Godinama su se Sjedinjene Države i Kina borile oko tehnologije, trgovine i tržišta kapitala. Napetosti između vodećih svetskih ekonomija dostigle su vrhunac tokom mandata bivšeg predsednika Trampa, što je dovelo do nametanja novih carina i trgovinskih ograničenja. Ali sada, sa novim otkrićem, Vašington će ponovo imati nove razloge za zabrinutost: Kina je potrošila znatno više novca od Sjedinjenih Država na istraživanje i razvoj obnovljive energije, prenosi portal Logično.
Prema podacima BNEF-a, koje je Bank of America citirala u nedavnom izveštaju, za svaki dolar koji su SAD potrošile na istraživanje obnovljivih izvora energije između 2010. i 2020. godine, Kina je potrošila dva, čineći je vodećim investitorom u obnovljivu energiju u svetu. BofA tvrdi da se Kina u ovom novom klimatskom ratu nada da će dobiti prednost i u pogledu lanaca snabdevanja, uprkos trgovinskim carinama vezanim za ugljenik i proizvodnim politikama orijentisanim na domaće tržište.
Prema BofA, nije reč samo o potrebi ublažavanja efekata klimatskih promena. Najveći motivacioni faktor je zapravo sasvim drugačiji: postizanje energetske nezavisnosti i svetske nadmoći.
"Nije stvar samo u spašavanju planete. Verujemo da klimatske strategije nude prelaz na svetsku nadmoć, jer je ovde mnogo više u pitanju: ekonomski uticaj klime mogao bi da dostigne 69 triliona dolara ovog veka, a ulaganja u energetsku tranziciju trebalo bi da porastu na 4 triliona dolara godišnje. Energetskoj neovisnosti i kontroli lanca snabdevanja takođe preti geopolitički odnos snaga, koji je takođe povezan sa vrhovima nafte 2030. "
Prema rečima Harija Brodmana, izvršnog direktora i predsednika tržišta u nastajanju i CFIUS-a u Berkeli Risrč Grupi: "Stvarno smo dobro prošli među demokratijama koje rade zajedno u investicijama i trgovini, ali uradili smo izuzetno loš posao u istraživanju i razvoju. "Ovde je Kina iskreno velika konkurencija i potencijalno velika ekonomska i možda geopolitička pretnja", rekao je.
Od dana predsednika Džimija Kartera i naftne krize 1970-ih, Sjedinjene Države neumorno prate utopiju energetske nezavisnosti. Ali uporne naftne krize, ozbiljni šokovi cena nafte i globalni pomak ka čistoj energiji jasno su dali do znanja da Vašington nikada neće postići istinsku energetsku nezavisnost, oslanjajući se isključivo na fosilna goriva.
U stvari, većina Amerikanaca veruje da bi vlada trebalo da se "usredsredi na razvoj alternativnih izvora energije u odnosu na širenje izvora fosilnih goriva" u pokušaju da ublaži klimatske promene.
Ali kako prelaz na čistu i obnovljivu energiju dobija na zamahu, Sjedinjene Države se suočavaju sa drugom zagonetkom: gotovo u potpunosti zavise od Kine zbog minerala potrebnih za izgradnju čistih energetskih sistema.
Kina je vlasnik monopola sa retkim zemljanim metalima. Konkretno, Kina izvozi oko 80 odsto elemenata retkih zemalja (REE) koje Sjedinjene Države koriste za izradu solarnih panela, vetrenjača, baterija na električne automobile, pametnih telefona, računara, nacionalnih odbrambenih sistema, medicinske opreme, pa čak i tehnologije prerade nafte. i gasa.
Ova činjenica ostavlja zemlju u posebno nesigurnom položaju, posebno zbog stalnih trgovinskih tenzija između dve nacije. Zaista, bila je potrebna samo obična poseta nejasnoj fabrici kineskog predsednika Ksija usred prošlogodišnjeg trgovinskog rata da bi se podigla buka da bi Peking mogao da prekine isporuke kritičnog materijala u SAD, potencijalno osakativši velike delove industrije.
Dalje, SAD će početi da osećaju vrlo jasno gušenje u pogledu industrije zahvaljujući Bajdenovom zelenom sporazumu.
Rude retkih metala, poznati i kao "vitamini iz hemije", grupa su elemenata koji se koriste u proizvodnji širokog spektra opreme u malim količinama za proizvodnju ključnih elemenata. Ovi minerali se široko koriste u pametnim telefonima, baterijama, turbinama, laserima, elektromagnetnim puškama, raketama, naprednim senzorima oružja, nevidljivoj tehnologiji i tehnologiji ometanja. Na primer, lantan se koristi u opremi za osvetljenje i sočivima fotoaparata; neodim u hibridnim vozilima; praseodim u avionskim motorima; evropijum u nuklearnim reaktorima i gadolinijum u MRI i rendgenskim zracima. Rafinerije nafte takođe koriste katalizatore retkih zemlja za preradu sirove nafte u benzin i mlazno gorivo.
Tokom poslednje decenije, Kina je proizvela više od 90 odsto svetske ponude ove kritične električne energije elemenata, mada je njegov udeo prošle godine pao na 71,4 odsto.
Američka geološka služba je 2018. godine identifikovala 35 minerala kritičnih za ekonomiju i nacionalnu sigurnost zemlje. Amerika je u velikoj meri zavisna od uvoza ovih minerala, jer proizvodi manje od desetine svetskih zaliha, a uvozi upola manje svoje potrošnje. To jasno pokazuje američku "glad" za elementima retkih zemaljskih metala.
Kineska dominacija će se u budućnosti verovatno samo povećavati. Očekuje se da će se globalna industrija REE gotovo udvostručiti, sa 8,1 milijarde dolara u 2018. na 14,4 milijarde u 2025. godini. Istovremeno, potražnja za električnim vozilima, mikročipovima i pametnim telefonima raste više nego ikad ranije. Bajden je predvideo takav divlji rast i obavezao se da će do 2030. godine instalirati 500.000 novih EV punjača, sa trenutnih 26.000 u vlasništvu SAD-a.
Ali kineska kontrola REE ne mora nužno biti "kec u ruci Pekinga", kako je svojevremeno tvrdio Global Times. Suprotno tome, SAD zapravo imaju snažnu priliku da spreče dalju kinesku kontrolu industrije, ali takođe imaju mogućnost da krenu ka nezavisnosti od retkih zemaljskih metala.
Bajden jasno prepoznaje ovaj izazov i priliku i posvećen je podršci daljim istraživanjima litijuma, bakra, nikla i retkih metala, između ostalih minerala, kako bi obezbedio domaće izvore minerala potrebnih za solarne panele, vetroturbine i električna vozila.
Zapravo, vlada Sjedinjenih Država pojačava napore da proširi domaće istraživanje i razvoj minerala.
Na primer, dvostranski američki Zakon o povratku retkih zemaljskih metala (RARE), uveden u Domu u septembru, nudi sveobuhvatan okvir poreskih podsticaja za podsticanje većih ulaganja u rudarstvo i proizvodnju REE sa sedištem u SAD. U međuvremenu, na desetine kompanija i startupova, od Aljaske do Teksasa, napreduju u razvoju rudarstva, a lokacija u Koloradu uskoro će postati prva fabrika za preradu rude retkih zemlja koje nisu Kinezi.
Ni SAD ne nedostaju resursi REE. Na primer, planina u Viomingu nazvana Bear Lodge ili "Bear House" sadrži oko 18 miliona tona REE, što je dovoljno za opskrbu zemlje godinama.
Ali ako bi se pojavili dodatni problemi i ako bi Peking iznenada zabranio izvoz REE u Sjedinjene Države, Amerika bi se mogla usprotiviti izgradnji novog lanca snabdevanja izvan Kine, baš kao što je to uradio Japan kada je zemlju pre deset godina pogodila slična sudbina. Pored toga, SAD mogu lako da poboljšaju sisteme za reciklažu.
Trenutno se samo oko 1 odsto REE reciklira iz krajnjih proizvoda na kraju njihovog životnog ciklusa. Ipak, potencijal recikliranja retkih zemaljskih metala je ogroman.
Članak iz 2013. kaže da bi jednostavno povećanje brzine sakupljanja baterija, sijalica i magneta moglo da poboljša stopu recikliranja REE sa jednog procenta na oko 20 do 40 procenata. To bi predstavljalo do 5 odsto svetske proizvodnje rudnika REE (retkih zemaljskih metala) ili skoro polovinu američke godišnje isporuke rudnicima. Ali mogli bismo i bolje. Kao što je Simon Jovitt, docent na Odeljenju za nauku UNLV-a, rekao za Ars Technica, daleko više od 40 odsto REE može se reciklirati, ali to zavisi od sposobnosti i procenta usvajanja tehnologija poput EV. Jer iskreno, načini recikliranja retkih metala nisu baš šetnja parkom.
Razne vrste elektronskih uređaja, koje se sada recikliraju, ne bi nužno sadržavale dovoljno retko zemaljskih metala ili ih ne bi sadržavale u pravim razmerama kako bi takvo recikliranje ovih elemenata bilo isplativo. U mnogim slučajevima proizvođači obično nisu odgovorni za sprovođenje postupaka recikliranja, što znači da možda nisu upoznati sa komponentama koje uređaj sadrži.
Ovde američka REE industrija mora malo da se "pozajmljuje" od Evrope. Organizacija Evropske unije, nazvana Otpad od električne i elektronske opreme VEEE, zahteva od proizvođača elektronskih uređaja ne samo da finansiraju ili recikliraju ove uređaje, već i da sami prodavci nude besplatno sakupljanje e-otpada. Ali na kraju, sve bi se moglo svesti na političku volju ili njen nedostatak.
Proces licenciranja u SAD-u je smešno dug i može trajati do tri decenije u poređenju sa samo dve godine koje su potrebne u zemljama poput Australije i Kanade. Navigacija kroz regulatorno minsko polje, lokalni, državni i savezni propisi guše i usporavaju američke rudarske kompanije, u poređenju sa njihovim kineskim konkurentima.
Ali s obzirom na nedavne dvostranačke poteze u industriji, nadamo se da poslanici mogu da gledaju dalje od članstva u stranci i osmisle zaobilazno rešenje.
Kuri.rs/RT
NE PROPUSTITE
