Najnovije vesti

ŠTA NAS ČEKA U POST-KOVID SVETU, A KOJE SMO GREŠKE NAPRAVILI: Države će se za epidemije spremati kao za biološke ratove!
Foto: EPA / Sascha Steinbach

ANALIZA DARKA OBRADOVIĆA

ŠTA NAS ČEKA U POST-KOVID SVETU, A KOJE SMO GREŠKE NAPRAVILI: Države će se za epidemije spremati kao za biološke ratove!

Planeta

Kako će svet funkcionisati nakon pandemije koronavirusa koja je još u jeku i šta iz nje možemo naučiti, kao i gde smo pogrešili, u analizi za Kurir.rs objašnajva Darko Obradovič iz Instututa za nacionalnu i međunarodnu bezbednost. 

Pandemija Korona virusa izazvala je najveću svetsku krizu od Drugog Svetskog Rata.

Prema statističkim podatcima do sada je zabeleženo više od 52 miliona zaraženih i 1,3 miliona smrtnih slučajeva. Ovo nije prva svetska pandemija, ali svakako bitna razlika u odnosu na sve ranije, jeste da je ceo svet više nego ikad uslovljen globalnim neometanim protokom ljudi, roba I kapitala, navodi Obradović u autorskom tekstu za Kurir.

Slobodno možemo tvrditi da je upravo taj protok kritična infrastruktura bez koje je nezamisliv savremeni život. Obim korišćenja usluga i potrošnja goriva je u istorijskom padu. Na sve to treba dodati i pripremljenost sistema i administracija koji su se u veoma kratkom roku suočili sa izazovom zaraze, koja je pretila da parališe čitave države I njihove funkcije. Odgovori na pandemiju svakako će biti predmet hiljada elaborata, analiza i tekstova. Međutim, ono što će svakako biti redefinisano u post kovid svetu možemo grupisati u nekoliko celina. 

foto: Printscreen

Izazov koji je pandemija kovid-19 postavila pred države, uticaće na to da će u post kovid svetu doći do značajnijeg redefinisanja strategijskih dokumenta i pratećih uputstava. Do sada je pažnja po pitanju rizika od zaraznih bolesti bila svedena na tek jedan ili dva reda u većini strategija nacionalne bezbednosti i na nivo odgovora zasnovanih na prethodnim iskustvima. Sada je jasno, da je trenutna pretnja, a i neka buduća u razmerama bioloških oružanih dejstava.

Adekvatni odgovri su zasnovani na principima tkz. Vojnog medicinskog odgovora, imamo kolektivne preuređene objekte kao privremene bolnice, veliki angažman ljudstva i svih državnih kapaciteta. Sve ovo će za posledicu imati da će kreatori strategijskih i doktrinarnih dokumenata u narednom period posvetiti daleko više pažnje na identifikovanju pretnji i odgovora koje može nametnuti pandemija i to pre svega sa aspekta kritičnog snabdevanja i kapaciteta institucija da se adekvatno suprostave ovom izazovu.

Ukoliko analiziramo Srbiju, možemo primetiti visok nivo organizovanosti u odgovoru na pandemiju, što je posledica valjane tradicije društvene samozaštite i pripremljenosti naših organa i institucija. Takođe, iskustva iz pandemije će svakako uticati i na definisanje materijalnih sredstava neophodnih za otklanjanje posledica i suprotstavljanje.

Kao što se novac izdvaja u raznim fondovima za otklanjanje posledica zemljotresa primera radi, tako će se u narednih 10 godina izdvajati novac za oporavak ekonomija.

foto: Profimedia

Evropska unija kao najsavršeniji savez demokratskih država za svoje članice je opredelila 1,6 milijardi evra za otklanjanje posledica pandemije. Sistem kriznog menadžmenta “Red Alert” svakako nije adekvatno funkcionisao u većini država te stoga kroz strateška dokumenta radiće se na spremnosti svih subjekata država za buduće pandemije.

Druga promena u post-kovid svetu nesumnjivo će biti promena uloga i mehanizama koji su postojali u okviru Svetske Zdravstvene Organizacije kao i uvođenje novih multilateralnih mehanizama za suprotstavljanje zaraznim bolestima. Već sada je jasno da je SZO podbacila u svom osnovnom, a to je pravovremena razmena informacija, znanja i iskustava.

Prema kredibilnim svetskim analizama vidimo da je pandemija započela u Kini mnogo ranije nego što je ostatak Sveta dobio informaciju da postoji visoko infektivna zaraza u gradu Vuhanu, provinciji Hubeji. Dok su senzacionalisti raspravljali da li je zaraza potekla sa mokre pijace, laboratorije ili nekim drugim načinom, svi su prevideli da to u tom trenutku i nije to toliko bilo važno koliko informacija da zaraza postoji, da se prenosi vrlo brzo i da je opasna po život.

foto: EPA / Li Ke

U tom smislu umesto zavodljivh priča o “pijacama” i slepim miševima i teorijama zavere, trebalo je preduzimati bazične aktivnosti a to je razmena informacija, izalazak međunarodnih eksperata u žarište bolesti, sprečavanje međunarodnih letova, izolovanje virusa i slanje informacija drugim državama.To se sve nije dogodilo, međunarodni aerodrom je i dalje radio. Dakle, ne ulazeći u razloge zbog čega SZO nije podelila ili nije imala prave, potpune i pravovremene informacije, jasno je da osnovna uloga nije ispunjena.

Dakle, evidentno je da će se u budućnosti formirati pouzdaniji mehanizmi razmene informacija i detekcije zaraznih bolesti, jer očigledno je da izazovi, rizici i pretnje po celo čovečanstvo su takvog obima da će se nastojati u izgradnji pouzdanijeg “early alert” sistema, a oktrivanje i kontrola zaraznih bolesti podićiće se na nivo kontrole proliferacije oružja za masovno uništenje.

Nije isključeno da će u buduće za Kinu i Azijske države biti uvedeno nešto slično “žutom pasošu” koji se koristi za Afriku, kada su upitanju zarazne bolesti I zdravlje ljudi.

Treća stavka koja će značajnije biti promenjena i što može povoljno uticati na države Istočne Evrope i Jugoistočne Azije jeste diverzifikacija proizvodnje i snabdevanja robe i proizvoda koji će biti označeni kao neophodni i nužni. Već sada smo svedoci da su mnoge zemlje, uključujući i Srbiju, uveliko razvile kapacitete za masovnu proizvodnju zaštitinih maski svih modela i lekova, srpska pamet proizvodi i respiratore, ova kriza je povoljno uticala na inovativnost.

Međutim, u budućnosti će biti pojačan fokus na raznovrsnost proizvodnje I snabdevanja koji neće zavisiti od proizvodnje iz jedne države kao npr. Kine, već će multinacionalne kompanije svoju proizvodnju strateški i planski usmeravati u različite države, što će biti izvanredna šansa za evropske države kao što je Srbija da privuku investicije. 

foto: Screenshot

Definitivno svet posle korone više neće biti isti, mnoge stvari će se menjati u pravcu stvaranja boljeg, transparentnijeg i sigurnijeg društva, upotreba vakcina i zdravstvena kultura ce se neminovno povećati. Mnoge navike tokom korone će i dalje ostati prisutne, kao sto su socijalna distanca, distanciono radno okruženje I održavanje kontakata I poslovnih sastanaka putem online platformi neće isčeznuti po nestanku korone.

Internet i društvene mreže će nastaviti trend primarnog sredstva informisanja što će dodatno usložiti borbu protiv lažnih vesti i dezinformacija. Pouke koje je čovečanstvo steklo ploveći kroz ovu pandemiju svakako će unaprediti naše živote i podići kapacitete za neku buduću pandemiju. Do tada nam ostaje da slušamo uputstva koja dolaze iz zvaničnih kanala, održimo disciplinu I zajedno prebrodimo ovu krizu.

Kurir.rs,  Foto: EPA / Sascha Steinbach

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...