Na današnji dan 21.aprila 1996. godine pre tačno 25 godina u spektakularnoj akciji ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) i ruskog ratnog vazduhoplovstva likvidiran je lider i ratni komandant nepriznate čečnske republike Ičkerije i bivši sovjetski general Džohar Dudajev.
Od ove likvidacije prošlo je tačno 25 godina i dalje je, iako je većina informacija poznata obavijena nekom misterijom i mitskim pričama, koje su još više podgrejali novinski naslovi u ruskoj i turskoj štampi, iako se udovica slikala pored suprugovog mrtvog tela.
Ova priča o likvidaciji ruskog neprijatelja broj 1 imala je svoju predistoriju koja je započela sa procesom dezintegracije SSSR-a.
Naime u novembru 1990. Vrhovni sovjet Čečensko-Inguške ASSR, koja se nalazila u sastavu RSFSR, usvojio je Deklaraciju o državnom suverenitetu i tog trenutka na scenu stupio je zvanično separatistički pokret, koji je pokrenuo krvavi građanski rat krajem novembra 1994. Kao vođa tog pokreta istakao se bivši sovjetski general i pilot strateškog bombardera Džohar Mujsevič Dudajev, koji je u 46. godini života odlučio da napusti vojni poziv u činu general-majora i preuzme upravljanje nepriznatom republikom Ičekrijom koja je svojim postupcima i snažnom islamizacijom gurnula prst u oko Moskvi.
Džohar Dudajv spadao je u bajraktare čečenskog separatističkog pokreta, a veliku popularnost Čečena stekao je kad je odbio da potpiše savezni ugovor kojim je Ruska Sovjetska Federativna Socijalistička Republika reorganizovana u Rusku Federaciju. Dudajev je odbio i da prizna novi ustav. Dudajev nije bio samo za otcepljenje Čečenije od Ruske Federacije, nego je svoju zemlju hteo da odvoji od Ingušetije sa kojom su činili jedinstvenu republiku. Inače oba naroda su bili muslimani.
Prvi čečenski rat završio se katstrofalno po rusku vojsku. Neodlučnost, izdaja, ucena i stalni napadi stravično su delovali na moral ruskih vojnika. Rusija je paralelno sa vojnom akcijom tražila mirovno rešenje ovog konflikta, ali i način da eliminišu vođe pobune.
Tog proleća 1996. Boris Jeljcin doneo je odluku da se po drugi put kandiduje za predsednika Ruske Federacije. Sa 31. martom iste godine usledila je nova faza Čečenskog rata. Jeljcin je doneo plan o "Rešenju krize u Čečenskoj republici", a najvažnija tačka bila je prestanak ratnih operacija na teritoriji Čečanske Republike počev od 31. marta 1996. Kremlj je shvatio da je postizanje mira bilo nemoguće bez Dudajeva, ma kolio ga mrzeli. Verovatno su određeni koraci u tom pravcu bili preduzeti. Međutim sukob dve struje unutar vojske i FSB bio je očigledan. Ko je prevagnuo i doneo doluku da Dudajev bude likvidiran i danas su nepoznate. Pretpostavka koja i danas egzistira tvrdi da je smatrano da kad glavni mozak čečenskog otpora bude uklonjen lakše će se zaključiti mir.
Kako je Dudajev lociran
Obaveštajci FSB i GRU tražili su način kako da doskoče Džoharu Dudajevu. Skoro je bilo nemoguće doći do tačnih informacija o tome gde se kreće i o njegovim navikama. Uz pomoć doušnika koje su morali da potplate, za šta je utrošeno milion dolara saznalo se da je Dudajev često dolazio u selo Gehi Ču i to do 21. aprila čak tri puta na istu lokaciju, kao i da tog 21. aprila planira ponovni dolazak. U opticaju je bilo još jedno selo u blizni gde su Rusi na put i lokaciju koju je isto posećivao Dudajev postavili prethodno nagazne mine,ali se on više nije pojavio. U svim planovima figuriralo je selo Gehi Ču. Međutim, iznenađenje je moralo biti postignuto i jedino je bilo moguća brza likvidacija uz pomoć avijacije. Plan je dobio zeleno svetlo. Takođe FSB došao je podataka da Dudajev često zove prijatelja Konstantina Borovog. Operativci FSB saznali su vreme kada Dudajev poziva Borova, koliko traju razgovori. Ideja o likvidaciji sama po sebi se nametnula da zapravo Dudajev bude likvidiran protivradarskom raketom koja bila lansirana sa aviona na njegov telefon dok bude pričao.
Težilo se da za plan likvidacije zna što manje ljudi, kako bi se sprečilo da operacija propadne i u tome se uspelo.
Tog 21. aprila 1996. u večernjim časovima kada je posada ruskog avaksa A-50 poletela počela je operacija likvidacije Dudajeva. Mali broj znao je da je u letelicu ugrađen bio uređaj za presretanje i otkrivanje signala satelitskog telefona. Avion je poleteo sa vojnog aerodroma na zapadu Rusije i uzeo pravac prema Čečeniji. Sa drugog aedrodoma poletela su bila i dva frontovska lovca Suhoj Su-24M koji su ispod krila nosili po dve protivradarske rakete Kh-27PS. Dok se A-50 popeo na visinu od 12.000 metara i počeo da kruži uz granicu sa Čečenijom, Džohar Dudajev krenuo je na novu lokaciju odakle će moći bez smetnji da uz pomoć svog satelitskog telefona pozove prijatelje u Moskvi. Konovoj od tri lade nive zaustavio se u selu Gehi Ču na jugu Čečenije. Iz jedne lade nive izašao je Džohar Dudajev i uključio svoj satelitski telefon postavljen na haubu automobila. Čim je dobio satelitski signal nazvao je broj Konstantina Borova, sa kojim je Dudajev kontaktirao ponekad i po nekoliko puta dnevno. Nekoliko sekundi posle poziva Borovom, uređaj na "A-50" je uhvatio signal satelitskog telefona. Otkirvanje lokacije bilo je dovoljno da jedan od dva SU-24M lansira protivradarsku raketu. Protivradarska raketa Kh-27PS pogodila je Ladu Nivu, u blizini koje je Dudajev razgovarao telefonom. Dvojica njegovih čuvara, koji su bili u automobilu, su poginuli, kao i Dudajev. Supruga Džohara Dudajeva, All pukom srećom je preživela, jer je nekoliko sekundi pre udara rakete otišla na obližnju livadu i sklonila se od vozila i time izbegla smrt. Osim tri telohranitelja zajedno sa Dudajevim ubijen je predstavnik čečenske republike Ičkerija u Moskvi Hamad Kurbanov i još dve osobe, od kojih je navodno jedna radila za FSB.
Ispostavilo se kasnije da je Dudajev posle napada protivradarskom raketom bio živ i da je preminuo dva sata kasnije u lokalnoj bolnici.
Narednog dana 22. aprila 1996. Boris Jeljcin nalazio se u poseti u Habarovsku, kada ga je direktor FSB Barsukov obavestio da je Dudajev ubijen. Jeljcin se zatim vratio za sto i uzviknuo. "Danas je naš praznik". Narednog 23. aprila ceo svet je znao da je Dudajev ubijen.
Ko je bio Džohar Dudajev
Džohar Mujsevič Dudajev rošen je 15. aprila 1944 u selu Pervomajskoje u Čečniji. Iste godine njegova porodica je iseljena u Kazahstan. Bio je to Staljinov odgovor na držanje Čečena u Drugom svetskom ratu za vreme okupacije tog dela Sovjetskog Saveza 1942-1943. Po završetku osnovne škole Dudajev je upisao vojnuvazduhoplovnu školu, posle toga završio je Vojnu vazduhoplovnu akademiju Jurirj Aleksejevič Gagarin. Vojnu karijeru započeo je 1966, kao zamenik komandira letelice u eskadrili teških bombardera. Vojnu karijeru završio je u Estoniji u gradu Tartu kad je dao ostavku u činu general-majora.. Političku karijeru počeo je da gradi kad je stao na čelo Izvrpnog komeiteta Ujedninjenog kongresa čečenskog naroda. Naredene 1991 okončao je članstvo u Komunističkoj partiji Sovjetskog Saveza u kojoj je bio od 1968.
Kurir.rs/A. Mlakar
NE PROPUSTITE
