Najnovije vesti

Rusi Hrvatima dali nepristojnu ponudu

Hrvatska u dilemi

Rusi Hrvatima dali nepristojnu ponudu

Planeta
Predstavnici Gasproma, traže od predstavnika hrvatske vlade i državne firme "Plinacro" da se navedeni dokumenti potpišu doslovno iza leđa Evropske komisije

ZAGREB - Hrvatska se nalazi pod velikim pritiskom ruske kompanije Gasprom i Kremlja da potpiše novi međudržavni i deoničarski ugovor kojima bi se regulisali odnosi i prava oko gradnje gasovoda Južni tok, i to pre nego Hrvatska uđe u Evropsku Uniju, piše "Jutarnji list".

List navodi da to stoji u poverljivom dokumentu vlade u kojem se detaljno razmatra sadašnja hrvatska pozicija oko gradnje strateškog gasovoda Južni tok.

Radi se o, podseća "Jutarnji list", 3.600 kilometara dugom gasovodu kojim bi se gas iz Rusije dopremao u Evropu, a trebao bi da počne da se gradi krajem ove godine.

Prema poverljivom vladinom dokumentu, u kojem se razlaže pozicija Hrvatske u odnosu na ovaj projekt, "predstavnici Gasproma, zapravo, kao produžena ruka Kremlja i visoke državne politike Vladimira Putina, traže od predstavnika hrvatske vlade i državne firme "Plinacro" da se gore navedeni dokumenti potpišu doslovno iza leđa Evropske komisije".

Komisija se tome, kako se navodi, protivi, jer smatra da svi do sada potpisani međuvladini ugovori s Gaspromom i Rusijom nisu u skladu s EU zakonodavstvom.

Pa tako i ugovor, koji je 2010. godine u Moskvi s ruskim ministrom energetike, potpisao tadašnji hrvatski ministar privrede Đuro Popijač.

Naime, ruski predstavnici uveravaju hrvatsku stranu kako bi novi međudržavni ugovor bio iznad prava Evropske unije kada Hrvatska postane njena članica u junu 2013.

Sastavljači dokumenta upozoravaju Vladu, da to nije istina i da Hrvatska u tim razgovorima mora biti posebno oprezna s obzirom na to da je pod monitoringom i da pre ulaska u Uniju mora menjati sve međudržavne ugovore koji nisu u skladu s pravnim tekovinama EU.

Šta više, tvrde, da bi popuštanje Rusima moglo zaustaviti planirani ulazak RH u Uniju."Jutarnji list" podvlači kao bitno da je ovaj poverljivi dokument sastavljen samo pre nešto više od dva meseca, u junu.

Da Evropska komisija pomno prati poteze hrvatske Vlade u vezi Južnog toka pokazuje i podatak iz ovog vladinog dokumenta u kojem stoji da je dosad održano nekoliko sastanaka na ovu temu i da je Evropska komisija od Hrvatske zatražila punu saradnju, navodi Jutarnji list.

Hrvatska pozicija u odnosu na gasovod Južni tok ponovno je postala zanimljiva, jer je pod znakom pitanja već ranije dogovorena magistralna trasa. Ona je trebala prolaziti od Rusije, ispod Crnog mora do Bugarske, pa kroz Srbiju, Mađarsku, Sloveniju do Austrije.

Ali, prema poslednjim informacijama, trasa kroz Mađarsku je pod znakom pitanja jer mađarska vlada za sada odbija da potpiše izmenjeni međudržavni ugovor s Gaspromom zbog EU.

Upućeni, kako navodi "Jutarnji list", kažu da Rusija traži alternativu trasi gosovoda. U tom slučaju Hrvatska je Rusiji alternativa, ali uz uslov potpisa novog međudržavnog ugovora. O tome je, kako saznajemo, Radimir Čačić razgovarao u Moskvi.

Vladimir Putin je kao predsednik Rusije pre šest godina nudio prolazak gasovoda "Južni tok" kroz Hrvatsku, ali vlada Ive Sanadera za to nije imala sluha.

Idealna i najkraća trasa plinovoda je od Bugarske, preko Srbije, Hrvatske, Slovenije do Austrije, i od Hrvatske direktno do Italije.

Kosorka preokrenula priču o Južnom toku

Do preokreta je došlo u aprilu 2010. godine kada je tadašnja premijerka Jadranka Kosor otišla u Moskvu na sastanak s Vladimirom Putinom. Tada je potpisan Sporazum o ulasku Hrvatske u projekat "Južni tok".Međutim, reč je bila tek o dobavnom, a ne tranzitnom pravcu "Južnog toka", pa je razlika velika. Prolaskom tranzitnog pravca, zemlja kroz koju pravac prolazi naplaćuje transport gasa, a s dobavnim pravcem dobiva tek još jedan izvor uvoznog plina. Tada je i dogovoreno osnivanje zajedničke kompanije između "Gasproma" i "Plinacroa" koja će biti u 50-odstotnom vlasništvu te dve kompanije.Dve godine posle posete premijerke Kosor Moskvi stvari su se potpuno i dramatično promenile, konstatuje "Jutarnji list".Evropska komisija upozorava Mađarsku, Sloveniju, Bugarsku, i Italiju, kao članice Evropske Unije, da njihovi međudržavni ugovori s Rusijom nisu u skladu s EU zakonodavstvom. Evropska komisija kao rešenje nudi tipski ugovor koji bi članice Unije sklopile s Rusijom ili ugovor između Europske unije i Rusije koji bi regulisao odnose u projektu Južni tok. Prema pritiscima koji se vrše na Hrvatsku, Rusija na takvu ponudu ne pristaje.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...