Izvan tog zapadnog perimetra izgleda da nema vakcine - verovatno se još uvek pominje ruski Sputnjik V i to je otprilike to. Retko se piše da neke druge države - poput Kine, Indije i Irana - takođe razvijaju sopstvene vakcine, a još manje se pominje jedna zemlja koja je odavno poznata kao medicinski prvak i koja paralelno razvija četiri vakcine protiv koronavirusa: Kuba.
Tako je na Zapadu vest da su Kuba i Iran zaključili sporazum o saradnji na vakcini protiv koronavirusa prošla malo „ispod radara“. Konkretno, kubanski državni institut za vakcinaciju „Finlai“ objavio je u petak, 8. januara, da je sa iranskim Pasterovim institutom potpisao sporazum o saradnji u ispitivanju najnaprednije od četiri kubanske vakcine - Soberane 2.
Kubanska vakcina uspešno je prošla drugu fazu kliničkih ispitivanja, a treća i poslednja faza sprovodiće se istovremeno na Kubi i u Iranu - pored 150.000 stanovnika Havane, vakcina će biti testirana na 50.000 dobrovoljaca u Islamskoj Republici Iran.
Zanimljiv razlog zašto su kubanske vlasti zaključile ovaj sporazum sa Iranom: zbog uspešnog upravljanja pandemijom Kuba ima nisku stopu zaraženosti, pa nema dovoljno zaraženih građana za testiranje vakcine (tačnije - nemaju dovoljno stopa infekcije da se studija završi dovoljno brzo), odnosno da bi studija imala statističku snagu mora da postoji dovoljan broj zaraženih u kontrolnoj grupi). Stoga su posegnuli za iranskim bazenom zaraženih, najvećim na čitavom Bliskom Istoku.
Da li zvuči pomalo čudno da siromašna država poput Kube ne samo da razvija sopstvene vakcine, već mora da ide i na druge kontinente u potrazi za zaraženima, jer nema dovoljno sopstvenih zaraženih građana zbog upravljanja kvalitetom pandemijska kriza?
Možda zvuči, ali zato je Kuba fenomen današnjeg sveta.
Za početak malo statistike. U utorak, 18. januara, na dan kada se priprema ovaj tekst, 11 miliona Kuba je imala 18.443 zaraženih koronavirusom, a Hrvatska 225.648. Iako je stanovništvo gotovo tri puta brojnije, Kuba ima 12 puta manje zaraženih od Hrvata.
Relativna razlika je više od trideset puta: dok Hrvatska beleži više od 55.000 slučajeva na milion stanovnika, Kuba beleži samo 1.629.
Još su veće razlike u broju mrtvih: Hrvatska je do utorka imala 4.684, a Kuba 173. Odnosno, Hrvatska ima 1.145 mrtvih na milion ljudi, a Kuba 15. Razlika je 76 puta.
Moguće tumačenje da Latinska Amerika generalno ima manje pacijenata i umrlih od Evrope može se odmah odbaciti, jer ne odgovara istini: na stranici Vorldometer, među 20 najugroženijih država sveta, čak pet je latinskih Amerika - Brazil (3.), Kolumbija (11.), Argentina (12.), Meksiko (13.) i Peru (18.).
Stoga drastične razlike u uspehu borbe protiv koronavirusa između Kube i Hrvatske potiču iz nečeg drugog. Osim što je Kuba (ne baš prometno) ostrvo, što olakšava borbu protiv virusa, naziva se još nešto - vrhunski kubanski lek.
Verovatno će dva pitanja odmah zazvoniti u ušima prosečnog čitaoca. Nije li Kuba zemlja Trećeg sveta, mnogo siromašnija od Hrvatske? Kako onda može imati vrhunsku zdravstvenu zaštitu?
Odgovor na prvo pitanje je da - dok je BDP Hrvatske po glavi stanovnika skoro 15.000 USD, BDP Kube po glavi stanovnika iznosi samo 8,8 hiljada USD (podaci za 2018. godinu). Prema ovom glavnom ekonomskom parametru, Kuba je dvostruko siromašnija od Hrvatske.
A odgovor na drugo pitanje (kako tako siromašna zemlja može imati superiornu zdravstvenu zaštitu?) Leži u komunističkoj revoluciji 1959. godine koja je transformisala Kubu u ovih šest decenija, stavljajući glavni naglasak društvenog razvoja na stvaranje superiornog (i besplatnog) obrazovanja i zdravstvena zaštita.
Brojevi govore o ovom revolucionarnom podvigu: prema podacima UN-a s početka prošle decenije, Kuba je bila prva na svetu sa 14 procenata BDP-a za obrazovanje (Hrvatska je tada na obrazovanje potrošila 4 procenta BDP-a, što je prosek EU). bio 5 procenata, a čak ni skandinavske zemlje nisu dale više od 7-8 procenata BDP-a za obrazovanje).
Kurir.rs/ Net.hr
NE PROPUSTITE
