To je zato što su 2000. godine zapad SAD ušao na početak onoga što naučnici nazivaju megasušom - drugom najgorom u 1.200 godina - izazvanom kombinacijom prirodnog suvog ciklusa i klimatskih promena izazvanih čovekom.
U proteklih 20 godina, dva najgora proteza suše dogodila su se 2003. i 2013. godine - ali ovo što se trenutno događa čini se kao početne faze nečega još težeg. Kako se ulazi u letnju sušnu sezonu, pripremljena je etapa za eskalaciju ekstremnih suvih uslova, sa očekivanim širokim ograničenjima za vodu i još jednom opasnom požarnom sezonom.
Kako ulazimo u sušnu sezonu, vrlo je malo izgleda da će se uslovi poboljšati - zapravo će verovatno postati samo sušniji.
Imajući ovo na umu, malo je sumnje da će suša na zapadu, posebno na jugozapadu, ovog leta i jeseni biti najintenzivnija u skorije vreme. Jedino pravo pitanje: Da li će trajati koliko i poslednji produženi period suše od 2012. do 2017. godine? Samo će vreme pokazati.
Trenutno američki Monitor suše stavlja 60% zapadnih država pod jaku, ekstremnu ili izuzetnu sušu. Razlog velike suše je dvostruk; dugotrajna suša podstaknuta klimatskim promenama koje izazivaju ljudi i, kratkoročno, fenomen La Ninjo u kome hladne vode ekvatorijalnog Pacifika nisu uspele da napaju dovoljno vlage.
Zbog toga prošla zimska vlažna sezona uopšte nije bila previše mokra. U stvari, to je samo pogoršalo stvari, sa samo 25 do 50% normalnih padavina koje padaju kroz veći deo jugozapada i Kalifornije. Ovo je usledilo nakon jednog od najsušnijih i najtoplijih leta u moderno vreme, sa dva istorijska talasa vrućina, letnjim monsunskim ciklusom koji se jednostavno nije ni pojavio i najgorom požarnom sezonom u moderno doba.
Kelsi Satalino, koordinator za digitalne komunikacije iz NOAA-inog nacionalnog integrisanog informacionog sistema o suši, kaže da je tokom poslednjih nekoliko meseci nekoliko država, uključujući Nevadu, Arizonu, Novi Meksiko i Jutu, doživelo svoj najintenzivniji period suše od kada je Monitor za sušu počeo davne 2000. godine. Kao rezultat, sadržaj vlage u tlu je na najnižim nivoima u najmanje 120 godina.
Pacifički severozapad, međutim, ove sezone ide mnogo drugačije. Severna polovina Zapada je ove zime doživela normalne do čak i iznad normalnih snežnih padavina, uporedo sa onim što se očekuje tokom tipičnog događaja La Ninja koji uključuje dalje oluje sa severa. Ta sreća se, međutim, nije proširila dalje na jug, jer većina područja sada ima samo 50 do 75% normalnog snežnog pokrivača.
Budući da se Zapad oslanja na topljenje snežnog pokrivača za popunjavanje jezera, rezervoara i reka, poput Kolorada, dostupnost vode biće ograničena ovog leta. Reka Kolorado i njene pritoke pružaju vodu za oko 40 miliona ljudi i 5 miliona hektara obradive zemlje. Količina vode koja se uliva u jezero Pauel, na državnoj liniji Arizona-Juta, u narednim mesecima očekuje se samo oko 45% od tipične količine. Jezero Mid, na granici Arizona-Nevada, ima samo 40% kapaciteta.
Ali ovaj nedostatak snežnog pokrivača nije jednokratno pitanje; to je trend. Tokom proteklih 40 godina snežni pokrivač opao je za oko 25% u odnosu na zapadne države. U međuvremenu, stanovništvo nastavlja da se povećava. Prema tome, odnedavno potražnja za vodom nadmašuje ono što majka priroda može da pruži.
Generalno, ne očekuje se poboljšanje ovih vodenih nevolja. Iako će biti vlažnih godina, ukupni trend je ka sušenju. Naučnici kažu da je ovo rezultat klimatskih promena izazvanih čovekom, što dovodi do manje pouzdanih kiša i toplijih temperatura - oboje u skladu sa onim što su projektovali klimatski računarski modeli.
Novo istraživanje američkog Ministarstva poljoprivrede pokazuje da su tokom poslednjih nekoliko decenija padavine postale neredovnije, a sušni periodi između kišnih oluja su se širili. Čak i ako kiša ili sneg padaju jače, to je manje važno od postojanosti. Vlaga u tlu i vegetacija uspijevaju u padavinama koje se vremenom ravnomjernije šire, umjesto u teškim događajima koji imaju tendenciju da otječu, što rezultira rasipanjem vlage.
U isto vreme, temperature širom zapadnog dela SAD porasle su za nekoliko stepeni tokom poslednjih 50 godina. Topliji vazduh daje više toplotne energije za isparavanje vlage iz vegetacije i tla. Kao rezultat, zemlja se i dalje isušuje, pružajući zapaljivo gorivo za eskalaciju sezona požara.
Zapravo, 2020. bila je najgora požarna sezona u modernoj istoriji Zapada, a Kalifornija i Kolorado su zabeležili svoje najveće požare. Kao što se može videti u donjem tekstu, intenzitet požara i hektara izgorelih tragova sa porastom temperature. Jednostavno rečeno, što je toplije i suše, veći požari postaju.
Zbog zagrevanja klime, sezona požara na Zapadu je sada dva do tri meseca duža nego što je bila pre samo nekoliko decenija. To znači, s obzirom da sušna sezona već započinje na Zapadu, vreme za pripremu za požare brzo se bliži.
Kurir.rs/CBS News
