Dok se kompanije utrkuju u razvoju vakcine protiv COVID-19, a zemlje se trude da obezbede doze, pitanja o upotrebi svinjskih proizvoda - koje su neke verske grupe zabranile - izazvala su zabrinutost zbog mogućnosti poremećenih kampanja imunizacije.
Želatin iz svinjskog mesa se široko koristi kao stabilizator kako bi se osiguralo da vakcine ostanu sigurne i efikasne tokom skladištenja i transporta. Neke kompanije su godinama radile na razvoju vakcina bez svinjskog mesa: švajcarska farmaceutska kompanija Novartis proizvela je vakcinu protiv meningitisa bez svinjskog mesa, dok saudijska i malezijska AJ Pharma trenutno radi na jednoj od njih.
Ali potražnja, postojeći lanci snabdevanja, troškovi i kraći rok trajanja vakcina koje ne sadrže svinjski želatini znače da će se sastojak verovatno i dalje koristiti u većini vakcina godinama, rekao je dr Salman Vakar, generalni sekretar Britanske islamske medicine Udruženje.
Glasnogovornici Fajzera, Moderne i AstraZenece rekli su da svinjski proizvodi nisu deo njihovih COVID-19 vakcina. Ali ograničena ponuda i postojeći poslovi vredni milioni dolara sa drugim kompanijama znače da će neke zemlje sa velikom muslimanskom populacijom, poput Indonezije, primiti vakcine za koje još nije potvrđeno da nemaju želatin.
To predstavlja dilemu za verske zajednice, uključujući Jevreje i muslimane, gde se konzumacija svinjskih proizvoda smatra versko nečistom i kako se zabrana primenjuje na medicinu, rekao je on.
„Među islamskim naučnicima postoje različita mišljenja o tome da li uzimate nešto poput svinjskog želatina i podvrgavate ga rigoroznoj hemijskoj transformaciji“, rekao je Vakar. „Da li se to još uvek smatra religiozno nečistim za vas?“
Većina konsenzusa iz prošlih rasprava o upotrebi svinjskog želatina u vakcinama je da je to dozvoljeno prema islamskom zakonu, jer bi „veća šteta“ nastala ako se vakcine ne bi koristile, rekao je dr. Harunor Rašid, vanredni profesor na Univerzitetu u Sidneju.
Postoji slična ocena širokog konsenzusa verskih vođa i ujevrejskoj zajednici.
„Prema jevrejskom zakonu, zabrana jedenja svinjskog mesa ili upotrebe svinjskog mesa zabranjena je samo kada je to prirodan način jedenja“, rekao je rabin Dejvid Stav, predsednik Tzohar-a, rabinske organizacije u Izraelu.
Ako se „ubrizgava u telo, a ne (jede se) na usta“, tada nema „zabrane i problema, posebno kada smo zabrinuti zbog bolesti“, rekao je on.
Ipak, postojala su suprotna mišljenja po tom pitanju - neka sa ozbiljnim zdravstvenim posledicama po Indoneziju, koja ima najveće muslimansko stanovništvo na svetu, oko 225 miliona.
Indonežansko veće Ulema, muslimansko svešteničko telo koje izdaje potvrde da je proizvod halal ili dozvoljen po islamskom zakonu, 2018. godine proglasilo je da su vakcine protiv ospica i rubeole „žestoke“, ili nezakonite. Verski lideri i vođe zajednica počeli su da pozivaju roditelje da ne dozvole vakcinaciju svoje dece.
„Slučajevi ospica naknadno su porasli, što je Indoneziji donelo treću najveću stopu morbila na svetu“, rekla je Rachel Hovard, direktorica istraživačke grupe za istraživanje tržišta zdravstvenog osiguranja.
Kasnije je muslimansko sveštenstvo izdalo uredbu u kojoj se kaže da je dozvoljeno primanje vakcine, ali kulturni tabui i dalje su doveli do nastavka niskih stopa vakcinacije, rekao je Hovard.
„Naše studije su otkrile da se neki muslimani u Indoneziji osećaju neprijatno zbog prihvatanja vakcinacija koje sadrže ove sastojke“, čak i kada muslimanske vlasti izdaju smernice u kojima kažu da su one dozvoljene, rekla je ona.
Vlade su preduzele korake da se pozabave tim problemom. U Maleziji, gde je halal status vakcina prepoznat kao najveći problem među muslimanskim roditeljima, doneti su stroži zakoni tako da roditelji moraju vakcinisati svoju decu ili se suočiti sa novčanim kaznama i zatvorom. U Pakistanu, gde je poverenje u vakcinu iz verskih i političkih razloga opadalo, roditelji su zatvoreni zbog odbijanja da decu vakcinišu protiv dečije paralize.
Ali sa rastućim kolebanjem vakcina i dezinformacijama koje se šire širom sveta, uključujući i verske zajednice, Rašid je rekao da je angažovanje zajednice „apsolutno neophodno“.
„To može biti katastrofalno“, ako vlade i zdravstveni radnici ne budu snažno angažovani u zajednici, rekao je on.
U Indoneziji je vlada već rekla da će uključiti muslimansko svešteničko telo u proces nabavke i sertifikacije COVID-19 vakcine.
"Javna komunikacija u vezi sa halal statusom, cenom, kvalitetom i distribucijom mora biti dobro pripremljena," rekao je indonežanski predsednik Joko Vidodo u oktobru.
Dok su u jesen bili u Kini, indonežanski sveštenici su pregledali kineska postrojenja za biotehnologiju Sinovac, a u Indoneziji su u toku i klinička ispitivanja koja uključuju 1.620 dobrovoljaca za vakcinu kompanije. Vlada je objavila nekoliko ugovora o nabavci vakcina protiv COVID-19 sa kompanijom u ukupnom milionima doza.
Sinovac Biotech, kao i kineske kompanije Sinopharm i CanSino Biologics - koje sve imaju COVID-19 vakcine u kasnim fazama kliničkih ispitivanja i ponude koje prodaju milione doza širom sveta - nisu odgovorile na zahteve Associated Press-a za informacijama o sastojcima.
U Kini nijedna od COVID-19 vakcina nije dobila konačno odobrenje za tržište, ali više od milion zdravstvenih radnika i drugi za koje se smatra da imaju visok rizik od zaraze primili su vakcine pod hitnom dozvolom za upotrebu. Kompanije tek treba da otkriju koliko su vakcine efikasne ili mogući neželjeni efekti.
Pakistan je u kasnoj fazi kliničkih ispitivanja vakcine CanSino Biologics. Bangladeš je prethodno imao sporazum sa Sinovac Biotech-om o sprovođenju kliničkih ispitivanja u zemlji, ali suđenja su odložena zbog spora oko finansiranja. Obe zemlje imaju neke od najvećih muslimanskih populacija na svetu.
Iako su zdravstveni radnici na terenu u Indoneziji i dalje u velikoj meri angažovani na naporima da obuzdaju virus dok broj raste i dalje, Vakar je rekao da će vladini napori da uveri Indonežane biti ključni za uspešnu kampanju imunizacije pošto su vakcine protiv COVID-19 odobrene za upotrebu.
Ali, rekao je, kompanije koje proizvode vakcine takođe moraju biti deo takvog dosega u zajednici.
„Što su transparentniji, što su otvoreniji i iskreniji prema svom proizvodu, veća je verovatnoća da postoje zajednice koje imaju poverenja u proizvod i koje će moći da vode informisane diskusije o tome šta žele da rade, " rekao je.
„Jer, na kraju, to je izbor pojedinaca.“
Kurir.rs/pbs.org
NE PROPUSTITE
