Najnovije vesti

BEZ ZATVARANJA I MASKI: Da li se drugačiji pristup Švedske borbi protiv koronavirusa isplatio?
Foto: EPA/JANERIK HENRIKSSON

epidemiološka misterija

BEZ ZATVARANJA I MASKI: Da li se drugačiji pristup Švedske borbi protiv koronavirusa isplatio?

Planeta

Švedski pristup pandemiji koronavirusa, bez zatvaranja, epidemijskih mera i propisa, podelio je svetsku javnost. Dok ga neki pozdravljaju kao dobar, drugi  se za strožiji pristup virusu od kog je u svetu umrlo gotovo tri miliona ljudi.

Marta prošle godine, učenik jedne srednje škole u Stokholmu se zbog glavobolje našao u ordinaciji školske sestre Angelike Jularbo. Mesec dana pre njegovog dolaska korona je počela da se širi Evropom.

Dok se Jularbo saginjala da mu izmeri temperaturu, učenik joj je rekao da je njegovom partneru dijagnostifikovana korona. Jularbo ga je odmah poslala kući. Četiri dana kasnije, probudila se sa temperaturom i glavoboljom.

"Razumem zašto ljudi koji su stvarno bolesni, ili koji trpe velike bolove, kažu da žele da umru", rekla je Jularbo za Njujorker.

Jularbo je, kaže, bila toliko umorna da više dana nije izlazila iz svoje sobe. Posle devet dana se vratila na posao jer nije imala temperaturu poslednja dva dana, samo da bi se glavobolja i temperatura vratili nakon nedelju dana.

Jularbo se razbolela u ključnom trenutku za Švedsku. Za razliku od ostatka sveta koji se zatvarao i uvodio razna ograničenja, u Švedskoj je manje-više sve bilo otvoreno.

Ljudima je predloženo da smanje putovanja i rade od kuće, ali je sve ostlao na nivou preporuka. Maske su bile retka pojava. Druženja nisu zabranjivana, kao ni žurke.

Takav odgovor na pandemiju oblikovao je glavni švedski epidemiolog Anders Tegnel.

Švedska, korona
foto: EPA/AMIR NABIZADEH

Tegnel je 1995. u Demokratskoj Republici Kongo (tadašnjem Zairu) radio za vreme epidemije ebole, a potom je Evropsku uniju i njenu agenciju ECDC savetovao o pitanjima zaraznih bolesti. U Švedskoj agenciji za javno zdravstvo radi od 2013. godine.

Švedski ustav državnim agencijama daje veliku slobodu odlučivanja, a vladu ograničava kada je reč o nametanju restrikcija. Tegnel je više puta tokom pandemije govorio da zatvaranja nisu naučno utemeljena, kao i da su dokazi o efikasnosti zaštitnih maski "slabi".

Njegovi stavovi, piše Njujorker, ne uklapaju se u globalni naučni konsenzus, ali su naučno utemeljeni.

Tegnel tvrdi da bi se mnoge države ponašale poput Švedske kada bi timove za odgovor na pandemiju činili naučnici, a ne političari.

Dok se deo sveta zgražavao nad njegovim metodama, u Švedskoj je uživao veliku popularnost jer su ga ljudi doživljavali kao razumnog, racionalnog i mirnog stručnjaka.

Novinarka Njujorkera je Jularbo upoznala na Fejsbuk grupi obožavalaca Andersa Tegnela.

"Radije bih da zdravstvene odluke donose stručnjaci, a ne premijer koji o zdravstvu i medicinskim pitanjima ništa ne zna", rekla je Jularbo, koja je imala teži oblik bolesti i koja kaže da je mnogo njenih prijatelja bilo bolesno.

Švedska, koronavirus nokti
foto: EPA/Fredrik Sandberg

Jularbo sada u bolnici pomaže onima koji su preboleli kovid i kaže da i dalje trpi posledice bolesti, a najviše je muči umor. "Kada mi zazvoni alarm, ja bih najradije da me neko upuca. Nije me briga hoće li deca na vreme stići u školu. Nije mi stalo ni do čega".

Svejedno je ponosna na to kako je Švedska agencija za javno zdravstvo reagiovala na pandemiju. "Bili su dobri. Nisu trčali okolo i slušali šta drugi sve rade", rekla je ona.

Autorka teksta u Njujorkeru objašnjava da je njen suprug Šveđanin i da su u prvim danima pandemije, razgovori sa rodbinom na Starom kontinentu bili kao prozor u normalne živote.

Kada su svekru predložili da ipak nosi masku, on je ljubazno odbio, objasnivši joj da je razgovarao sa svojim pulmologom koji mu je rekao da nema razloga zašto bi nosio masku osim ako ne želi da ga se drugi klone zbog straha od bolesti.

"Zdrava osoba u Švedskoj ne može da nosi masku. Ljudi bi te tretirali kao čudaka", odgovorila je svekrva novinarki.

Švedska agencija za javno zdravstvo saopštila je da je efikasnost maski upitna jer ih ljudi često ne nose ispravno a ne drže distancu.

U martu 2020. Tegnel je predstavio švedski plan za borbu pandemije koji je podrazumevao pragmatičan pristup i "folkvet", švedsko shvatanje koncepta zdravog razuma.

Nijedan epidemiolog nije smatrao da je samoizolacija dugoročno rešenje, a zatvaranja su smatrali privremeni rešenjem za "kupovinu vremena".

Dok je većina zemalja produžavala lokdaune, Tegnel je taj pristup smatrao neodrživim kao i ideju nođenja maski.

Kako je sve više ljudi širom sveta počelo da gleda ka Švedskoj, pojavili su se stručnjaci koji su upizoravali da će stopa smrtnosti biti veća.

Iako nije odustao od svog plana, Tegnel je Njujorkeru rekao da su ga smrtni slučajevi koji su rasli, ali nisu ni blizu bili toliko visoki, svejedno pogodili.

Švedska, korona, Stokholm
foto: EPA-EFE/AMIR NABIZADEH

Iako ga mnogi pozdravljaju kao zdravorazumskog stručnjaka, ima i onih koji nisu oduševljeni Tegnelovom strategijom.

Tara Tvana koja radi u gradskom veću Stohkolma razočarana je strategijom Švedske i smatra da je 12.000 ljudi prerano umrlo zbog takvog pristupa.

Ona je za Njujorker rekla da smatra da je vlada trebalo da uvede strože mere. "Posao političara je da prikupi informacije i zaštiti društvo. Umesto toga, Anders Tegnel je bio naš premijer", rekla je ona.

Sa porastom broja zaraženih prošle jeseni, poverenje u stručnjake je počelo da pada. U decembru je imenovana nezavisna komisija koja je trebalo da istraži odgovor Švedske na pandemiju od čijih posledica je umrlo više od 13.000 Šveđana.

Fredrik Elg, virolog i jedan od Tegnelovih kolega smatra da je Švedska trebalo da uvede strožije mere poput svojih suseda i tako smanji broj umrlih u domovima za stare, koji čine oko polovine svih žrtava korone u zemlji.

Oko toga se slažu i Tegnelove pristalice i protivnik. Čak je i švedski kralj Gustav XVI kritikovao strategiju zaštite starih.

Patrik Hovelin, profesor sociologije na Univerzitetu UCLA u Sjedinjenim Američkim Državama kaže da je Švedska možda najgore prošla od svih skandinavskih zemalja, ali da nije pandemijom najgore pogođena zemlja u Evropi.

"Situacija u Italiji, Španiji, Britaniji, Belgiji je mnogo lošija", kaže on. Tegnel te brojke spominje kada god brani švedsku strategiju.

On smatra da Švedska treba da se upoređuje sa Evropom a ne sa svojim susedima, retko naseljenom Norveškom i Finskom. Američki sociolog pak smatra da bi Švedska trebalo da se poredi sa svojim susedima jer su im demografske slike slične.

Broj preminulih od kovida-19 u Švedskoj niži je nego što su mnogi predviđali, a brojni stručnjaci kažu da je reč o "epidemiološkoj misteriji".

Lone Simonsen, epidemiolog sa Univerziteta Roskilde, smatra da je ograničavanje broja ljudi na okupljanjima i odlazaka u domove za starije i nemoćne uveliko doprinelo suzbijanju širenja virusa.

"Druge zemlje su radile mnogo toga istovremeno pa je teško reći koje su mere zaslužne za šta", rekla je ona i dodala da su restrikcije u Švedskoj bile konzistentne, iako su možda delovale "opušteno".

Profesor javnog zdravlja na Jejlu, Hauard Forman kaže da su u epidemiji prisutni brojni faktori kojih još niko nije svestan a koji utiču na njeno širenje.

Švedska, koronavirus, korona
foto: EPA/AMIR NABIZADEH

"Moramo da priznamo šta znamo a šta ne znamo. Mnogih stvari još nismo svesni", rekao je on i dodao da nije moguće da mere koje se sprovode širom sveta i koje se čine najznačajnijim, zapravo i nisu tako efikasne.

Hovelin je podsetio na slučaj Nemačke čiji su odgovor na pandemiju u početku svi hvalili, ali da danas Nemačka nije ništa bolja od drugih i niko ne zna zašto je tako.

Tegnel upozorava da epidemiji još nije došao kraj pa tako nije vreme ni za konačnu ocenu borbe s virusom.

Šveđani su još uvek podeljeni po pitanju odgovora na pandemiju. Tegnel i njegovi saradnici maske su preporučili tek 18. decembra 2020. godine, i to kako bi se pripremili za rast broja zaraženih nakon božićnih praznika.

Istina, preporučeno je da se nose samo u javnom prevozu i to samo u gužvama. Tegnel distanciranje smatra najvažnijim oružjem za borbu protiv virusa.

"Maske nisu zlatni metak", rekao je on i dodao da ih treba nositi samo kada se distanca ne može držati. Epidemiolog i dan danas smatra da su dokazi za nošenje maski klimavi. "Nažalost, moramo koristiti mere za koje nema dovoljno dokaza", rekao je on.

Kurir.rs/K.P.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja