Prema navodima Petera Bajera, poslanika CDU u Bundestagu i koordinatora Savezne vlade za transatlantske odnose, kada je reč o najnižoj tački transatlantskih odnosa u vreme predsednika Donalda Trampa ne mora dugo da se razmišlja: bilo je to u avgustu 2018. kada je Tramp Evropljane označio neprijateljima.
"Tu je jednostavno pređena granica. To niko ne želi da čuje ni od koga, a pogotovo ne od američkog predsednika", kaže Bajer u razgovoru za Dojče vele.
"Bili smo navikli da se stvari dogovaraju. S tim u vezi smo morali mnogo da učimo. Kao kad je Tramp najavio povlačenje američkih trupa iz Nemačke. To smo saznali iz članka u Volstrit žurnalu, a onda se nedelju dana o tome ćutalo. Ni reči", rekao je Bajer.
Izgleda da je poremehcen i licni odnos izmedu Trampa i Merkel, trgovac nekretninama i fizičarka se razlikuju ne samo po stilu, on glasan, ona tiha, nego su i politički veoma udaljeni bilo kod zaštite klime, kod svetske trgovine, kod politike prema izbeglicama ili sada kod korona-krize, ocenjuje Dojče vele.
Smena u Beloj kući se verovatno retko kada tako jako priželjkivala u Berlinu kao sada.
To ne važi samo za političku klasu. Prema ispitivanju javnog mnijenja instituta Civej samo 13 odsto Nemaca žele drugi predsednički mandat Trampa.
Samo pristalice desno-populisticke Alternative za Nemačku (AfD) većinom podržavaju Trampa, ali, pristalice AfD-a su manjina u Nemačkoj.
"Svaki razuman čovek se nada Bajdenovoj pobedi", kaže Johanes Kindler (74) koji je doživeo zlatno doba nemačko-američkog prijateljstva.
On je bio savetnik u kancelarskoj kancelariji u vreme Regana, Buša i Klintona.
Ako bi Bajden postao predsednik, komunikacija s Vašingtonom bi se sigurno poboljšala, ali i on bi od Nemaca zahtevao da preuzmu više odgovornosti, na primer kada se radi o izdacima za odbranu: "Zahtevi SAD prema Nemcima bili bi bar isto toliko veliki kao i za vreme Trampa", kaže Kindler.
Tako misli i Franziska Brantner, portparolka Zelenih za evropsku politiku u Bundestagu.
"Konflikti u našem neposrednom susedstvu su evropski konflikti. I s predsednikom iz redova demokrata za to ćemo ubuduće biti sami odgovorni", kaže Brantnerova u razgovoru za Dojče vele.
"Zato našu spoljnu politiku konačno moramo definisati evropski. Moramo u prvi plan staviti ono što je zajedničko evropsko, kako bismo uopšte mogli da delujemo kao Nemci i Evropljani. Tim pre, ako Tramp ostane", istakla je ona.
A kada se radi o zaštiti klime - Brantnerova je potpuno za Bajdena.
Dok Tramp stalno dovodi u pitanje uticaj čoveka na promenu klime, njegov izazivač želi da SAD učini "klimatski neutralnim" do 2050.
Kurir.rs/Tanjug
NE PROPUSTITE
