Lekari su mislili da je to neka vrsta iritacije kože. Prošle su još dve nedelje, ali njegova peta je sada imala rupu. "Događa se nešto vrlo čudno", pomislio je, pa se odvezao do bolnice Ostin u Melburnu da bi je ponovo pogledali.
Bio je april 2020. godine i pandemija koronavirusa je čvrsto zahvatila Australiju. Osoblje je bilo preplavljeno. Lekari su mu rekli da će rana zarasti dovoljno brzo. Umesto toga, posle još nekoliko dana mogli ste da vidite njegovu Ahilovu tetivu kroz rupu na mesu koja je sada imala lopticu za stoni tenis. Tako se vratio u bolnicu, ovog puta u St Vincent, jednu od vodećih australijskih bolnica. Zadržali su ga oko nedelju dana uzimajući biopsije pre nego što su konačno potvrdili uzrok Noelove muke. Bio je to čir Buruli: bakterijska bolest koja može prouzrokovati velike otvorene rane i, ako se ne leči, dovesti do trajnog unakazivanja.
Prošlo je oko šest nedelja od Noela da primeti žig do konačne biopsije i uzimanja pravih lekova. Lekari kažu da je mogao da ostane bez stopala.
Pre nego što je primetio ranu Noel je radio puno u bašti, kopajući zemlju da napravi mesto za veliku šupu. "Posekao sam gomilu drveća koja nisu bila dirana tokom 20 godina", kaže on. "Prilično sam uveren da se [dobijanje čira] poklopilo sa sečom drveća i staništa opsuma."
Da - opsumi. Naučnici veruju da ova pufnasta, noćna stvorenja mogu igrati ključnu ulogu u prenošenju čira na ljude. I oni pate od bolesti, a bakterija Buruli - nazvana Micobacterium ulcerans - se u velikim količinama nalazi u njihovom fecesu. Mnogo prirodnih staništa opsuma izgubljeno je tokom razvoja poslednjih godina, zbližavajući oposume i ljude dok se dve vrste bore za svemir, i vrlo verovatno podstaknuće slučajeve bolesti.
Nekada prigradski stanovnik, čir Buruli sada se približava Melburnu, a lekari i naučnici pokušavaju da ga zaustave pre nego što dostigne populaciju od pet miliona ljudi.
Noel živi u Melburnu, ali njegova porodica ima kuću na plaži udaljenu oko 100 km na poluostrvu Mornington. Popularno odredište za odmor među stanovnicima gradova, peščane plaže okružene su živopisnim kolibama na plaži.
Nije baš mesto na kojem biste očekivali da čujete za rasprostranjene bakterije koje jedu meso, ali slučajevi čira na Buruliju u Viktoriji imaju tendenciju da se pronađu na ovom području. Širom države, slučajevi su se poslednjih godina više nego utrostručili: 2014. godine lekari su prijavili 65 slučajeva; u 2019. godini bilo je 299, dok je prošle godine bilo 218 slučajeva.
Kada se sumnja na slučaj čira, pacijent se najčešće upućuje Danielu O'Brajanu, lekaru za zarazne bolesti i stručnjaku za čir Buruli koji vodi kliniku u obližnjem Gelongu. Počeo je da vozi 40-minutnu vožnju trajektom preko vode nedeljno da bi video sve veći broj pacijenata sa čirom. Kaže da nedeljno prime čak pet do 10 novih pacijenata.
Fizički uticaji su značajni - agresivni čir može izazvati unakaženost, zahteva ozbiljnu operaciju i dovodi do dugotrajne invalidnosti
Čir Buruli može brzo uništiti kožu i meko tkivo ako se nedeljama i, u mnogim slučajevima, mesecima ne leči kombinacijom specifičnih antibiotika i steroida. "Bez obzira na to koliko je lezija mala ili kolika je, niko nema na koga ova bolest značajno utiče", kaže O'Brajen. Fizički uticaji su značajni: agresivni čir može izazvati unakaženost, zahteva ozbiljnu operaciju i dovodi do dugotrajne invalidnosti. "Zaista može pojesti čitav ud", kaže O'Brajen na čijoj se listi pacijenata nalazi mala deca kojima je bilo potrebno do 20 operacija da bi se izborili sa čirom.
Takođe postoji ekonomski uticaj na ovu bolest. Noel je uzeo bolovanje od mesec dana odmora. Noelovi steroidi učinili su ga da se "navija kao sat". "Bio sam prokleto srećan kad smo stali", kaže on. Sedam meseci kasnije, on i dalje mora da uzima antibiotike. Drugi pacijenti su govorili o antibioticima koji uzrokuju bolest, oralnu i vaginalnu drozd i uznemireni stomak.
Čir Buruli leči se jakom dozom dva moćna antibiotika koja treba uzimati nekoliko nedelja i često meseci: rifampicinom, koji se takođe koristi u lečenju drugih ozbiljnih bakterijskih infekcija, uključujući tuberkulozu i gubu, i moksifloksacinom, koji se može koristi za lečenje kuge. U zavisnosti od težine čira, potrebne su i velike doze steroida, kao i operacija. "Ne bih rekao da je ikakvo lečenje ikada lako. [Pacijenti] pate u značajnoj meri", kaže O'Brajen.
Dok čir Buruli jede meko tkivo onih nesrećnika koji pate od njega, pitanja muče doktore i naučnike koji imaju zadatak da spreče da zarazi bilo koga drugog.
"Ne znamo dovoljno o tome. Postoje zaista važna naučna pitanja oko toga gde odlazi iz okoline, drugih rezervoara za životinje i kako je ljudi zapravo stiču", kaže O'Brajen. "Ako ne dobijemo odgovore na ova vitalna pitanja, zaista ćemo se boriti da kontrolišemo bolest."
Trenutno naučnici rade na hipotezi da su bakterije pojačane oposumima i njihovim fecesom. Komarci i drugi insekti koji grizu zatim prenose ovu bakteriju iz opsuma ili okoline na ljude, probijajući kožu i ostavljajući bakterije da izazovu čir Buruli. Ali ovo ostaje teorija i niko sa sigurnošću ne zna da li ljudi zarazuju od komaraca, zemlje ili samih oposuma.
Kada se čir Buruli prvi put pojavio u državi Victoria 1948. godine, bilo je samo nekoliko slučajeva, ali Australija sada vidi da je čir Buruli sve češći
Svetska zdravstvena organizacija čir Buruli klasifikuje kao "zanemarenu" bolest: ne dobija mnogo pažnje i o njemu se ne zna mnogo. Prvi put je otkriven 1897. godine u Ugandi, ali pošto uglavnom pogađa uglavnom siromašne zajednice sa ograničenom zdravstvenom zaštitom, "jednostavno nije bilo novca koji bi zaista uložio vreme, trud i resurse u istraživanje", kaže O'Brajen. Njegova sopstvena ekspertiza potiče iz godina provedenih radeći u zapadnoj Africi u lečenju pacijenata sa čirom Buruli i srodnim bolestima: guba i tuberkuloza.
Niko ne zna kako je dospeo ovde. Čak i neki ljudi koji žive usred poluostrva kažu da nikada nisu čuli za to, kaže Kim Blejzdel, viši naučni istraživač u CSIRO, australijskoj nacionalnoj naučnoj agenciji. Ona vodi rad na razumevanju potencijalne veze između oposuma, čira Burulija i ljudi.
Čir na Buruliju nije jedini primer. Jedan izveštaj za 2018. otkrio je mnoge veze između gubitka vegetacije i promene namene zemljišta i pojave bolesti u Australiji. Razvoj bolesti je proces u koji su ljudi itekako uključeni, kaže Rosemari MekFarlan, docent za javno zdravlje na Univerzitetu Kanbera i jedan od koautora studije.
Kurir.rs/BBC
NE PROPUSTITE
