Jurij Gagarin je osvojio svemir, a poginuo je 27. marta 1968. godine za vreme treninga u avionu MiG-15UTI. I posle više od pola veka, njegova smrt je obavijena velom tajni, a u vezi sa pogibijom postavljaju se mnoga pitanja i konstruišu mnoge teorije.
Gagarin je stekao status legende kada je postao prvi čovek koji je poleteo u svemir 12. aprila 1961. godine. Poleteo je sa Zemlje kao običan pilot, a vratio se kao legenda. U Sovjetskom Savezu su ga poštovali kao rok zvezdu.
Nakon slavnog leta kroz svemir, sovjetske vlasti su odmah poslale Gagarina na “proputovanje” u 30 zemalja sveta.
Čak je i ručao s kraljicom Engleske Elizabetom II, fotografisavši se sa njom za uspomenu. Predsednik Egipta je dao Gagarinu zlatne ključeve vrata Kaira i Aleksandrije, a u Havani ga je Fidel Kastro jednostavno zagrlio.
Posle tri godine gostovanja po svetu Gagarin se vratio svom poslu. Radi usavršavanja pilotske veštine pridružio se programu letne obuke Inženjerijske akademije ratnog vazduhoplovstva “Žukovski”. Hteo je ponovo da leti u svemir.
Moskva je nameravala da pošalje Gagarina u još jednu svemirsku misiju, ali taj plan je zauvek ostao neostvaren.
Tog 27. marta 1968. godine vreme je bilo oblačno i tmurno. Gagarin je vežbao let na lovcu MiG-15UTI zajedno sa svojim učiteljem Vladimirom Serjoginom, iskusnim pilotom koji je u Drugom svetskom ratu nagrađen medaljom Heroja Sovjetskog Saveza. Pukovnik Serjogin je proveravao tehniku Gagarinovog leta pre nego što ga je pustio da leti u novom avionu MiG-17.
U 10.19 su Gagarin i Serjogin poleteli s vojnog aerodroma Čkalovski u Podmoskovlju. Planirali su da lete najmanje pola sata, ali Gagarin je već u 10.32 saopštio kontroli leta na zemlji da se vraćaju u bazu. Ubrzo nakon toga je veza sa avionom potpuno nestala. Kada je avion nestao s radara, vlasti su poslale u poteru avione i helikoptere. Četiri sata kasnije pronađeni su delovi Gagarinovog aviona nedaleko od grada Kiržača.
Gagarinovo telo, međutim, nije pronađeno, tako da je povodom njegove smrti pokrenuta istraga. Rezultati istrage su zvanično objavljeni tek 2011. Godine, povodom 50. godišnjice Gagarinovog leta u svemir.
“Najverovatnije je uzrok katastrofe bio oštar manevar s ciljem da se izbegne sudar sa vazdušnim balonom za proučavanje atmosfere. Tako je avion ušao u kritični režim leta, a zatim u spiralu”, rekao je Aleksandar Stepanov, predstavnik Predsedničkog arhiva.
Prema ovoj verziji, Gagarinova smrt je nesrećan slučaj. Veliki balon se iznenada pojavio na Gagarinovoj putanji, a piloti su u očajničkom pokušaju da ga izbegnu slučajno izazvali nekontrolisano poniranje aviona (avion je imao dodatno opterećenje u vidu dva rezervoara s gorivom zbog čega je leteo sporije), a ometajući faktor bili su i gusti oblaci. Zvanična verzija mnogima nije bila po volji tako pa su se pojavile i druge teorije.
Po jednoj se pretpostavlja da je Serjogin imao srčani udar. "Možda je jednostavno pao na jednu upravljačku polugu što je izazvalo fatalne posledice”, kaže sovjetski kosmonaut Vitalij Žolobov.
Pilot Igor Kuznjecov koji je učestvovao u istrazi Gagarinove smrti smatra da su piloti izgubili život zbog neočekivane dehermetizacije kabine. Pojedinci smatraju da su piloti počeli da gube pritisak i visinu na 4.000 metara, pre nego što su izgubili kontakt sa bazom i kontrolu nad avionom.
Po jednoj od verzija piloti su izgubili kontrolu nad avionom MiG-15. U svojim memoarima inženjer Valentin Kozirev piše kako mu je jedan forenzičar ispričao da se motor na avionu pokvario i izazvao poniranje, a piloti su pokušavali da ga vrate u normalan položaj, ali uzalud.
Postoje čak i navodi da je Gagarin bio pijan ili da ga Kremlj eliminisao zbog njegove velike popularnosti.
Međutim nijedna od ovih teorija nije dokazana. Očigledno je da su Gagarin i Serjogin poginuli u tragičnim okolnostima vezanim za tehničke poteškoće, loše vremenske uslove i, možda, ljudski faktor.
Sin stolara i mlekarke
Sin stolara i mlekarke koji su preživeli nacističku okupaciju, Gagarin se školovao za radnika u čeličani pre nego što je postao vojni pilot.
A onda je, sa 27 godina, u letelici Vostok 108 minuta leteo oko Zemlje.
Njegova odvažnost i profesionalizam služile su kao primer savršenog Sovjeta, ali su legendu o Gagarinu pratile i priče o drugarstvu, hrabrosti i ljubavi prema supruzi Valentini i njihove dve ćerke.
Gagarin je napisao svojoj supruzi dirljivo oproštajno pismo u slučaju da pogine u misiji, što je dugo bila tajna.
„Ako nešto pođe po zlu, molim te, posebno tebe, Valjuša, da ne umreš od tuge. Jer takav je život”, napisao je.
U intervjuu 2011, kosmonaut Boris Voljnov prisetio se čoveka koji je, iako je uživao privilegije sovjetske elite, znao da provede sate na telefonu kako bi osigurao lekove ili mesto u bolnici za svoje manje imućne prijatelje.
Vrativši se na Zemlju, Gagarin se zatekao u središtu propagandne kampanje o superiornosti sovjetskog društva.
Biograf Lev Danilkin kaže da su ga vlasti koristile kao uzor prema ostatku sveta, ali i da bi uverile sovjetske građane koji su preživeli Drugi svetski rat i staljinističku represiju da „žrtve prethodnih decenija nisu bile uzaludne”.
Mnogi se Rusi do danas nisu pomirili s njegovom smrću.
„Kako je vrhunski kosmonaut, tako mlad i dobar čovek, mogao tako iznenada da pogine?”, upitao je istoričar aleksandar Železnjakov.
"Ljudi to još nisu preboleli”, navodi.
Kurir.rs/Rbth/Jutarnji list
NE PROPUSTITE
