Filip je imao pravoslavne korene. Rođen je u vili Mon Repos na grčkom ostrvu Krf, kao potomak grčke i danske kraljevske porodice, kao sin jedinac i peto i poslednje dete princa Endrua i princeze Alis. Iako se sam deklarisao kao Danac, on je negovao svoje pravoslavne korene baš što čini i njegov sin princ Čarls, koji redovno posećuje Svetu Goru – doduše u svojstvu privatnog lica – a bio je i u Srbiji.
Filip se obrazovao u Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji a u 18. godini, 1939, priključio se britanskoj mornarici, u kojoj je tokom Drugog svetskog rata služio je u mediteranskim i pacifičkim flotama. Za to vreme je njegova majka pomagala Jevrejima i 1993. je posthumno proglašena "Pravednikom među narodima". Posle toga je otišla u monahinje, a Filip je upoznao Elizabetu.
Iste godine upoznao je Elizabetu, dok je ona sa ocem, kraljem Džordžom VI, obilazila Kraljevski pomorski koledž u Dartmutu. Elizabeta se zaljubila u Filipa i počeli su da razmenjuju pisma. Ona je tada imala svega 13 godina. Sedam godina kasnije, Filip je zatražio od kralja njenu ruku, što je ovaj odobrio, a zvanična veridba je odlagana dok Elizabeta nije napunila 21 godinu. Do marta 1947. Filip se odrekao svojih grčkih i danskih titula, usvojio prezime Mauntbaten i postao britanski državljanin.
Takođe se odrekao pravoslavne vere – Filip je bio kršten u grčkoj pravoslavnoj crkvi – a dan pre venčanja dobio je niz novih titula – njegovo kraljevstvo visočanstvo, vojvoda od Edinburga, erld od Merioneta, baron od Grinviča...Venčanje je obavljeno u Vestminsterskoj opatiji, a gledalo ga je 200 miliona ljudi širom sveta. Brojne ugledne zvanice su prisustvovale uživo, ali ne i Filipovi nemački rođaci, uključujući njegove tri sestre koje su se udale za nemačke prinčeve. Nakon Drugog svetskog rata, Britaniji bilo prihvatljivo da se nemački rođaci pozovu na venčanje vojvode od Edinburga.
Kad je Elizabeta postala kraljica, Filip je napustio aktivnu vojnu službu, gde je došao do čina komandanta, i postao je britanski princ 1957. Čim su se Grci ponovo okrenuli monarhiji, njegova majka je posetila Bakingemsku palatu, gde je poslednje dve godine svog života provela pored sina.
Filip i Elizabeta dobili su četvoro dece – Čarlsa, Anu, Endrua i Edvarda. Princ se povukao sa službenih dužnosti u avgustu 2017, u 96. godini. Podatak je da je od 1952. imao ukupno 22.219 zvaničnih angažmana, a poslednji je bio susret sa kraljevskim marincima.
Filip je u januaru 2019 imao saobraćajnu nesreću, kad je izgubio kontrolu nad vozilom i udario u drugi auto, ali je prošao nepovređen. Nakon ovog je predao dozvolu a dva dana kasnije je primećen da ponovo vozi. Filip, naime, zbog udesa nije krivično gonjen, a dozvoljeno mu je da vozi po privatnim imanjima porodice.
Tokom pandemije se izolovao sa kraljicom u Vindzoru, a kraljevski par je vakcinisan protiv Kovida u januaru ove godine. U februaru je hospitalizovan jer mu se slošilo, ali je nekoliko dana kasnije potvrđeno da “reaguje na tretman” protiv “infekcije”. Zadržan je na posmatranju zbog prethodno postojećeg srčanog stanja. Filip je zbog toga na kraju operisan početkom marta, a dve nedelje kasnije je izašao iz bolnice.
Filip je bio poznat kao sportski entuzijasta. Igrao je polo do 1971, kad je počeo da se takmiči u vožnji kočija i čak pomogao da se taj sport popularizuje, a voleo je i jedrenje.
Filip za sobom ima i niz odlikovanja. Kraljica Elizabeta mu je za 90. rođendan dala titulu Lorda-admirala, a u novembru 2017, za 70. godišnjicu braka, dodelila mu je Veliki viteški krst Kraljevskog viktorijanskog reda, čime je postao prvi Britanac nakon svog ujaka Erla Maunbatena koji ima pravo da nosi zvezde četiri viteška reda. Takođe je od 1972. nosilac Ordena jugoslovenske velike zvezde, najvećeg odlikovanja SFRJ.
Naravno, tu je i druga strana medalje - gafovi, neumesne izjave poput one kad je uvredio poznatog velškog pevača Toma Džonsa rekavši da je on "prokleto loš pevač". Ali, pripisivale su mu se i afere. Pričalo se da je Filip imao brojne "avanture" sa ženama iz sveta aristokratije, pozorišta i filma. Ali, dokazi se nikad nisu pojavili u javnosti.
Za Filipa važi da je bio čovek od dužnosti, ali slab što se tiče pažnje, kao posledica njegovog tužnog, usamljenog detinjstva. Elizabeta ga je upravo takvog i upoznala, kako je ranije pisao “Indipendent”.
Dok je Elizabeta nazivala Filipa svojom “stenom”, on je čuven po sledećim rečima: “Moj prvi posao, drugi i zadnji je da kraljicu nikada ne izneverim.”
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
