Naučnik, u intervjuu portalu „Vzgljad“, primetio je da je ovaj proces 2,5 puta brži u Rusiji 2,5, nego u drugom državama. U arktičkoj zoni je on još intenzivniji.
Kiseljov je objasnio da je ubrzano zagrevanje uslovljeno time što je severnim geografskim širinama severne hemisfere u kojima se prostire Rusija, površina kopna manja od površine mora.
"Okean je ogroman akumulator toplote: kada je vruće, ta toplota koja se nalazi u atmosferi, odlazi u okean, a kada se atmosfera ohladi, deo te toplote se vraća u atmosferu“, objasnio je naučnik.
Klimatolog je dodao da kopno brže nego okean reaguje na zagrevanje i hlađenje, a znači da ne može tako efikasno da izvrši razmenu toplote sa atmosferom.
„Zato se u našoj zoni zagrevanje dešava brže - ima puno zemlje. U takvoj situaciji, se nalazimo, ne samo mi, već i ceo pojas srednjih severnih geografskih širina“, zaključio je on.
Kiseljov je naglasio da zagrevanje ima i pozitivne i negativne posledice za Rusiju. Sa jedne strane, moći će se aktivnije koristiti Severni morski put i uzgajati nove poljoprivredne kulture.
„Postoji i loša strana: za tim kulturama će doći i različite štetočine… Međutim, najveća i najozbiljnija pretnja za nas je degradacija večnog leda“, upozorio je klimatolog.
On je objasnio da se dve trećine teritorije Rusije nalazi u ovoj zoni i zbog njene degradacije mogu se dešavati različite havarije i katastrofe. Pre svega, mogu stradati objekti, prilikom čije izgradnje se nije uzimalo u obzir da večni led može da se otopi. Druga pretnja - emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji se u njemu nalazi.
„Oni će se osloboditi i ući u atmosferu, zbog čega će se efekat staklene bašte još više pojačati“, obajsnio je Kiseljov.
Kao još jednu pretnju naučnici su nazvali povećanje nivoa okeana - početkom 21. veka njihov tempo rasta je bio oko tri centimetra u deceniji, što je duplo više od nivoa iz prošlog veka. To je opasno za niska područja, kao što su Holandija, Venecija ili Sankt Peterburg.
„U Peterburgu postoji brana. Problem postoji, ali u ovom trenutku je lokalizovan i u narednim decenijama se ne treba brinuti. Iako se mora priznati, neke teritorije će sigurno biti potopljene krajem veka“, upozorio je klimatolog.
Kurir.rs/Sputnjik
NE PROPUSTITE
