To je dramatičan podatak u društvu koje postaje sve starije, a već sada nedostaje najmanje sto hiljada negovatelja. Prema najcrnjim procenama, već za nekoliko godina nedostajaće i do dvesta hiljada.
"Moramo po svaku cenu da zaustavimo odliv ljudi", rekao je Gernot Marks, predsednik Udruženja intenzivne medicine. Odlazak negovatelja imao bi "katastrofalne posledice po našu zdravstvenu negu".
Poslednjih godina se nedostatak ljudstva pojačano nadoknađuje "uvoženjem" bolničarki sa Balkana, iz Meksika ili Filipina. Više od pedeset hiljada mahom žena sa Zapadnog Balkana bavi se negovateljskim poslom u Nemačkoj.
Kako je pisao DW, starački domovi i bolnice su toliko očajni u potrazi za radnom snagom da posrednicima plaćaju i do 15.000 evra za dovođenje jedne negovateljke iz inostranstva.
Dok ne budu priznate kao medicinske sestre – dakle ne nauče dobro jezik i ne polože razliku u ispitima – te žene u Nemačkoj smeju da rade samo kao bolničarke. Početna plata se u proseku kreće oko dve hiljade evra bruto.
Franc Vagner, predsednik Nemačkog saveta za negu zahteva da početne plate budu dvostruko veće. "To bi bila primerena zarada. Time bi zanimanje negovatelja bilo konkurentno", rekao je on za Pasauer noje prese.
Prema Vagnerovim rečima, kod nekih negovatelja je "iscrpljenost tako duboka da pate od posttraumatskog stanja iscrpljenosti".
Nedavno je ispitivanje Svetskog udruženja medicinskih sestara i negovatelja pokazalo da zbog velikog opterećenja sve više ljudi napušta posao nege. U ovoj decenije će širom sveta četiri miliona negovatelja otići u penziju, a podmladak se ne nazire.
Ovo udruženje računa da se negom profesionalno bavi 27 miliona ljudi na svetu.
Kurir.rs/DW
NE PROPUSTITE
