Naučnici su u prethodnim istraživanjima pokazali da su okeanski procesi i cikloni doprineli rupi zvanoj polinija. Ali nedavna studija otkrila je novi deo slagalice: atmosferske reke.
Većina polinija u Južnom okeanu javlja se duž obale Antarktika. Ove privremene zone bez leda su oaze za pingvine, foke i druge antarktičke divlje životinje. Vedelova polinija se, međutim, formirala mnogo dalje od obale.
Iako su to samo masivne rupe u ledu, polinije mogu uticati na regionalnu i globalnu klimu.
Razumevanje faktora koji doprinose njihovom stvaranju - posebno anomalne polinije otvorenog okeana poput velike Vedelove polinije - tada može dovesti do tačnijih predviđanja njihovog ponašanja u zagrevanju klime, kaže se u studiji.
U svom prethodnom radu, glavna autorka Dajiana Francis, naučnik o atmosferi sa Univerziteta Kalifa u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, otkrila je da su cikloni imali ulogu u stvaranju polinije. Međutim, pošto su ove oluje relativno česte i ne rezultiraju uvek velikim otvorima na ledu, nastavila je da traži drugi razlog; tada je videla atmosferske reke.
Atmosferske reke su dugi tokovi u atmosferi koji odvode vlagu iz tropskih krajeva prema severnom i južnom polu. Mogu biti široke stotine kilometara, duge hiljade kilometara i nositi više vodene pare od najvećih svetskih reka. Francis i njene kolege otkrili su da ih je niz prešlo more Vedel u danima pre i nakon masivne polinije otvorene 2017. Nosili su izuzetnu količinu vodene pare - koja je i sama po sebi moćan gas staklene bašte - koja je zagrevala i slabila morski led i pomogla intenziviranju ciklona koji su usledili. Atmosferske reke su takođe donele velike količine toplog snega što je verovatno pojačalo topljenje, kaže Frensis.
Osvrćući se na istorijske događaje, Frensis i njen tim otkrili su da su atmosferske reke takođe povezane sa poslednjom velikom polinijom u Veddellovom moru, 1973–1974, i sa još jednom manjom rupom 2016. godine.
Sara Džajl, naučnica za atmosferu i fizički okeanograf sa krips Instituta za okeanografiju na Kalifornijskom univerzitetu u San Diegu, koja nije bila uključena u rad, naziva Francisovu studiju "transformativnom".
"Skloni smo da mislimo da su okeani pravi pokretač [formiranja polinije]. Rad sugeriše da bi mnogo složeniji skup procesa mogao da preduslovi okean i omogući poliniju da postoji ", kaže ona.
Atmosferski uslovi mogu čak pojačati okeanske procese koji su uključeni u formiranje polinije. Na primer, pokrivač snega koji su atmosferske reke isporučivale mogao je da deluje kao izolator, zarobljavajući toplotu iz okeana i povećavajući otapanje leda odozdo, objašnjava Itan Kempbel, postdiplomac na Univerzitetu u Vašingtonu, koji je proučavao Vedelove polinije.
Retkost polinija otvorenog okeana znači da nema mnogo podataka koji bi pomogli naučnicima da shvate da li su one toliko važne za morske životinje kao polinije bliže obali, kaže Mia Vege, ekolog morskih grabljivaca sa Južnoafričkog univerziteta u Pretoriji.
Morske životinje, koje imaju samo određeno vreme za hranjenje i izgradnju svoje telesne mase za sezonu razmnožavanja, imaju tendenciju da se iznova vraćaju u ista područja za ishranu, kaže Vege.
Ne bi očekivala da će nova polinja iznenada privući puno predatora u to područje. Ali ako počne da se otvara doslednije, morske životinje mogu na kraju saznati da postoji novo mesto za pronalaženje hrane - posebno u produktivnijoj prolećnoj sezoni, kaže Vege.
Merilin Rafael, geograf sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, kaže da je zanima šta bi dalja istraživanja mogla da otkriju o ulozi atmosferskih reka u široj promenljivosti antarktičkog morskog leda.
Promene u morskom ledu mogu imati implikacije na globalnu klimu, a prethodna istraživanja su pokazala da se očekuje da će klimatske promene atmosferske reke učiniti jačima i češćim.
"Antarktički sistem morskog leda je tako složen i postoji toliko stvari koje utiču na njegov rast, napredovanje, povlačenje", kaže Rafael. "Bilo koji delić informacija koji će nam pomoći da objasnimo šta vidimo bio bi dobrodošao."
Kurir.rs/Smithsonian
NE PROPUSTITE
