Pre nego što je asteroid pogodio poluostrvo Jukatan u današnjem Meksiku, kišne šume na području Južne Amerike sastojale su se od znatno drugačije vegetacije i nisu bile bogate raznim biljkama koje cvetaju kao što je to danas slučaj.
"Da se vratite dan pre pada meteorita, šume bi imale otvorene krošnje s puno paprati, mnogo četinara i dinosaurusa. Šuma kakvu vidimo danas produkt je jednog događaja pre 66 miliona godina“, rekao je paleobotaničar Karlos Haramiljo s instituta Smitsonian.
Haramiljo i njegove kolege analizirali su desetine hiljada uzoraka fosilizovanog polena i lišća pronađenih na severu Južne Amerike koji datiraju ili iz perioda krede neposredno pre udara asteroida ili neposredno nakon udara, iz epohe paleocena.
Otkrili su da se biljna raznolikost smanjila za 45 posto nakon udara i da joj je trebalo otprilike 6 miliona godina da se oporavi. Ostaci zagrižaja insekata na fosiliima listova pokazali su da je nakon udara asteroida došlo i do smanjenja raznolikosti insekata.
Kišne šume Južne Amerike promenile su se nakon te katastrofe. Nestalo je većine četinara i paprati, a pojavile su se cvetajuće biljke. Šume je ubrzo prekrila gusta krošnja koja je dopuštala samo malom delu svetlosti da dopre do tla.
Naučnici smatraju da postoji nekoliko razloga zašto je asteroid mogao da prouzrokuje ovako veliku promenu. Kao prvo, udar je verovatno usmrtio većinu velikih dinosaurusa biljojeda koji su se hranili biljkama s nižih nivoa šuma.
Osim toga je pepeo, koji je neko vreme nakon udara prekrio nebo, verojatno kasnije poslužio kao đubrište; stvarajući tlo bogato hranjivim materijama koje je pogodovalo brzorastućim biljkama.
NE PROPUSTITE
"Nama se sviđa kako su stvari ispale, volimo ovu neverovatno raznoliku, strukturno složenu šumu. No sada pak gledamo masovno izumiranje koje uzrokuju ljudi, a koje opet menja čitave ekosisteme“, kazala je naučnica Boni Džejkobs sa Univerziteta Sautern metodist u Teksasu.
"Uglavnom, mada se nama sviđa krajnji rezultat i izgled kišne šume, oni se ni bi sviđali svim onim životinjama koje su bile žive u periodu krede", dodala je.
Istraživanje "Extinction at the end-Cretaceous and the origin of modern Neotropical rainforests" objavljeno je u časopisu Nauka (Science).
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
