Najnovije vesti

HRVATSKI REPORTER DOŽIVEO ŠOK U STOKHOLMU: Nije samo način borbe protiv korone, evo šta ga je još više pogodilo! (VIDEO)
Foto: EPA-EFE/Ali Lorestani/

neverovatno

HRVATSKI REPORTER DOŽIVEO ŠOK U STOKHOLMU: Nije samo način borbe protiv korone, evo šta ga je još više pogodilo! (VIDEO)

Planeta

Hrvatski novinar je proveo nedelju dana u švedskoj prestonici Stokholmu, razgovarajući sa građanima, lekarima, ekonomistima i glavnim švedskim epidemiologom, arhitektom kontroverznog modela borbe protiv krune Andersom Tegnelom.

"Vraćate li se iz Stokholma? Odlično, tamo je sve normalno, zar ne?", Pitao me je taksista dok me vozio sa zagrebačkog aerodroma. Takvo i slično pitanje verovatno bi postavila većina ljudi u Hrvatskoj jer mnogi prepoznaju Švedsku kao zemlju koja tokom ove koronske krize nije „ništa zatvorila“ i u kojoj je „sve normalno“. Ali nekoliko dana provedenih u severnoj Evropi uverilo me je da tamo nije sve normalno, moglo bi se reći da Šveđani poslednjih nekoliko meseci žive „novo normalno“, baš kao i ostatak sveta.

A „novo normalno“ u Švedskoj znači da nema koncerata ili drugih velikih događaja, da su noćni klubovi zatvoreni ili rade sa stolovima na podijumu, kao i da mnogi zaposleni rade od kuće. Neki restorani na aerodromu takođe su zatvoreni, doručak u hotelima organizovan je prema posebnim merama, a ulice starog Stokholma više nisu pretrpane turistima. Dezinfekciona sredstva su na svakom koraku i stalno se upozorava na udaljenost. Restorani, kafići, prodavnice, hoteli i tržni centri rade uglavnom normalno.

foto: EPA-EFE/Ali Lorestani/

Zvuči poznato? Verovatno zato što se, realno, ne razlikuje mnogo od trenutne situacije u Hrvatskoj. Neki će reći da i mi, kao i mnoge druge zemlje u Evropi i svetu, već neko vreme živimo po čuvenom švedskom modelu, ali niko to ne želi da nam prizna. Možda je to zato što na prvi pogled nije lako uočiti razliku, ali jedna stvar je drugačija. Čim zakoračite na glavni aerodrom Arlande tamo, videćete mnoga lica bez maski. One, naime, nisu obavezne u Švedskoj.

Iako se u zgradi terminala 5 na svakom koraku daje preporuka da se one nose, posebno kako se oni iz drugih zemalja koji prolaze kroz aerodrom ne bi osećali nesigurno, dobar deo ljudi to ne čini.

U centru prestonice maske tek postaju prava egzotika - u prodavnicama, javnom prevozu, poštama i bankama gotovo ih niko ne nosi. Prodaja, po svemu sudeći, ne ruši rekorde, ali maske za lice i dalje zauzimaju „počasno mesto“ u izlozima mnogih apoteka. To je slučaj i u ovoj, gdje se 50 komada prodaje za 239 švedskih kruna (23 evra).

Maske su predstavljene na izlogu gotovo svake apoteke, mada ih nošenje u Švedskoj nije obavezno, niti se ljudi sa maskama često mogu sresti na ulici.

Niko, dakle, nikome ne zabranjuje da ih nosi, ali država to nije uvela kao obavezu. Zašto su Šveđani krenuli „protiv celog sveta“ objasnio nam je njihov glavni epidemiolog i, možemo slobodno reći, trenutno najpoznatiji epidemiolog na svetu Anders Tegnel:

"Trenutno u Švedskoj imamo veoma nizak nivo prenosa koronavirusa zbog čega ne vidimo razlog da dopunimo našu strategiju. Mislim da maske ne bi mnogo pomogle, u mnogim evropskim zemljama u kojima su maske obavezni broj novozaraženih mnogo je dramatičniji nego ovde", rekao je Tegnel za Net.hr.

foto: EPA-EFE/Ali Lorestani/

Na pitanje šta se dogodilo sa prenatrpanim autobusima, sa osmehom je objasnio da u Švedskoj nemaju prenatrpane autobuse.

Tegnel i njegovi saradnici održavaju konferencije za štampu svakog utorka i četvrtka kako bi izveštavali javnost o trenutnoj pandemijskoj situaciji. Zgrada švedskog Instituta za javno zdravlje, smeštena u blizini SciLifeLab, jedne od najvećih laboratorija za molekularnu biologiju u Evropi, uglavnom okuplja nekoliko lokalnih novinara, ali često dolaze i oni iz drugih zemalja. Net.hr je bio među njima i učestvovao je u dva takva saopštenja za štampu - poslednjem u septembru i prvom u oktobru.

Šveđani se na naslovnim stranicama nacionalnih medija ne bave brojem zaraženih na venčanjima i pričesti u okruzima, niti sa brojem zaraženih u vrtićima i školama. Ono što se javnosti predstavlja predstavljaju zbirne brojke novih slučajeva Covid-19 dva puta nedeljno, a ako se pojavi novi fokus, to se ističe.

foto: EPA-EFE/Ali Lorestani/

U poslednjih mesec dana najveći porast zaraza zabeležen je u Stokholmu. Tegnel i drugi epidemiolozi su to objasnili povratkom ljudi sa odmora, kao i činjenicom da su neke kompanije odlučile da ljude vrate u svoje kancelarije od jeseni.

Bez obzira na sve, život u glavnom gradu Švedske je uglavnom normalan, ali ono što će vas stalno upozoravati postoji udaljenost. Šveđani, stoga, smatraju da maske nisu dobra zaštita, ali udaljenost od dva metra sigurno jeste. Takođe se preporučuje često pranje i dezinfekcija ruku.

Zbog činjenice da tamo ponekad nisu mogli da se drže na distanci, mnogi su počeli da izbegavaju javni prevoz. Ulice Stokholma i ranije su bile pune biciklista, a njihov broj se, kako ističu stanovnici, ove godine znatno povećao. Pored bicikala, na putevima postoje i električni skuteri koji se mogu iznajmiti na svakom koraku. Dakle, vozite od tačke A do tačke B i ostavite skuter negde na ulici gde god želite, samo da to ne bi smetalo pešacima i vozačima automobila.

U saobraćaju je sve ovo mnogo bolje rešeno nego, na primer, u Zagrebu, gde su na uskim stazama često gužve pešaci, biciklisti i vozači skutera. U Stokholmu gotovo svaka veća ulica ima posebnu traku za bicikle i skutere. Ako želite da pređete put, morate biti posebno oprezni jer voze vrlo brzo i trenutno se formiraju ispred vas.

Uprkos činjenici da je u saobraćaju sve kako treba, neki vozači automobila žale se na ogroman broj bicikala i skutera na putevima. 

foto: EPA-EFE/Ali Lorestani/

I dok su putevi zagušeni, pešačke zone starog grada, smeštene u stanu Gamla, jednom od 20 gradskih ostrva, uglavnom su poluprazne. U danima pre Covid-19, sve je vrvelo od turista, naa šta ukazuju suvenirnice i restorani na gotovo svakom koraku. Međutim, danas malo ljudi putuje kao turista, pa je tako velik broj istih suvenirnica zatvoren, a na vratima jedne od njih prikazuje se poruka:

"Zbog okolnosti povezanih sa koronavirusom, zatvoreni smo. Ako želite nešto da kupite, možete nas obavestiti telefonom kada planirate da dođete."

Neke suvenirnice su, međutim, ostale otvorene, bilo na puno ili na pola radnog vremena.

Malo je turista u drugim, nekada popularnim delovima grada. Vlasnik restorana u blizini muzeja ABBA na zapadu grada kaže nam da su protekli meseci bili veoma teški jer su, osim nijednog turista, meštani izbegavali i odlazak u restorane. Sada se situacija donekle popravila, mada još uvek nije na nivou od pre pandemije.

Otvorena je većina gradskih hotela, a zbog epidemioloških mera često je smanjena ponuda hrane za doručak, što je najavljeno i u hotelu u kojem sam odseo u centru Stokholma. Salame i sir se više ne uzimaju klještima kojih se svi dotaknu, ali pored njih ima najmanje 50 viljušaka. Morate uzeti jednu od njih i njime staviti sve što želite da jedete na tanjir. Kada to učinite, viljušku morate postaviti na poseban poslužavnik. Naravno, preporučuje se i dezinfekcija ruku. Između stolova postoji rastojanje od najmanje dva metra. Gostiju ima, ali nema gužve.

Tokom marta i aprila, dok je gotovo čitav svet, između ostalog, zatvorio i vrtiće i škole, Švedska ih je držala otvorenijima. To je i danas slučaj sa posebnim epidemiološkim merama. Adriana Mark-Noren, direktorka i direktorka nekoliko predškolskih ustanova u okviru Futuraskolan International, objašnjava da na početku pandemije nisu bili sigurni šta da rade, zatvoriti vrtić ili ne, ali su ipak odlučili da slede državne preporuke.

foto: EPA-EFE/Ali Lorestani/

"Odlučili su da se vrtići i škole za učenike nižih razreda neće zatvoriti. Prvo smo se svi jako plašili, ali onda sam rekao - ljudi, smirite se, moramo da nastavimo da radimo. Podigli smo nivo higijene, češće čistimo, dezinfikujemo stolove, deca peru ruke najmanje 10 puta dnevno. Objasnili smo roditeljima da je nemoguće držati distancu sa malom decom i da se deca sa simptomima Covid ne dovode. Ako primetimo da dete i dalje ima simptome, odmah ih šaljemo kući. Nikada nismo postali žarište infekcije ", kaže Marija.

U vrtiću sa 62 dece, koji se izgledom ne razlikuje od prosječnog hrvatskog vrtića, stvari su dakle uobičajene, a jedino što ostavlja dojam da i dalje živimo u pandemijskim vremenima su dezinficijensi na stolovima. Marija kaže da će se uskoro useliti u novu, moderniju zgradu koja će moći da primi 70 dece.

Švedska je stoga nastojala da održi što je moguće više otvoreno kako bi, između ostalog, sačuvala ekonomiju i radna mesta. Ali da li su u tome uspeli? Prema zvaničnim procenama, BDP je u drugom tromesečju 2020. godine opao za 8,6 odsto, što je rekordan broj, čak i gori od onog iz krize 2008. godine, kada je pad u četvrtom kvartalu iznosio 3,8 odsto.

Ipak, Švedska je u krizi sa koronom prošla bolje od većine drugih evropskih zemalja, uključujući i Hrvatsku sa padom BDP-a od čak 15,1 odsto. Nešto bolji podaci rezultat su strategije koju su sproveli epidemiolog Anders Tegnel i njegove kolege. Međutim, ni Švedska nije izolovana, pa je logično da ne može da izbegne krizu ako u nju upadnu sve druge zemlje u bližem i daljem okruženju.

"Udeo izvoza u našem BDP-u je 47 odsto, iako nismo imali blokadu, naša ekonomija pati jer smo veoma zavisni od izvoza i trgovine sa drugim zemljama. Da imamo karantin, verovatno bi bilo gore, posebno u nekim sektorima. najviše su stradali restorani, hoteli, noćni klubovi, ali i prevoznici. Stradao je i turistički sektor u celini, ali on nema toliki udeo u BDP-u kao u Hrvatskoj ", rekla je Suzan Zeko, predsednica Internacionalne Privredne komora Švedske (ICC).

Objašnjava nam da ako zaista želite da naštetite švedskoj ekonomiji,morate ih sprečiti u međunarodnoj trgovini.

Pad BDP-a podržao je i strah koji se uvukao u ljude na početku pandemije. Uprkos činjenici da su kafići, restorani i bioskopi bili otvoreni, ljudi su ih masovno izbegavali. Gledajući dramatične snimke iz Italije i Španije, mnogi su se bojali za svoj život i uglavnom su ostali kod kuće. Postepenim otvaranjem Evrope i činjenicom da svakodnevno učimo sve više i više o virusu, Šveđani su se počeli pomalo i rešavati, mada će mnogi i dalje reći da promet u restoranima još uvek nije dostigao prošlogodišnji nivo.

Ispijanje kafe, piva, vina ili sokova na terasama nije toliko "omiljeni sport" Šveđana koliko Hrvata. Za prosečnog Hrvata ni cene nisu "omiljene", jer obična kafa košta oko 2,6 evra, ona s mlekom oko 3,5, a kapućino biste ponegde mogli da platite oko 4 evra. Pivo u kafiću iznosi između 5 i 8 evra, a pica u poznatom lancu picerija može vas koštati i do 23 evra.

Jelovnik u poznatom lancu brze hrane iznosi 8 do 11 evra. Turističko povijesno središte nudi jelovnike s mesom i prilozima za stotinjak kuna. Cene u prehrambenim trgovinama uglavnom su malo, ali ne puno veće nego u Hrvatskoj. Treba imati na umu da je prosečna placta u Švedskoj 4.000 evra, pa su spomenute cene, za njihov standard, čak i razumne.

Bez obzira da li idete u prodavnicu, kafić ili restoran, preporučljivo je platiti karticama jer Šveđani gotovo ne koriste gotovinu. Verovatno iz tog razloga biste se mogli potruditi u Stokholmu pre nego što pronađete bankomat. Neke prodavnice i kafići su zbog Covida u potpunosti prešli na plaćanje karticama s ciljem da ni osoblje ni gosti ne dodiruju prlave novčanice.

Kao i u svim drugim razvijenim zemljama, troškovi stanovanja u Švedskoj su visoki. Manji stan izvan centra Stokholma košta oko 1000 evra mesečno, a onaj s tri spavaće sobe oko 1100 evra. Ako želite mali stan u centru, za to ćete morati izdvojiti i oko 1200 evra, a za veći gotovo 2000 evra.

U mnogim slučajevima stanove gradi i iznajmljuje država. Kupci ih dobijaju u doživotnom zakupu. Država subvencioniše povremene obnove, ali i sobaricu. Objašnjavaju da porodicama žele da dozvole odlazak na izlet ili šetnju vikendom, umesto da pripremaju stan.

Švedska je, prema tome, potpuno „drugi svet“ u odnosu na Hrvatsku. Pored toga što imaju uređeniju zemlju i bolje prihode, tamošnji stanovnici veruju vladi i političarima mnogo više nego što je to slučaj kod nas. Kao rezultat, oni imaju sve više poverenja u svoje epidemiologe kada su u pitanju mere protiv Covida.

Trgovac iz Stokholma, 24-godišnji Jakob, kaže da je u početku bio besan na Tegnela:

"Tokom marta i aprila u Stokholmu je bilo vrlo tiho. Mnogi od nas su nastavili da rade, ali imao sam utisak da smo jedini na svetu. Bio sam besan na Andersa i ljude oko njega, nisam znao šta da radim. Moja tetka je zarazila koronavirus i, "Iako je starija žena, nisu želeli da je odvedu u bolnicu. Srećom, sada je dobro. Mislim da je mnogo ljudi na početku pandemije mrzilo Andersa jer je bilo puno mrtvih. Mislim da se većina sada predomislila."

Dr. Matko Čančer (31), koji se u Stokholm preselio iz Zagreba, kaže da je u aprilu došao da se spakuje i ode u Hrvatsku jer se u Švedskoj nije osećao sigurno zbog otvorenijeg pristupa pandemiji. Ali ubrzo se i on predomislio, videći da švedski pristup ipak daje neke rezultate.

To potvrđuju i brojni drugi prolaznici na gradskim ulicama, koji će često reći da je Tegnel ljudima i heroj i omražena osoba. Takođe će reći da su danas, više od pola godine nakon početka pandemije, razumeli kako se ponašati i izrazili nadu da se veliki broj zaraženih i umrlih neće ponoviti.

Uz optimizam, oseća se i strah. Na sever Evrope dolazi još jedna zima. Dnevno svetlo će uskoro biti samo nekoliko sati dnevno, temperature će pasti, a ljudi će se sa ulica seliti u zatvorene, zagrejane prostore. Sve ovo može pogodovati povećanom širenju zaraze, ali Šveđani veruju da će dezinfekcijom ruku, distancom i izbegavanjem velikih skupova moći da prebrode hladne mesece.

To su meseci tokom kojih će verovatno provoditi više vremena kod kuće ili na putovanjima kući, jer država nikome ne preporučuje turistička putovanja u inostranstvo, iako im to ne zabranjuje.

Svi se možemo nadati da će naredno proleće i leto uneti smirenost u situaciju i da ćemo na našoj obali videti švedske turiste zbog kojih smo vrlo često na listi poželjnih destinacija.

I na kraju, malo više o brojevima koji se odnose na, naravno, krunu. Dobro se sjećamo da je na početku pandemije Hrvatska bila svrstana među one zemlje koje se s njom vrlo dobro nose. Broj novozaraženih bio je u proseku oko 50 dnevno, a kada bi se približio trocifrenom broju, nastala bi panika. Ali nikada nismo prešli „stotku“, a do kraja maja smo dostigli nulu, bar na nekoliko dana.

Za to vreme u Švedskoj je bilo mnogo dramatičnije. Dnevni broj zaraženih bio je nekoliko stotina, a od juna počeli su da premašuju hiljadu. Najteži dan bio je 24. jun, kada je zabeleženo 1.698 novih infekcija. Takođe je poznato da Švedska ima skoro 6000 smrtnih slučajeva povezanih sa Covidom. Iako se u poslednje vreme stopa smrtnosti mnogo puta smanjila, nekoliko desetina ljudi umiralo je svakog dana u proleće, a najgore je bilo 8. i 15. aprila, kada je zabeleženo 115 smrtnih slučajeva.

Čisto radi poređenja, kada su mrtvi u pitanju, u Hrvatskoj je najteži dan prve faze pandemije bio 19. april, kada smo imali osam mrtvih. Hrvatska je juče zabilježila deset smrtnih slučajeva od koronavirusa.

Situacija se značajno promenila od leta, a posebno rano jeseni, u obe zemlje. U Švedskoj se broj umrlih kretao od jednog do pet od početka avgusta, što je slično kao u Hrvatskoj. Broj novoinficiranih u Švedskoj ponovo je počeo da raste nakon letnjeg pada na prosečno 200 dnevno, tako da sada ima više od 600 novih slučajeva svakog dana. Poslednji rekord zabeležen je 7. oktobra, kada je bilo 831 novozaraženih.

U hrvatskoj je jesen donela značajan porast, pa u Hrvatskoj posljednjih dana gotovo svakodnevno ima više od 500 novozaraženih, a u posljednja tri dana rušimo rekorde. Danas prvi put imamo više od 1.000 novih infekcija.

Kao i kod nas, i u Švedskoj najveći porast zaraze beleži glavni grad, s tom razlikom što se ne pominju ni zatvorene maske, a kamoli one na otvorenom.

Na početku pandemije, dakle, hrvatske brojke izgledaju znatno bolje, a sada možemo reći da mi, u odnosu na broj stanovnika, beležimo znatno veći porast broja novoinficiranih. Štaviše, Švedska je trenutno jedna od retkih zemalja u Evropi koja ne obara rekorde, odnosno zemlja u kojoj se broj novih slučajeva Covid-a nije pomnožio u poređenju sa septembrom i početkom oktobra.

Kurir.rs/Net.hr

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...