Konzervativni savez Angele Merkel pao je iza Zelenih na najniži rejting u anketama u utorak, 20. aprila, nekoliko sati nakon što je imenovao svog kandidata za novog kancelara Nemačke Armina Lašeta, piše list Tajms, naglasivši da je u pitanju jedno od najoštrijih udaljavanja glasača od Unije u modernoj nemačkoj istoriji. Ako bi opšti izbori bili održani ovog vikenda 28 odsto birača podržalo bi Zelene, dok bi 21 odsto podržalo Uniju, odnosno savez Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU), pokazuje istraživanje emitera NTV i RTL. Unija je na jesen vodila s čak 20 poena razlike.
Anketa sprovedena u dva dana tokom kojih su Zeleni i Unija imenovali svoje kandidate za kancelara, verovatno će biti protumačena kao presuda 60-godišnjem Lašetu, ali bi takođe mogla da znači talas entuzijazma za novu političku figuru stranke Zelenih, Analenu Berbok.
Kampanju za naslednika Merkelove, koja se povlači na jesen, Lašet počinje kao jedan od najmanje popularnih političara na prvoj liniji fronta u zemlji, naglašava Tajms.
Od 2017. bio je guverner Severne Rajne-Vestfalije, najmnogoljudnije regije i srca nemačke industrije, gde je 69 odsto birača nedavno reklo da je nezadovoljno njegovim rezultatima. On trenutno ne uliva mnogo poverenja među biračima CDU, od kojih samo 12 odsto veruje da je Lašet najbolji izbor stranke za kancelara. Nakon nominacije, Merkelova i druge istaknute ličnosti okupile su se oko Lašeta u pokušaju da ojačaju njegov autoritet. On je brzo obećao svom poraženom rivalu unutar Unije, Markusu Zederu koji je na čelu CSU-a, "centralnu ulogu" u kampanji za opšte izbore 26. septembra, obećavajući da će ga svakodnevno konsultovati ako bude potrebno.
Dve konzervativne stranke su saveznici od osnivanja moderne nemačke države 1949. godine, međutim njihov savez je poremećen borbom između njihovih lidera, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Ideološka i generacijska bitka
Dve vodeće nemačke stranke, Hrišćanski demokrati i Zeleni, konačno su odlučile da se takmiče ko će zameniti kancelarku postavljajući ne samo ideološku bitku, nego i generacijsku, piše Njujork tajms, naglasivši da je pitanje hoće li Nemci glasati za promene, ili će se držati politike Angele Merkel, koja je ispostavila skoro dve decenije ekonomske snage i političke stabilnosti.
Četredesetogodišnja Analena Berbok iz Zelenih nikada nije bila u vladi i obećava novi početak za Nemačku. Ona se suočava s Arminom Lašetom , 60-godišnjim guvernerom najveće pokrajine i odnedavno predsednikom CDU koji je obećao da će nastaviti konzervativnu politiku koju je vodila Merkel.
Dok su demohrišćani i dalje najjača politička snaga u zemlji, njihov društveno konzervativni, brend slobodnog tržišta ukorenjen u tradicionalnim hrišćanskim vrednostima, teško je pogođen nemoći da upravljaju najnovijim talasima koronavirusa i prozivkama oko nestašice vakcina.
Nedelju dana, umesto da se fokusiraju na izmene zakona kojim se reguliše pandemija, ističe list, konzervativci su bili obuzeti bitkom između dvojice lidera unutar unije CDU-CSU.
U govoru o prihvaćanju nominacije, Lašet je najprije pozvao na jedinstvo dajući svoju viziju Nemačke kao raznovrsne zemlje gde svako ima priliku da sledi svoje snove, ali je dao malo detalja o tome kako će budućnost izgledati.
Nasuprot tome, naglašava Njujork tajms, Berbok se u svom govoru osvrnula na potrebu borbe protiv klimatskih promena i preoblikovanje političkog sistema zemlje kako bi se zadovoljile potrebe Nemaca u 21. veku.
Izbori u septembru biće ključni ne samo za Nemačku, nego i za Evropu, ocenjuje Njujork tajms i dodaje da će novi lider biti izabran za najmoćniju ekonomiju kontinenta i jednu od njenih vodećih snaga za demokratske vrednosti, u vreme kada nacionalistički i populistički pokreti dobijaju na snazi.
Jasan kontrast
Odluke o kandidatima za septembarske izbore o novom kancelaru Nemačke konačno donose neku jasnoću o tome ko će nakon 16 godina zameniti Angelu Merkel, piše Vašington post uz ocenu da će pobednik predstavljati novu eru za Nemačku, ali i Evropsku uniju. Nejasno je koliki će uticaj penzionisanje Merkelove imati na položaj demohrišćana, dok pandemija dodaje novi nivo nepredvidivosti kampanje. Nakon što je na početku pandemije zbog uspešnog rukovođenja situacijom Merkelova CDU pobrala pohvale, u proteklih godinu dana stranka je u anketama pala za oko 10 procentnih poena. Ipak, ukazuje Vašington post, vakcinacija se ubrzava u Nemačkoj a birači bi do septembra mogli da budu manje frustrirani načinom na koji se demohrišćani nose s pandemijom. "Ovo je neverovatno intenzivna izborna godina", rekao je Torsten Fas, profesor političke sociologije iz Berlina. "Skoro sve izgleda moguće." Šezdesetogodišnji Lašet smatra se oličenjem tradicionalnog političkog karijeriste unutar Hrišćansko-demokratske unije dok je, ističe vašingtonski list, 40-ogodišnja Berbok zvezda u usponu u Zelenima, stranci za koju se očekuje da će postati deo koalicione vlade posle izbora i mogla bi da bude u poziciji da zameni kancelarku. "Kontrast je prilično jasan", rekao je Peter Matušek, politički analitičar anketara Forsa. "Ona je mnogo dinamičnija", rekao je uz ocenu da nikada nije bilo toliko moguće da Nemačka dobije zelenog kancelara kao što je to danas.
Vazduh ustajale političke scene
Politički uspon Zelenih deluje nezaustavljivo i nominacija Analene Berbok kao prve kandidatkinje nemačkih Zelenih za kancelarku pokazuje ambicije stranke da uzdrma ustajalu političku scenu na izborima u septembru, ocenjuje Fajnenšl tajms u svom uredničkom komentaru. Nijedna vladajuća koalicija sada ne deluje verodostojno bez stranke Zelenih, dok bi se Hrišćansko-demokratska unija Angele Merkel, mogla "preseliti" u opoziciju. Posle višegodišnje vladajuće koalicije, politička promena može biti samo dobra stvar, ukazuje list naglasivši da to biračima pruža veći izbor i dobrodošlu šansu da se suprotstave koaliciji koja je premalo učinila da pripremi zemlju za tehnološki, ekonomski i geopolitički poremećaj s kojim se suočava. Izbor Berbok pokazuje da umereni čvrsto kontrolišu njenu stranku, nekada razuzdani ekološki protestni pokret koji je sazreo između radikala i pragmatičara. Njeno imenovanje je bilo glatko i saglasno. Zeleni su, ističe londonski list, pokazali disciplinu koja je nekada bila zaštitni znak nemačkih konzervativaca. Kao stranka obnove, koja je u jednoj od svežijih anketa imala sedam poena više od desnog centra, Zeleni mogu da uzmu glasove i CDU i Socijaldemokrata, stranci zaglavljenoj na dalekom trećem mestu. U toj utrci se Berbok ističe protiv svojih starijih muških rivala otupljujući najjači argument Lašeta da bi glasanje za Zelene omogućilo bivšim komunistima da uđu na vlast. U ovom trenutku, ukazuje Fajnenšl tajms, Zeleni imaju politički zamah i verovatno će dublje preoblikovati nemačku politiku. Iako su neke zelene doktrine zabrinjavajuće, posebno poreska politika koja kažnjava bogatstvo kao i oklevanje trošenja na odbranu, stranka unosi svež vazduh u nemačkoj političkoj sceni. Više istog je poslednje što Nemačkoj treba, zaključuju urednici Fajnenšl tajmsa.
Kurir.rs/RSE
NE PROPUSTITE
