Britanski premijer u nedelju je učestvovao u radu konferencije Konzervativne stranke u Škotskoj odakle je poslao svoju poruku. Britanski dnevni list "Telegraf", blizak konzervativcima (u tim novinama je radio Džonson), objavio je da je reč o jednom od poteza kojima vlada u Londonu nastoji da onemogući i samu pomisao Škotske na mogućnost otcepljenja od Ujedinjene Kraljevine koji nazivaju "Scegzit".
Kako u sledećim mesecima, tako i u sledećim godinama. Škotska je organizovala referendum o samostalnosti 2014. godine na kojem je velika većina, 55,3 odsto biračkog tela odlučila da treba ostati u Ujedinjenoj Kraljevini. No, jedan od ključnih argumenata kojima je London vodio kampanju glasio je: "U EU možete samo kao deo Kraljevine".
Tanka podrška
U SNP-u, ali i mnogim stručnim analitičkim krugovima, navode da je ta poruka odigrala ključnu ulogu u odluci biračkog tela koje je većinom sklono ostanku u EU.
To je potvrdio referendum koji je 2016. godine organizovala britanska vlada o ostanku ili izlasku iz Unije. Za Bregzit je tada glasalo 51,89 posto biračkog tela u celoj Ujedinjenoj Kraljevini, ali je situacija u Škotskoj bila više nego jasna: za ostanak u EU glasalo je 62 odsto izašlih na birališta. I to je od tog trenutka ključni argument na koji se poziva Nikola Stardžon, čelnica SNP-a i škotska premijerka.
Ankete od sredine 2020. godine potvrđuju da je tanka, ali rastuća većina za izlazak iz Ujedinjene Kraljevine. Vlada se stoga tako i ponaša, uz škotsku zastavu, zastava EU neprestano je istaknuta na zgradama lokalne vlade, ali ne i britanska zastava. Krajem februara su poručili da će britanska zastava biti istaknuta samo na "posebne datume i prilike". London je po tom pitanju pokazao odlučnost i jedinstvo jer ni opozicioni laburisti nisu skloni novom referendumu. Vlada Borisa Džonsona rešila je da pokaže Škotskoj da joj je na srcu i planira ulaganja u transport i infrastrukturu u tom delu Kraljevine i to zaobilazeći vladu u Edinburgu. Planira se formiranje "trgovinskog i investicijskog središta" u Edinburgu u kojem bi radilo 60 ljudi od sledeće godine.
Uz to, vlada će nastaviti svoju kampanju u kojoj će stalno isticati da SNP nije ponudila precizan odgovor šta će nezavisnost podrazumevati za škotske penzionere, granicu između Škotske i Engleske i škotsku valutu. Škotska, ako se i osamostali, neće biti automatski primljena u članstvo EU nego mora proći proces pristupanja. Upravo to je krunski argument vlade Kraljevine Španije kad je reč o Kataloniji i njenim zahtevima za nezavisnost. Dakle, Edinburg bi u tom slučaju trebalo da uvede i sopstvenu valutu do trenutka ulaska u EU i zatim u evrozonu.
To je vrlo mudar potez Londona jer su Škoti navikli na funtu i jedan od argumenata Londona 2014. godine bio je da više neće smeti da koristi funtu. S druge strane je trenutna situacija u odnosima Ujedinjene Kraljevine i EU. Prve informacije su pokazale da je nakon što je Ostrvo postalo "treća zemlja" te je na snagu stupio novi trgovinski sporazum došlo do pada izvoza iz Britanije u EU za 40 odsto, što će biti jedan od argumenata koji će premijerka Stardžon koristiti u svojim predizbornim nastupima gradeći platformu za referendumsku kampanju. Situacija je u ovom trenutku jasna. London odbacuje bilo kakvu mogućnost novog referenduma, "ne u ovoj generaciji", kako se navodilo. Jer bi bilo kakva naznaka osamostaljenja Škotske bila završni udarac teoriji formiranja "globalne Velike Britanije".
Škotska ima malo stanovnika, ali stratešku poziciju na severu zemlje, gde su luke u kojima su britanske podmornice naoružane nuklearnim projektilima. Tu su i naftni izvori, iako su sve manje važni, ali i dalje donose energetsku sigurnost.
Novi sukob sa EU
Postoji još jedan izuzetno važan element. Ako Škotska, koja je teritorijalno vezana za Englesku, okrene leđa zajedničkoj kruni, biće gotovo nemoguće zaustaviti takav razvoj stanja u Severnoj Irskoj koja je podeljena morem, a kopneno povezana s Republikom Irskom. Ona je takođe većinski glasala za ostanak u EU, a upravo je Severna Irska kamen spoticanja u odnosima EU i Londona zbog pitanja granične kontrole i protokola koji se odnosi na Belfast. Velika Britanija je najavila da će jednostrano proglasiti produženje prelaznog razdoblja kako bi poslovna zajednica mogla mirnije da obavi tranziciju, što je izazvalo novi bes Brisela i najave pravnih koraka jer London krši sporazum.
U Severnoj Irskoj takođe jača interes za povratak u članstvo EU, što bi njima bilo znatno lakše jer bi ujedinjenjem s Dablinom automatski postali članica i preuzeli evro. Upravo je porast takvog raspoloženja utiecao na unionističke pokrete da najave kako smatraju da više nisu u obavezi da se pridržavaju Sporazuma na Veliki Petak kojim je 1998. prekinuto nasilje. A to je vrlo opasno stanište. Pro-EU strana u Belfastu ima u rukama snažan argument jer dosad nisu imali referendum u kojem bi pitanje glasilo jeste li za ujedinjenje s Republikom Irskom. A to bi London mnogo teže mogao da zabrani.
Kurir.rs/Jutarnji list
NE PROPUSTITE
