na bombardere B-52, B-1 i B-2“, saopštio je Rej.

„Treba ih održavati u borbenoj pripravnosti, jer su mnoge letelice stare. Na primer, neki avioni B-1 zahtevaju značajne strukturne popravke. Naša komanda planira da ukloni 17 bombardera koji često deluju na Bliskom istoku, u nepoznatim uslovima“.

Ipak, istakao je general, američka strateška avijacija, čak i u uslovima pandemije izazvane virusom korona, nije smanjila intezitet letova i borbene obuke. Bombaderi dugog dometa ove godine su se više puta pojavljivali na nebu iznad zapadnog dela Tihog okeana, Evrope i Arktika. Konkretno, krajem avgusta Amerikanci su izveli vežbe „Savezničko nebo“, a šest B-52 je za jedan dan uletelo u vazdušni prostor 30 zemalja NATO.

Zaostaju po raketama

Šef komande globalnog udara takođe je skrenuo pažnju na važnost obnavljanja kopnene komponente snaga nuklearnog odvraćanja. Podsetio je da su IBR bazirane u šahtovima Minitmen III puštene u upotrebu pre više od pola veka, očekujući desetogodišnji radni vek. Zamena veterana je planirana u okviru programa Ground-BasedStrategic Deterrent („Kopneno oružje strateškog odvraćanja“). Komanda vazduhoplovstva je 8. septembra naručila razvoj novih IBR kod koncerna Northrop Grumman.

foto: Profimedia

Njihov radni vek se procenjuje na 50 godina. Rakete bi trebalo da uđu u upotrebu krajem ove decenije i da ostanu u upotrebi do 2080. godine. O ovom oružju ima malo podataka. Poznato je da će u pogledu karakteristika mase i veličine IBR približno odgovarati Minitmen III, s obzirom na to da nije planirano da se značajnije modifikuju lanseri. Trostepena je, sa čvrstim gorivom i dometom od najmanje 15 hiljada kilometara. Veliki domet će obezbediti novo kompozitno gorivo. Naravno, koristiće se najmodernija baza elemenata. Preciznost će se znatno poboljšati zahvaljujući korekcijama GPS signala.

Mesta baziranja se neće promeniti. Minitmen III su raspoređeni u tri baze američkog vazduhoplovstva: Voren (država Vajoming), Malmstrem (država Montana) i Majnot (država Severna Dakota). Svaka ima po 150 raketa. Prema planovima Pentagona, prve IBR projekta GBSD biće u stavljene u pripravnost 2027. godine, a u potpunosti će zameniti svoje prethodnike do 2036. godine.

I ako u razvoju novog strateškog bombardera Rusija i dalje zaostaje za SAD, dotle je prema programu perspektivne interkontinentalne rakete, naprotiv, ona ispred. Već 2021. godine u službu Strateških raketnih snaga Rusije bi trebalo da uđu prve serijske IBR RS-28 „Sarmat“, od kojih je svaka u stanju da baci više od deset bojevih blokova na daljinu od 16-18 hiljada kilometara.

Kurir.rs/Sputnik

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...