On ne želi da ode. “Hoću da ostanem ovde i da se pobrinem za poslednju”, rekao je iz svoje kuće u kontaminiranoj karantinskoj zoni. “Nakon toga želim da umrem, bio to dan ili sat kasnije”, dodao je.
Do sada je u svom vrtu sahranio 23 mačke. Pazi na još 41 mačku u svom domu i još jednoj praznoj zgradi na svom imanju. Kato hranu za mačke lutalice ostavlja u spremištu koje greje. Takođe je spasio psa Počija.
Taj 57-godišnjak, nekada vlasnik malog građevinskog preduzeća, kaže da je njegovu odluku da ostane dok je 160.000 ljudi evakuisano iz toga područja delom postakao šok koji je doživeo pronalazeći mrtve kućne ljubimce u napuštenim kućama u čijem je rušenju učestvovao.
Mačke su mu takođe dale razlog da ostane na zemljištu koje je već tri generacije u vlasništvu njegove porodice.
“Ne želim da odem, volim da živim u ovim planinama”, rekao je stojeći ispred svoje kuće koju sme da poseti, ali, tehnički, u njoj ne sme da spava.
Dvospratna drvena konstrukcija u lošem je stanju. Trule podne daske propadaju. Prepuna je rupa u kojima su zidni paneli i crepovi izbačeni snažnim potresom zemlje prošlog meseca, pobuđujući zastrašujuća sećanja na razorni potres 11. marta 2011. godine, koji je izazvao cunami i nuklearnu katastrofu. “Moglo bi trajati još dve ili tri godine. Zidovi su počeli da se naginju”, rekao je Kato.
Dekontaminacija na poljima u blizini njegove kuće signal je da će se ostalim stanovnicima uskoro omogućiti povratak. Procenjuje da mesečno troši 7000 dolara na svoje životinje, od čega deo za kupovinu pseće hrane za divlje svinje koje se okupljaju blizu njegove kuće u zalazak sunca. Poljoprivrednici ih smatraju štetočinama, a takođe ih krive za rušenje praznih domova.
Kato je 25. februara uhapšen pod sumnjom da je oslobodio divlje svinje uhvaćene u zamkama koje je u novembru postavila japanska vlada.
Jumiko Koniši, veterinar iz Tokija koji pomaže Katu, rekao je kako lokalni volonteri brinu o mačkama na njegovom posedu, ali da je barem jedna uginula otkako je pritvoren.
Trajni strah
Otprilike 30 km jugoistočno, još u zabranjenoj zoni, Hisae Unuma takođe istražuje stanje svoje kuće, koja je izdržala potres pre deset godina, ali je sada blizu kolapsa nakon što je godinama odolevala vetru, kiši i snegu.
“Iznenađena sam da još stoji”, rekla je 67-godišnja poljoprivrednica. „Odavde sam mogla videti svoju stoku na polju”, rekla je pokazujući na dnevnu sobu, pogled koji je sada prekrio splet bambusa.
Unuma je pobegla jer je rashladni sistem u nuklearnoj elektrani "Tokyo Electric Power Co", udaljen 2,5 km, otkazao, a njegovi reaktori su počeli da se tope.
Vlada koja je Fukušimu prihvatila kao simbol nacionalnog preporoda u jeku priprema za Olimpijske igre u Tokiju, podstiče stanovnike da se vrate u dekontaminiranu zemlju.
Trajni strah zbog nuklearne elektrane, radnih mesta i loše infrastrukture mnoge ipak sprečava da se vrate.
Kurir.rs/24sata.hr
NE PROPUSTITE
