Najnovije vesti

OVO JE VELIKA KORONA MISTERIJA: Nisku stopu smrtnosti na ovim delovima planete niko ne može da objasni! (VIDEO)
Foto: EPA-EFE/NIC BOTHMA

pandemija

OVO JE VELIKA KORONA MISTERIJA: Nisku stopu smrtnosti na ovim delovima planete niko ne može da objasni! (VIDEO)

Planeta
21:07h

Relativno niska stopa smrtnosti u siromašnim zemljama Afrike i Azije, uprkos smanjenim resursima i slaboj dostupnosti zdravstva u odnosu na Evropu i Sjedinjene Države je jedna od velikih misterija.

Stopa smrtnosti od virusa na ta dva kontinenta predstavlja tek delić onoga što se po pitanju smrtnosti događa u Evropi i SAD-u. Situacija je ranije bila obrnuta u sličnim izvanrednim situacijama za javno zdravstvo. Siromašnija područja bila su teže pogođena, kao što je sada slučaj u zajednicama u SAD-u, gde žive manjine ili siromašnije porodice, piše u opširnoj reportaži New York Times.

Doktor i nagrađivani naučni pisac Sidarta Mukherđe u nedavnom članku za Njujorker nazvao je situaciju epidemiološkim detektivskim romanom. Njujork Tajms odlučio je da istraži tu misteriju i iznese moguća objašnjenja.

Je li reč o statističkoj fatamorgani? Gotovo sigurno ne. Neki delovi uzorka verovatno jesu rezultat lošeg sastava prijavljivanja smrtnih slučajeva od strane lošijih zdravstvenih sastava. No mnogi epidemiolozi veruju da uzorak odgovara stvarnim brojkama.

Na primer, u Indiji veći gradovi vode statistiku o ukupnoj smrtnosti, bez obzira na uzrok, i ona je porasla manje nego u puno bogatijim državama. Takvi podaci sugerišu da i Delhi i Mumabaj imaju puno nižu stopu smrtnosti nego u SAD-u, rekao je dr. Prabat Dža, direktor Centra za globalna zdravstvena istraživanja u bolnici St. Majkl u Torontu.

U članku je Mukherđe opisao privremenu bolnicu koju su izgradili u siromašnoj četvrti Dharavi u Mumbaiju. Zatvorili su je ubrzo nakon što se pokazalo da je manje ljudi umiralo nego što se očekivalo.

Poznato je da korona teže pogađa starije ljude: više od 80 posto svih smrtnih slučajeva u Sjedinjenim Državama su ljudi stariji od 65 godina.

Širom Afrike i većim delom Azije, populacija je puno mlađa. Rađa se više dece, a drugi zdravstveni problemi češće ubijaju ljude pre nego što dosegnu stariju dob. U subsaharskoj Africi, samo tri posto populacije je starije od 65 godina. U Pakistanu tek 4 posto, a u Sjedinjenim Državama ta je brojka na 16 posto, a u Evropskoj uniji 20.

Još jedan faktor je zanimljiv: domovi za starije i nemoćne, u koje se virus često probijao sa smrtnim posledicama, puno su češći u zapadnjačkim zemljama, ali drugde je uobičajen život u višegeneracijskim porodicama gde odrasla deca vode brigu o roditeljima.

Ipak, čini se da starost populacije nije jedini odgovor na ovu enigmu.

Svakodnevni život uglavnom se odvija vani u siromašnijim afričkim zemljama, a životni prostor je proluftiran jer su prozori veći deo vremena otvoreni. Poznato je da se covid lakše i brže prenosi u zatvorenim prostorijama koje su slabo luftira.

Mnogi naučnici smatraju da važan odgovor leži u činjenici da imunitet nije svugde ujednačen. Ako su se raniji koronavirusi više širili u nekim zemljama, imunitet ljudi u tim zemljama možda je bolje pripremljen za kovid.

"Postoji puno dokaza, ali još uvek nemamo konačan odgovor", izjavio je Salim Abdl uKarum, južnoafrički epidemiolog.

Na sličan način razmišlja i tim indijskih naučnika koji tvrde da je stopa smrtnosti niža u zemljama čija je šira populacija izložena širokom spektru mikroba, prenosi BBC. Veliki udeo asimptomatskih infekcija u Indiji u skladu je sa ovakvom hipotezom, rekao je za Fajnenšel Tajms dr. Gagandeep Kang, virusolog iz Vellorea.

Ako je ova hipoteza tačna, mogla bi da pomogne u objašnjenu niže stope smrtnosti u Africi i Aziji nego u Latinskoj Americi.

Ruanda je na primer brzo i agresivno uvela mere socijalne distance, nošenja maski i praćenja kontakata ali i masovnog testiranja. Slično su napravile i neke azijske zemlje. Gana, Vijetnam i druge zemlje uvele su restrikcije prilikom ulaska. Konzorijum afričkih zemalja sarađivao je na distribuciji zaštitnih maski i brzih kovid testova.

"Afrika puno stvari radi kako treba, a ostatak sveta ne", rekla je Gejl Smit, bivša službenica iz Obaminog mandata.

Ipak, čini se da ovo nije glavni razlog za relativno mali broj umrlih od kovida. Nekoliko azijskih i afričkih država, uključujući Indiju, imaju puno raznolikiju strategiju za borbu protiv kovida, baš kao što je to slučaj u SAD-u i Europi.

Kompletan odgovor na ovu enigmu zasigurno uključuju više objašnjenja. Stotine hiljada ljudi širom Afrike i Azije umrle su od ove strašne bolesti, ali mnogi su i dalje živi iz razloga koji su u isto vreme i nejasni i čudesni.

Kurir.rs/Jutarnji.hr

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...