Aleksej Navaljni, Putinov protivnik i najviši opozicioni kritičar, jedva je preživeo navodno trovanje novičokom u avgustu prošle godine, nazvavši to svojim drugim pokušajem atentata. Nakon kolabiranja u avionu na letu iz Sibira za Moskvu, prebačen je na hitno lečenje u Nemačku, što mu je, kako se izveštava, spasilo život. Ubrzo nakon oporavka iz inostranstva, Navaljni je režirao mali medijski performans, telefonirajući dvojici Putinovih agenata koji su ga navodno otrovali, i oni su mu priznali da su novopridošlicu naneli na šavove donjeg veša, a on je sve to lepo snimio i objavio.
Najčudnije u celoj ovoj priči je da je Aleksej Navaljni, nakon što je demaskirao celokupnu Putinovu operaciju atentata i jedva izbegnutu likvidaciju, prošle nedelje odlučio da se vrati pravo u „brlog za zločine“, a na kraju je uhapšen i odveden u pritvor na moskovskom aerodromu Šeremetjevo. Da je Lav Trocki bio toliko hrabar da se vratio Staljinu iz meksičkog izgnanstva, možda bi danas bio živ?
Cinizam i istorijske analogije na stranu, ali odluku Alekseja Navaljnog da se vrati u Rusiju nakon neuspelog atentata nije lako razumeti ili učiniti logičnom za mnoge na Zapadu, gde se ovih dana masovno protestuje zbog njegovog hapšenja. Ako je toliko opasan politički suparnik Putinu da je zaista nekoliko puta pokušao da ga ubije, onda poslednji Navaljni čin nije hrabrosti već čisto ludilo, jer ni od njegove samopožrtvovanosti ne bi imao od koga kasnije da profitira.
Opoziciona scena u Rusiji svedena je na kritičnu akciju putem društvenih mreža i povremeno loše posećeni protestni skupovi. Pritvor Navaljnog od strane režima je višegodišnja rutina koja se do sada dogodila desetine puta. Daleko popularniji van svoje zemlje nego među samim Rusima, Aleksej Navaljni se uglavnom citira kao medijski kompromitujuća mrlja na Putinovom političkom carstvu, koje je s njim izgradilo dominantni odnos kao dosadnu, ali uglavnom bezazlenu muhu.
Ruskoj javnosti postao je poznat 2008. godine kao bloger koji je pisao o navodnim zloupotrebama i korupciji u državnim korporacijama. Na meti su mu bili i režimski oligarsi poput vlasnika fudbalskog kluba Čelsi Romana Abramoviča ili Ališera Usmanova.
Korišćenje društvenih mreža karakteristika je njegovog političkog stila putem kojeg oštrom retorikom pokušava doći do mladih nezadovoljnika. Tokom predsedničkih izbora 2011. godine pozvao je Ruse da glasaju za bilo koga drugog osim za vladajuću Jedinstvenu Rusiju, koju naziva strankom varalica i lopova.
Potom se kandidovao za gradonačelnika Moskve 2013. godine, u kojoj je sa 27 odsto glasova osvojio drugo mesto, odmah iza Putinovog miljenika Sergeja Sobjanjina, i to je bio najkonkretniji politički uspeh Alekseja Navaljnog do sada. Ali neposredno pre nego što je izabran za gradonačelnika Moskve, osuđen je na pet godina zatvora zbog pronevere i zloupotrebe, što je nazvao nameštaljkom i režimom.
Navaljni je takođe relativno često govorio na ruskim ultranacionalističkim skupovima, što već godinama zabrinjava tamošnje liberale. S druge strane, ruski nacionalisti sumnjičavi su prema njegovim vezama sa Amerikom otkako je 2010. godine diplomirao na Univerzitetu Jejl.
Zanimljivo je da je Navaljni u trci za mesto šefa ruske opozicije u oktobru 2012. pobedio Garija Kasparova, bivšeg svetskog prvaka u šahu, koji odnedavno uglavnom živi u Podstrani kod Splita. O simboličkoj snazi antiputinove opozicije u ovoj zemlji svedoči mizerni broj od samo 80.000 birača koji su tada birali između Navaljnog i Kasparova.
Uprkos njegovoj znatnoj medijskoj slavi i prisustvu na Zapadu, čak se i britanski BBC i dalje otvoreno pita da li zna značajan broj Rusa izvan Moskve i drugih većih gradova kao Putinovog najglasnijeg i najhrabrijeg kritičara uopšte? Njegova medijska figura Davida, koji se požrtvovano bori protiv političkog Golijata, privlači mnoge strane političke romantičare, ali ta slika, upozoravaju analitičari, u velikom je odstupanju od njegove stvarne snage.
Kurir.rs/Slobodna Dalmacija
NE PROPUSTITE
