„Prema našem mišljenju, s vremena na vreme je svrsishodno oceniti stare ideje o pristupu okolo zemaljskom svemirskom prostoru sa stanovišta savremenih tehnoloških mogućnosti. Jedna od tih ideja je stvaranje zemaljskih sistema za dinamičko ubrzanje mase. Ideju je prvi put izneo Žil Vern u naučnofantastičnom romanu 'Put na Mesec“ 1865. godine“, navodi se u izveštaju.
Ono što je tada bila fikcija sada se može realizovati, kada su ove tehnologije i materijali postali dostupni, smatraju naučnici.
„Svemirski top“ se izdvaja od drugih metoda neraketnog pristupa svemiru po tome što ga je u principu moguće realizovati na tehničkom nivou koji danas postoji, navodi se u dokumentu.
Jedan od načina takvog lansiranja satelita naziva se linearni elektromagnetni akcelerator i predstavlja lansirnu cev i motor snage deset megavata. Potrebno je da se rasporedi na uzvišenje od dva-tri kilometra.
Druga opcija koju stručnjaci predlažu je prstenasti akcelerator mase – prstenasta potisna vakuumska cev prečnika od nekoliko kilometara, postavljena na padini planine sa cevima kroz koje će se projektil-nosač sa satelitom lansirati u svemir. Prstenasti ubrzivač ima elektromotor od 20 megavata koji bi mogao da ubrza masu od 2.000 kilograma do devet kilometara u sekundi za samo jedan sat.
Kao nedostatke elektromagnetnih topova naučnici navode prekomerna preopterećenja prilikom lansiranja satelita. Među prednostima, u odnosu na tradicionalne svemirske rakete-nosače su niski troškovi lansiranja i visoka operativnost lansiranja.
NE PROPUSTITE
