Ministri finansija G20 - 19 ekonomsko-najsnažnijih nacija na svetu plus EU – postigli su dogovor o merama za podsticaj globalne ekonomije, koje bi prvenstveno trebalo da koriste siromašnijim zemljama.
Međunarodni monetarni fond (MMF) bi trebalo da dobije dodatnih 650 milijardi američkih dolara za pomoć siromašnim zemljama u borbi protiv recesije usled korona-krize.
"Ovim merama smo odlučno stabilizovali globalnu ekonomiju. To predstavlja veliki zajednički napor u globalnoj finansijskoj politici. I tako ćemo nastaviti", rekao je nemački ministar financija Olaf Šolc.
Ministri finansija su se složili i da do kraja godine obustave servisiranje dugova za 71 najsiromašniju zemlju sveta. Ali mnogi afrički ekonomski stručnjaci smatraju da to nije dovoljno: oni traže otpis barem dela dugova, a ne samo odlaganje plaćanja kamata.
Italijanski ministar finansija Daniele Franko to nije komentarisao. Grupa G20 međutim ističe da mnoge afričke zemlje imaju mogućnost dogovora o reprogramiranju duga, ukoliko preduzmu istinske reforme. Međutim, samo je nekoliko zemalja do sada iskoristilo priliku jer bi zemlja, koja se odluči na takav "državni bankrot", godinama bila odsečena od međunarodnog finansijskog tržišta.
Daniele Franko, koji trenutno predsedava grupom G20, rekao je u Rimu da se ta grupa oseća dužna da pomogne upravo „najranjivijim državama". Iako se izgledi za ekonomski oporavak poboljšavaju, on je vrlo neravnomerno raspoređen po svetu.
Nemački ministar finansija Olaf Šolc je kazao da će se založiti za to da se programi pomoći i programi privrednog podsticaja u zemljama G20 ne smanje prerano. "Mi sada moramo da osiguramo da ekonomija ostane stabilna i da se sačuvaju radna mesta kako bismo mogli ponovo da radimo nakon pandemije", naglasio je Šolc.
Svi instrumenti ekonomske politike će se koristiti onoliko dugo koliko je potrebno za zaštitu života, zdravlja i prihoda ljudi, istakao je italijanski ministar finansija Franko.
MMF je početkom sedmice najavio barem delimičan oprost duga za 28 najsiromašnijih zemalja sveta. Predviđen je otpis 238 miliona dolara. To je treća runda smanjenja duga tokom pandemije. Predsednica MMF Kristalina Georgijeva je najavila još jedno ublažavanje duga od 984 miliona dolara do aprila 2022. godine.
Uz to, MMF trenutno pokušava da podeli 1,4 milijarde dolara zemljama u razvoju putem fonda za suzbijanje katastrofa. Ali "trenutno ne postoji sistemska dužnička kriza", kazala je predsednica Monetarnog fonda.
Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas takođe je prilično kritičan prema tvrdom stavu zemalja G20 o oslobađanju od duga. Mnogim zemljama u razvoju će biti potreban oprost duga, dugoročno ili srednjoročno, jer je bilo za očekivati da dugoročno neće moći da podnesu teret pandemije, kazao je Malpas.
G20, koji predstavlja oko 80 posto globalne ekonomske proizvodnje, do sada je mobilizovao oko 12 biliona (12 hiljada milijardi) dolara ekonomske pomoći za potrebe svojih privreda.
Poreski sistem treba globalno reformisati kako bi države mogle da generišu dovoljan prihod, dakle prihod od poreza za finansiranje obnove nakon korone.
U prilog tom zahtevu izjasnila se i nova američka ministarka finansija Džanet Jelen. Ona želi da uvede minimalnu poresku stopu od 21 odsto za kompanije širom sveta. OECD, udruženje najvećih industrijskih zemalja, do sada je imalo za cilj samo minimalnu stopu od 12 odsto.
Zeleni evroparlamentarac i finansijski stručnjak Sven Gigold pohvalio je ideju Džanet Jelen. "Ova inicijativa SAD otvara mogućnost zaustavljanja poreskog dampinga u korist kompanija", rekao je Gigold. On istovremeno kritikuje činjenicu da se nemački ministar finansija Olaf Šolc još nije pridružio broju 21.
Zapravo je Šolc izbegavao da formuliše određenu cifru, jer je nivo minimalne poreske stope još uvek kontroverzna tema unutar EU. Recimo u Mađarskoj, Irskoj i Bugarskoj stope su znatno ispod 21 odsto. U Nemačkoj, Francuskoj i na Malti i više od toga. Šolc je, međutim, rekao da se sada konačno nazire kraj "trke za smanjenje poreza". Do jula G20 namerava da postigne dogovor oko tog pitanja.
To se odnosi i na oporezivanje digitalnih kompanija poput Gugla, Amazona, Epla i Ubera. Te korporacije posluju na internetu i do sada su uspele da izbegnu oporezivanje preusmeravanjem dobiti u zemlje sa niskim porezima. Nemački ministar Šolc to pitanje navodi kao svoju "glavnu temu" unutar grupe G20.
SAD su sada nagovestile spremnost za saradnju i time napravile zaokret od 180 stepeni u odnosu na poziciju koju je zastupala Trampova administracija. Džanet Jelen smatra da su SAD tu dobro pozicionirane jer će američka privreda ove godine rasti za oko šest odsto, brže od ekonomija većine zapadnih industrijskih zemalja. Brzo vakcinisanje američkog stanovništva podstiče ekonomski oporavak.
Šef italijanske centralne banke Ignacio Visko je na kraju sastanka G20 izrazio umereni optimizam. On smatra da pandemija neće nanesti toliku štetu međunarodnom finansijskom sistemu kao finansijska kriza i kasnija kriza državnih dugova pre 13 godina. "Banke i finansijski sistem u svetu danas su otporniji nego tada", rekao je Ignacio Visko.
Kurir.rs/DW
NE PROPUSTITE
