NATO ima nedostataka u svojoj pripremljenosti: njegove države članice ne treniraju dovoljno, dok su njegove snage geografski raspoređene i imaju veoma različite vojne sposobnosti. Sve to znači da je Rusija u prednosti u slučaju rata velikih razmera u neposrednom geopolitičkom susedstvu Švedske, navodi se u izveštaju Švedske agencije za odbrambena istraživanja (FOI).
Ovaj zaključak je napravljen uprkos vojnom NATO uveravanju ostalih članica i istorijskom premeštanju snaga na Baltik i u Poljsku, bliže ruskoj granici, između ostalih prednosti.
Kretanje trupa prema istoku započeo je američki predsednik Barak Obama, a nastavio Donald Tramp, uprkos njegovim kritičkim izjavama o NATO-u, koje je nazvao zastarelim.
Uprkos svim ovim merama i povećanju budžeta, Rusija ima vojnu prednost, ocenio je FOI.
"Ako bude bilo malo vremena za zapadne odbrambene pripreme, Rusija će imati očiglednu prednost u našem neposrednom okruženju, posebno na terenu", rekao je Krister Pallin, rukovodilac projekta za izveštaj, nacionalnom emiteru SVT. "Ta prednost traje dovoljno dugo, bar dok Sjedinjene Države ne uspeju da osmisle veću kopnenu silu, koja traje najmanje nekoliko meseci", dodao je on.
FOI je sprovodio ratne simulacije da bi procenio vojni odnos snaga NATO-a i njegovih partnera u odnosu na Rusiju. To je uključivalo simulacije ruskih napada na Baltik kroz Belorusiju. U simulacijama nije korišćeno nuklearno oružje SAD-a, Francuske, Velike Britanije i Rusije.
Međutim, nuklearne pretnje, uključujući Švedsku i Finsku, bile su umešane kako bi dve nordijske zemlje ostale van sukoba.
Međutim, zaključak je isti kao i 2017. godine, uprkos uveravanjima NATO-a i vojne podrške.
"Ako Rusija napadne Baltik u kratkom roku, ima prilično dobre šanse za uspeh", rekao je Pallin.
Uprkos povećanom vojnom trošenju NATO-a i sve naprednijem položaju u blizini Rusije, nije bilo većih promena u odnosu snaga, navodi FOI.
"Generalno, slika je prilično slična u pogledu dostupnosti i kvaliteta napajanja. Sada imate napredno prisustvo koje niste imali 2014. godine, koje se postepeno poboljšava. A postoje i druge prilično jednostavne mere koje mogu poboljšati šanse za zapadnu stranu ", primetio je Pallin.
Međutim, snaga NATO-a ne bi trebalo da se dalje povećava. Umesto toga, snage moraju biti sposobne da brže deluju protiv niza različitih pretnji napadom, ocenio je FOI.
Glavna snaga je superiornost u vazduhu i na moru. Veliki problem je, međutim, što su NATO i njegovi partneri široko rasprostranjeni u velikom broju zemalja. Kao rezultat, oni su "loše pripremljeni" i "nisu konfigurisani i obučeni za rat", navodi FOI u izveštaju.
"Dugoročna ulaganja u zapadnu odbranu su takođe neophodna, ali to ne rešava potrebu da se kratkoročno odgovori na ruske pretnje.
Doduše, izdaci za odbranu povećali su se na Zapadu od 2014. godine, ali dalja velika povećanja trenutno nisu verovatno, posebno s obzirom na različite poglede na potrebe odbrane. Samo stvaranje reda u delovima današnjih vojnih snaga zahtevaće veliki deo raspoloživih odbrambenih resursa ", zaključio je Krister Pallin.
Iako je formalno zadržala nesvrstani status, Švedska se poslednjih godina udružila sa NATO-om kako bi stvorila trajno partnerstvo. Godine 2020. ministar odbrane Peter Hultkvist priznao je da su se neka od tekućih pojačanja prvenstveno odnosila na zaštitu vojnog transporta NATO-a u Švedskoj, uključujući američki marinski korpus.
Od ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom 2014. godine, koje švedski političari i mediji uglavnom vide kao "aneksiju", Švedska kontinuirano predstavlja Rusiju kao pretnju, navodeći njeno "asertivno ponašanje" u vežbama kao izgovor za sopstvenu vojnu izgradnju.
Kurir.rs/Logicno.com
NE PROPUSTITE
