Zitelman navodi da ankete govore da tri nemačke levičarske partije Zeleni, Socijaldemokrate i Die Linke, mogu dobiti kombinovanu većinu, iako bi ona bila veoma tanka, ali pobeda ovih stranaka kako piše ovaj istoričar izazvaće sezmički poremećaj.
Kako on navodi stranka desnog centra Angele Merkel Hrišćansko-demokratska unija, predvodila je koalicionu vladu od 2005. Do pre godinu dana dobro je vodila na anketama kada se činilo da Nemačka uspešno upravlja krizom protiv koronavirusa. Sad su se stvari promenile. Podrška CDU-a je, uglavnom zbog svojih neuspeha tokom pandemije, naglo pala.
"Većina levičarske vlade sada se čini mogućom, uglavnom zahvaljujući usponu Zelenih. SPD, nekada centristička levičarska stranka, poslednjih godina postaje sve radikalnija. Kolideri stranke, Saška Esken i Norbert Valter-Borjahns, otvoreni su za koaliciju sa Die Linke. Do pre samo nekoliko godina, SPD je isključivao koalicije sa Die Linkeom na saveznom nivou, jer je partija tvrde levice bila previše radikalna".
Ko je Die Linke
Die Linke je najnovija verzija bivše komunističke partije socijalističkog jedinstva koja je upravljala Istočnom Nemačkom, koja je nekoliko puta menjala ime od ponovnog ujedinjenja Nemačke. Die Linke je posvećen opsežnom programu nacionalizacije, najvišoj poreskoj stopi od 75% i povlačenju iz NATO-a. Do pre nekoliko meseci, nova liderka stranke, Janine Visler, bila je član radikalne trockističke grupe. Glavni fokus levičarskih Zelenih je zaštita životne sredine i borba protiv klimatskih promena. Sve ovo je važno u smislu kuda Nemačka uskoro može krenuti u pogledu glavne politike, piše Zitelman.
"Pa, uzmite u obzir da Berlinom već upravlja koalicija SPD, Zelenih i Die Linke. Zeleni i Die Linke bacili su težinu na kampanju koja poziva na eksproprijaciju stambenih kompanija sa više od 3.000 stanova. Sve tri levičarske stranke ponovo će uvesti porez na bogatstvo, koji je ukinut u Nemačkoj 1997. Ipak, SPD i Zeleni sada vode politiku koja se može opisati samo kao obmana birača. Gotovo svakodnevno ih pitaju da li su otvoreni za koaliciju sa Die Linke. Iako to ne isključuju, takođe paze da ovaj cilj ne ispovedaju otvoreno, jer znaju da bi im to izgubilo mnogo glasova", dodaje ovaj desni istoričar.
Glavni kandidat SPD-a je Olaf Šolc, trenutni ministar finansija u vladi Merkelove. Na mnogo načina, Šolc je za SPD ono što je predsednik Džo Bajden za demokrate: relativni centrista koji će pokupiti glasove aktuelnog lidera zemlje (Merkelove). Ali većina članova SPD nije uspela da podrži Šolcovu politiku, što se pokazao njegov gubitak od Eskena i Valter-Borjansa na izborima za predsednika stranke. Koalicija ove tri stranke korenito bi promenila Nemačku. Svi su posvećeni smanjenju nemačke odbrambene potrošnje, uprkos činjenici da je ona ionako niska u poređenju sa drugim NATO partnerima.
"Poslednjih godina Merkel je CDU približila Zelenima i SPD-u i pokrenula program radikalnih ekonomskih promena: nemačko energetsko tržište više nije slobodno tržište. To je planska ekonomija. Sve nuklearne elektrane i elektrane na ugalj biće zatvorene u narednih nekoliko godina. Zeleni, SPD i Die Linke žele da ubrzaju ovaj proces, na primer, zabranom motora sa unutrašnjim sagorevanjem i domaćih letova. Oni žele da promene ustav tako da 50% parlamentaraca čine žene. Takođe žele da povećaju povećanje stanarine na stopu inflacije. Gde nas ovo ostavlja? Među mojim poznanicima, od kojih su mnogi preduzetnici, dobar broj ozbiljno razmišlja o odlasku iz Nemačke ako ove tri levičarske stranke uđu na vlast", piše panično Zitelman.
Kurir.rs/Washingtonexaminer
NE PROPUSTITE
