"Pre svega, zato što se veoma bojim onoga što bi u protivnom moglo da usledi na proleće i leto", izjavio je nemački stručnjak u intervjuu za Špigl.
Evropa je u velikoj meri ponovo zaključana, ponegde su počele kampanje vakcinacije, ali to nije dovoljno, smatra Drosten.
Kako objašnjava, treba utvrditi šta sada treba da se učini da bi se sprečili novi talasi na proleće i leto.
"Kada stari ljudi i deo rizičnih grupa budu vakcinisani, bićemo izloženi ogromnim ekonomskim, političkim, a možda i pravnim pritiscima da okončamo mere protiv korona virusa. A onda će se za kratko vreme zaraziti mnogo više ljudi nego što u ovom trenutku možemo da zamislimo", upozorio je zalagajući se protiv prevremenog ublažavanja mera.
Infekcija će se, doduše, uglavnom širiti među mlađima, koji ređe obolevaju od teškog oblika bolesti, ali će se odeljenja intenzivne nege automatski ponovo napuniti, predviđa Drosten, koga posebno brinu zaraznije mutacije poput britanske varijante.
Drosten ne veruje da će se situacija na leto poboljšati i kaže da je činjenica “da smo 2020. imali tako opušteno leto verovatno povezana s time da je nivo zaraženih u proleće bio ispod kritičnog praga. Ali sada to nije slučaj".
Drosten strahuje da će situacija pre biti “kao u Španiji”, gde broj zaraženih uprkos toplijem vremenu i karantinu ponovo ubrzano raste.
"I u Južnoafričkoj Republici, gde je sada leto, broj zaraženih je visok", rekao je on.
Uprkos vakcinaciji, negativan scenario mogao bi da se reši samo doslednim smanjivanjem broja zaraženih, smatra Drosten, koja zastupa tzv. “zero kovid” strategiju, tj. strategiju za svođenje broja zaraženih na nulu.
Prema njegovim rečima, trebalo bi makar da se postavi kao cilj da bude "nula novih infekcija".
"Mislim da bi to bilo moguće uz značajan napor. Virus bi, naravno, nastavio da se javlja, baš kao što smo videli u Kini i Australiji. Ali apsolutno bi bilo vredno bar identifikovati nula novih infekcija kao cilj. Pre svega zato što sam prilično zabrinut zbog toga šta bi se inače moglo dogoditi u proleće i leto", rekao je on.
On se nada da će na jesen da se vidi napredak.
"Mislim da bismo negde sredinom jeseni morali da vidimo efekte vakcinacije, ne samo u smislu zaštite rizičnih grupa, već i na nivou celokupnog stanovništva, tako da ćemo imati mnogo manje infekcija", kaže epidemiolog. Ali da bismo to postigli sada “ne sme da se desi nešto nepredviđeno”, dodaje on, misleći na mutacije virusa na koje vakcine neće delovati.
Inače, Novi Zeland je već u prvim danima pandemije uveo "zero kovid" strategiju i najoštrije mere kako bi pokušao da iskoreni korona virus pomoću obimnog testiranja, praćenja kontakata zaraženog i karantina.
Kurir.rs/Focus/Spiegel
NE PROPUSTITE
