Najnovije vesti

SMRT U PLAVIM DUBINAMA: Ovo su najveće podmorničarske tragedije u 21. veku!
Foto: Printscreen Twitter/Jatosint

nestanak u deliću sekunde

SMRT U PLAVIM DUBINAMA: Ovo su najveće podmorničarske tragedije u 21. veku!

Planeta

Svet je u sredu u pepodnevnim časovima obišla informacija da je severno od ostrva Bali nestala prilikom povratka sa vežbe torpedovanja dizel električna podmornica KRI Nanggala-402 Indonežanske ratne mornarice sa kojom je predpostavljena komanda izgubila svaki kontakt. Ubrzo zatim usledila je potraga za nestalom podmornicom na kojoj je bilo 35 članova posade. Sudbina podmornice je i dalje nepoznata.

Dok traje potraga za nestalom podmornicom, nezahvalno je nagađati šta se dogodilo sa podmornicom i zbog čega je prekinut kontakt sa njom. Indonezija se već obratila za pomoć Australiji i Singapuru u pronalasku nestale podmornice.

Od najveće pomorske tragedije i potonuća napadne nukelarne podmornice "Kursk" nestanak inonežanske podmornice već se navodi kao četvrta najveća podmorničarska tragedija. Pre toga čelični sarkofazi postali su grobnica za kineske podmorničare, devetoricu ruskih i 44 argentinska podmorničara koji su nestali u hladnim dubinama Atalnskog okeana.

Potonuće kineske podmornice klase Ming

Početkom maja 2003. godine Kina je saopštila da je za vreme održavanja pomorskih manevara nestala njihova dizel-električna podmornica klase Ming sa 70 članova posade. Kako je zvanično saopšteno podmornica je nestala u vodama Žutog mora usled tehničkog kvara. Pri udesu podmornica nije potonula, ali je stradalo 70 članova posade.

Podmornica je identifikovana kao "podmornica 361" klase Ming. Reč je o kopiji i redizajniranoj sovjetskoj podmornici klase Romeo koja datira još iz vremena Korejskog rata. Kinezi su svoju podmornicu označili kao TYP 053, koja je ušla u serijsku proizvodnju 1967, a prve plovne jedinice kompletirane su 1971. i 1972. godine., a u operativnu upotrebu ušle su tek 1974. Konstrukcija ove podmornice bila je puna raznih nadgradnji i ceo operativni vek eksploatacije pratili su brojni tehnički problemi.

Pošto dodatnih informacija o tome kako je stradalo 70 kineskih mornara nije bilo počela su razna nagađanja. Ove podmornice imale su posadu od maksimalno 57 podmorničara. Jedan od predmeta nagađanja bilo je ko su ovih dodatnih 13 nastradalih? Drugo pitanje koje se postavlja bilo je kako je munjevito stradalo svih 70 članova posade , a da se niko nije pokušao da se spasi. Da li zaista podmornica nije potponula ili je kao i kod Kurska eksplodirao torpedni deo.

Među ovim pitanjima iskristalisala se teorija da je posada nastradala od trovanja smrtonosnim gasom hlorin koji je nastao kada se pomešala morksa voda sa kiselinom iza akumulatorskih baterija. Ako se i gas razvio kako da niko od stradalih nije koristio inividualnu opremu za zaštitu. Navodno smrotnosni gas hlorin udisanjem izaziva veliku bol i patnju. Kineski izvori tvrde da pronađeni podmorničari nisu pronađeni zgrčeni u neobičnim pozama.. Jedan od teorija za stradanje bila je i da je Kina eksperimentisala sa novim AIP pogonom (Air Independent Propulsion).

Nakon katastrofe koja je pogodila kinesku RM,  Peking je nastojao da obavesti svet o nesreći, ali je šturim informacijama otvorio vrata raznim nagađanjima, što je donekle kineskim vlastima i odgovaralo kako bi skrenuli pažnju sa pravog uzroka podmorničarske tragedije.

SAD, mornarica, misterija, podmornica
foto: Screenshot

Potapanje podmornice K-159

Svega tri godine posle potonuća nukelarne podmornice tipa Kursk Rusiju je pogodila nova podmorničarska tragedija. Naime ka rezalištu krenula je na svoj poslednji put podmornica stara 40 godina. Podmornica je bila vezana za četiri plovna cilndra, a vukao juj je remorker. Na podmornici je bilo 10 podmorničara. Putovanje od mesta baziranja do rezališta trebala je da traje četiri do pet dana pri brzini od tri čvora. Trećeg dana plovidbe u ranim jutarnjim satima oko 2.30 podmornicu je zahvatilo snažno nevreme i otkinulo čeličnu užad sa kojom je bio vezan jedan ponton. Podmornica se nagnula i došlo je do prodiranja vode u nju. Podmornica je prema mornaričkim izveštajima oko 3 sata ujutro potonula.na morsko dno. Nesreća se dogodila na pet nautičkih milja od ostrva Kilidin kod Murmanska. Podmornica je potonula na dno na 238 metara dubine. Smrt u plavoj grobnici našlo je devet mornara.Samo jedan je preživeo potonuće podmornice. Tela dvojice nastradalih mornara su bila izvučena. Potpnuče podmornice K-159 prekinulo je sve planove narednih tegljenja starih i odsluženih podmornica iz luke Gremikha do rezališta u Poljarnom. 

Posle tragedija postavilo se pitanje šta je u odsluženoj podmornici radilo 10 podmorničara od kojih je njih devet stradalo. Kako je sopšteno njihov zadatak je bio da za vreme tegljenja spreče prodor vode u podmornicu. Preživeli mornar je ispričao da kontrolno siglana oprema nije imala napajanje, pa nije mogla da da nikakv signal da je voda prodrla u podmornicu i da je došlo do narušavanja stabilnosti. Takođe Komanda Severne flote nekoliko dana pre isplovljenja podmornice dobilo je meteorološki izveštaj prema kojoj je najavljeno pogoršanje vremenske situacije na moru što bi moglo da ugrozi prebacivanje podmornice. Takođe tegljenje se obavljalo većom brzionom nego kako je u početku saopšteno. I to ne tri čvora već 4,5 i što je još gore onog trenutka kada je puklo čelično ućže na jednom od pontona posada u podmornici je trebala biti smesta evakusiana, ali se to nije dogodilo. Iz kog razloga ostalo je tajna.  Takođe izlazi u slučaju nužde osim onog glavnog na tornju bili su zavareni.. Nemar i kršenje procedure su navedeni kao glavni krvci za ovu tragediju. Zbog nje tadašnji komandant Severne flote admiral Genadiji Sukov je smenjen.

Argentina, podmornica, San Huan
foto: EPA

Potapanje podmornice San Huan

Novembra 2017. svet je šokirala vest da je argentinska podmornica ARA „ San Huan", sa 44 člana posade proglašena nestalom. Kao je saopšteno sa podmornicom je izgubljen konakt u hladnim vodama južnog Atlantika  na polovini puta iz baze Ushuaia na  ostrvu Tierra del Fuego, na jugu Argentine, do baze u Mar de Plata.

Poslednji radio-kontakt sa podmornicom ostvaren je 15. novembra, kada je pretpostavljene obavestio da San Huan ima tehničke probleme sa akumulatorskim baterijama, zbog čega je naređeno da odmah prekine misiju i da se najkraćim putem vrate u bazu. On se ubrzo ponovo javio da je problem rešen. Posljednji kontakt bio je uspostavljen 15. novembra 2017. u 7:30.

Opsežna akcija traganja i spašavanja (SAR) trajala je dve nedelje i u nju su bila uključena plovila i avioni iz oružanih snaga desetak zemalja. U fokusu je bilo područje koje je počinjalo 200 nautičkih milja (370 km) jugoistočno od zaliva San Jorge.  Do 22. novembra pretraženo je područje od 482 507 kvadratni kilometara. Konačno, 30. studenog, argentinska ratna mornarica proglasila je završetak SAR akcije i svela je isključivo na traganje. To je značilo da se svi članovi posade smatraju preminulim.

Nestala podmornica je pronađena posle skoro godinu dana. Argentinska mornarica objavila je snimke pronađene podmornice. Na snimcima se vide uništeni deo tela podmornice i elisa. „Takođe su identifikovani i drugi manji delovi podmornice, koji odgovaraju pramcu i krmi. 

Kako je nagađano kasnije argentinska potonula zbog kvara šnorkla i prodora vode u akumulatorsku jamu.

Kurir.rs/A.Mlakar

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...