To nije prizor iz nekih davnih vremena prije pandemije, to je naučni eksperiment uz punu podršku holandske vlade. Taj tehno-parti u stvari je test: naučnici žele da utvrde da li su ipak moguće velike manifestacije, čak i u okolnostima pandemije. U Bidinghuizenu to znači sledeće: svakom posetiocu je na ulazu izmerena telesna temperatura, a pored ulaznice moraju da pokažu i negativni test na koronu. I svako je dužan da oko vrata nosi senzor koji snima njegovo kretanje kroz prostor u kojem se održava žurka. Tek onda zabava može da počne.
Nakon što su ušli mnogi vrište od sreće i padaju jedni drugima u zagrljaj. Neki glasno pevaju. Ove subote raspoloženje u tom holandskom zabavnom parku bilo je euforično.
Tu su i Nienke i Lara. Idu ka jednoj od pozornica: „Beskrajno se radujemo što smo konačno ovde“, kažu nam. Ovo im je prvi put da su na nekoj žurci posle punih godinu dana. Obe imaju 22 godine i pre korone su bile redovne na ovakvim događajima. Ni sekundu se nisu premišljale da li da kupe kartu iako je svih 1.500 ulaznica za manifestaciju „Back to Live“ planulo za tren.
Za miks-pultom je Di-džej Rajner Conefeld. I on bi najradije da vrišti od sreće, jer ponovo može da nastupi pred publikom. „To što ovde smem da nastupim je veličanstveno. Jedva čekam. Kad su me pitali da dođem nisam mogao da poverujem da se to stvarno događa.“
Iako sve izgleda kao što uvek izgledaju takve manifestacije, to je u stvari naučni eksperiment koji organizuje „Fielab-Events“. Zajedno sa vladom Holandije, tamošnji sektor za organizaciju javnih manifestacija traži načine kako da se i u okolnostima pandemije održavaju koncerti, ali i pozorišne predstave ili sportske manifestacije. Ovo je zapravo već sedma manifestacija, ponosno nam objašnjava rukovodilac programa Piter Luberts. Već su organizovali dve fudbalske utakmice, jedan koncert i jednu konferenciju.
Još uvek se menjaju parametri takvih masovnih okupljanja. Pre dve nedelje organizovali su žurku u zatvorenom prostoru, ali tamo su svi posetioci bili podeljeni u šest grupa. Svaka je dobila tačan zadatak, od nošenja maski, pa do toga da gde mogu da se kreću.
Istraživači su pratili razlike u ponašanju između tih grupa, a zatim se to poredilo s drugim manifestacijama, kaže Luberts. Ove subote u Bidinghuizenu postojala su samo dva pravila: nositi zaštitnu masku i stalno imati senzor. Maske su očigledno mnogima „pale“ već nakon nekoliko minuta, ali naučnicima su ionako mnogo zanimljiviji podaci sa senzora kretanja.
„Svih 1.500 učesnika teoretski mogu da stupe međusobno u kontakt, ali mi smo več na prethodnim ovakvim manifestacijama uočili da se u normalnim okolnostima posetioci zadržavaju u manjim grupama“, kaže nam Andreas Fos, profesor sa Univerziteta Radboud u Najmegenu. Pa ipak je malo nervozan, jer u ovom eksperimentu ima toliko učesnika bliski kontakti su sasvim izvesni.
Luberts nas uverava da je sve pod nadzorom: „Svi posetioci su testirani najviše 48 sati pre ovoga i svi su bili negativni. Samo tako su mogli da uđu u prostor, i to je glavna mera sigurnosti.“ Pet dana nakon žurke svi posetioci ponovo se testiraju. Sa prvih šest manifestacija već imaju rezultate: „Od preko šest hiljada osoba koje su bile na tim događajima, nakon toga je bilo pet pozitivnih. Oni su dakle zaraženi ili na manifestaciji ili u neposredno nakon nje“, kaže nam mikrobiolog Fos. A Luberts smatra da su dosadašnji nalazi „prilično ohrabrujući“.
Svi posetioci ove zabave svesni su da su „pokusni kunići“, ali čini se da ih za to gotovo uopšte nije briga. Tesa i Suban plešu i uživaju već u samom pogledu na gomilu oko njih. I one su odavno skinule maske, i Suban u tome ne vidi ništa loše: „Svi smo testirani, znači svi ovde su negativni. To umiruje.“
Virusolog Fos je svestan da će malo ko pridržati bilo kakvih propisa: „kako odmiče zabava, tako su ljudi sve bezbrižniji. Skinuli su maske, verovatno su i nešto popili i zabavljaju se kao što su se i pre zabavljali.“ Njihovo ponašanje je sasvim u skladu s onim što su naučnici videli i kod prethodnih manifestacija. Ipak, ovde nema redara koji upozoravaju posetioce da opet stave maske. Organizatori su se već uverili da je opasnost od zaraze tu „izuzetno niska“.
Vesli ima 25 godina i bio je zaražen koronom u januaru, u isto vreme kad i više njegovih prijatelja. Nada se da će situacija uskoro ponovo da bude normalna. Ono što ga, kaže, najviše boli jeste to što je čitavoj generaciji dvadesetogodišnjaka ovako oduzeto vreme kada je trebalo da „sve isprobaju i budu mladi“.
Piter Luberts veruje da su ovi eksperimenti pokazali da su velike manifestacije moguće, čak i pre nego što većina stanovništva bude vakcinisana. „Mislimo da će ove godine opet biti letnjih festivala. Pitanje je međutim koliko će biti veliki i koliko ljudi će moći da im prisustvuje.“ U svakom slučaju on očekuje da će to biti, ne samo koncerti, već i fudbalske utakmice i druge velike manifestacije s mnogo više posetilaca nego što je to sada dozvoljeno.
Ali odluku o tome doneće oni koji su i uveli mere za suzbijanje pandemije: pre svega političari, kako nacionalni tako i oni na nivou Evropske unije. A tu su i smernice Svetske zdravstvene organizacije. Tek bi trebalo da se prouče podaci i vidi kako su se kretali Vesli, Nienke, Laura, Tesa i Suban. Možda će tu moći da se vidi i to kako su se odlično zabavljali. I koliko su željno čekali ovaj trenutak.
Kurir.rs/DW
NE PROPUSTITE
