Brod Ever Given, dug 400 metara, zaglavio se 23. marta u južnom delu kanala zbog peščane oluje i snažnih vetrova koji su smanjili vidljivost. Saobraćaj je bio blokiran šest dana, što je izazvalo ogromne poremećaje u globalnoj trgovini i gubitke koji se mere milijardama dolara.
Ever Given je u međuvremenu preusmeren u jezero koje razdvaja dva dela kanala radi istrage.
Uprava ističe da će i dalje kroz kanal propuštati velike brodove, dodajući da namerava da poboljša kapacitete za rešavanje problema koji bi mogli da se pojave u budućnosti.
"Pokušaćemo da nabavimo još dva tegljača vučne snage veće od 200 tona, 250 ili 280", rekao je Rojtersu šef uprave kanala Osama Rabie.
Razmatra se i nabavka dizalice koja bi mogla da iskrca teret na visinama do 250 metara, rekao je Rabie.
U jednom trenutku je uprava Kanala razmatrala da istovari sav teret sa 400 metara dugog broda kako bi ga olakšali i tako "odglavili" iz obala kanala, ali su na kraju odustali od tog plana jer nisu imali ni vremena ni potrebnu opremu.
Uprava razmatra i mogućnost proširenja južnog dela kanala, na području na kojem se zaglavio Ever Given.
"Ako treba proširiti deo dug 250 metara, možda ćemo (na kraju) proširiti 400 metara", rekao je Rabie.
Suecki kanal ponovo je bio na kratko blokiran ove sedmice, kada se naftni tanker M/T Rumford "suočio sa poteškoćama" na jugu kanala.
Oko 12 procenata svetske trgovine ide kroz Suecki kanal kroz koji je prošle godine prošlo 19.000 brodova između Sredozemnog mora i Crvenog mora, što je važan koridor između Evrope i Azije koji pomaže skraćivanje putovanja i ubrzavanje trgovine.
Iako bi najnovije teškoće mogle da nateraju na preispitivanje načina na koji funkcioniše svetska špedicija, stručnjaci kažu da se oslanjanje sveta na Suecki kanal neće uskoro promeniti.
"Mislim da je ovo nesrećan slučaj iz kojeg treba izvući pouke, ali ne mislim da će to promeniti način na koji radi brodarstvo", rekao je Džefri Blum, pomorski arbitar.
Međutim, posledice jednonedeljne blokade kanala doneće "izvesne računice", rekao je Laleh Halili, profesor međunarodne politike Univerziteta Kvin Meri u Londonu, pošto će vlasti koje upravljaju brodarstvom verovatno preispitati način na koji veći brodovi plove kroz Suecki kanal.
Deset godina je trajala gradnja najkraćeg vodenog puta između Evrope i Azije, njegovom je gradnjom upravljao Francuz Ferdinand Mari de Leseps između 1859. i 1869. godine.
Dug je 164 km, a s pripadajućim dodatnim kanalima ukupno 193,3 km. Kako brodovi imaju sve dublji gaz, Suecki kanal se neprekidno proširuje i produbljuje.
Plovan je za brodove korisne nosivosti do 240.000 tona. Prošle godine je kroz njega prošlo 19.000 brodova, prosečno 51,5 dnevno, i ukupno 1,17 milijardi tona tereta.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
