Najnovije vesti

PILULE U POŠTI, NADRILEKARI I ZUM KONSULTACIJE: Kako je korona pokrenula abortus ratove i podelila Evropu
Foto: EPA / SZYMON LABINSKI

pravo na izbor

PILULE U POŠTI, NADRILEKARI I ZUM KONSULTACIJE: Kako je korona pokrenula abortus ratove i podelila Evropu

Planeta

Zatvaranja su sa jedne strane revolucionalizovala žensko pravo na abortus, a sa druge strane ojačala protivnike prekida trudnoće i zagovornike "pro život" stava.

Širom Evrope u proleće 2020. godine pandemija korone zatvorila je sve "ne-esencijalne" zdravstvene službe. Kada je reč o ženskom pravu na abortus, to je praktično značilo da je prekid trudnoće zabranje u šest evropskih zemalja - Andori, Lihtenštajnu, Malti, Monaku, San Marinu i Poljskoj. Hirurški abortusi teško su bili dostupni u još 12 evropskih emalja, dok u 11 zemalja žene sa simptomima korone nisu mogle da budu primljene.

Abortus je postao jedno od najugroženijih prava u Evropi, kaže Dejvid Paternote, istraživač sa Univerziteta Libre u Briselu.

Dok su neke evropske zemlje ograničavale pravo na abortus, druge su imale potpuno drugačiji pristup. U Belgiji, Estoniji, Irskoj, Finskoj, Francuskoj, Norveškoj, Portugalu, Švajcarskoj, Engleskoj, Velsu, Škotskoj i Severnoj Irskoj, regulatorne barijere abortusu su ublažene.

Liberalizacija pristupa

Stručnjaci kažu da je ta liberalizacija jedna od retkih pozitivnih posledica pandemije korone i zatvaranja kojima su svi u nekom trenutku bili podvrnuti.

Liberalizacija "je jedna od retkih pozitivnih stvari ove pandemije", rekao je Gardijanu Džonata Lord, ginekolog i direktor Klinike za reproduktivni izbor MSI. "Ohrabrila nas je da poboljšamo negu pacijentkinja gotovo preko noći" i ulila nadu drugima, rekao je on.

Istovremeno, glasovi protivnika postajali su sve glasniji, ohrabrivši neke vlade da donesu neke drastičnije mere.

U Britaniji, žene su makar privremeno mogle posle zoom/onlajn konsultacije sa lekarom da kod kuće popiju prepisane pilule za abortus i tako izbegnu odlazak u kliniku.

Medicinski abortusi, odnosno abortusi pilulom, rade se u prvih 10 nedelja trudnoće. Oni čine većinu abortusa u Engleskoj i rade se u dve faze, u prvoj se jedna tableta dobija kod lekara, a druga se dva dana kasnije uzima kod kuće. Sa pandemijom i zatvaranjima, sve se prebacilo na "onlajn" nivo.

Nekoliko drugih zemalja se ugledalo na Britaniju. U Francuskoj i Irskoj, granica za medicinski abortus, uz telefonsku konsultaciju sa lekarom i uzimanje pilula kod kuće, podignuta je do devete nedelje, u fransuckom delu Belgije, ta granica je podignuta do osme nedelje.

Žene u ovim zemljama, koje su iz svojih razloga odlučile da prekinu trudnoću to su mogle da urade u svom domu, uz konsultacije lekara, ne kršeći karantin i ne izlažući se opasnosti da se zaraze kovidom. Hiljade žena u drugim delovima Evrope nisu bile te sreće.

Poljska, protest
foto: EPA / Pawel Supernak

Povratak u srednji vek

Uprkos ledenim temperaturama i policiji u punoj ratnoj opremi, hiljade Poljaka protestovalo je zimus zbog sramnog zakona kojim je de fakto zabranjen abortus u Poljskoj, čak i ploda sa urođenim deformitetima koji će trajno uticati na kvalitet (i dužinu) života deteta i porodice koja će o njemu morati da brine.

Pre tog zakona, u katoličkoj Poljskoj, abortusi su bili dozvoljeni samo u tri slučaja - ako je život majke ugrožen, ako je fetus trajno oštećen i ako je plod rezultat silovanja ili incesta. Ustavni sud Poljske je u oktobru 2020. doneo odluku da trajni deformiteti i oštećenja ploda nisu razlog za "ubistvo" deteta.

Većina abortusa u ovoj zemlji radi se u ovom slučaju. Poljakinje ali i Poljaci su bili šokirani. Iako je Katolička crkva snažna u ovoj zemlji, ankete su pokazale da se većina građana protivi zabrani abortusa.

Masovne demonstracije su izbile ali to svejedno nije sprečilo vladu da usvoji zakon i počne da ga primenjuje.

Mediji su pisali o ženi koja je imala zakazan termin za pobačaj jer njena beba nije imala mozak. Termin joj je otkazan i žena je bila prinuđena da istera trudnoću do kraja. Aktivisti su upozoravali i na dugoročne posledice koje ova zabrana ima po zdravlje nacije. Očajne majke sada će pribegavati ilegalnim abortusima u koznakakvim uslovima, teško bolesna deca će pasti na teret porodica ili države... Uzalud.

Uz to, aktivisti koji se protive mogućnosti abortusa zatražili su - i dobili - da tužilaštvo istraži sve abortuse urađene posle donošenja zakona kako bi se utvrdilo da li su zakoniti. Na informativne razgovore su privođeni i oni koji su naručivali pilile za medicinski abortus.

Poljska, abortus, protesti
foto: EPA/Piotr Nowak

Gde ja stadoh, ti produži

Poljski primer su počele da slede i druge zemlje okruženja. U Mađarskoj, gde je zakon o abortusu sa obaveznim savetovanjima i dugim čekanjem na proceduru, bio na meti kritika pre pandemije, počela su lobiranja da se ukinu svi prekidi trudnoće tokom pandemije.

Slični pozivi pojavili su se i u Bugarskoj, Slovačkoj, Belorusiji i Rumuniji. Čak i u liberalnijim zemljama krenuli su pritisci da sudovi ne dozvole progresivne zakone koji su na snazi u Britaniji i Francuskoj i Irskoj. U Španiji, vlada razmatra da prekid trudnoće iskljući sa liste esencijalnih medicinskih usluga.

Posledice

Posledice zabrane abortusa bilo je lako predvideti. Žene, mahom u Italiji i Poljskoj, su počele da se okreću crnom tržištu u potrazi za pilulama koje su postale vrlo tražena roba, kako za korisnice tako i za policiju. Ilegalni abortusi su takođe skočili. Kao i broj neželjenih trudnoća i dece.

Sa druge strane, "pro život" aktivisti se takođe organizuju i udružuju zahtevajući zakone koji će ugušiti pravo žene na izbor.

Za dr Damiku Pereru, globalnog direktora MSI, Evropa je na raskršću, a kojim će putem krenuti zavisi isključivo od njenih vođa.

"Koristim termin vođe, jer nije reč samo o političarima, tu su verske vođe, vođe zajednica. Ne možemo da kažemo da je pandemija ogrnaičila pristup abortusima, jer pandemija nije problem već vođe koji je koriste kako bi dodatno ograničili mogućnost prekida trudnoće", rekla je on i ukazala da je pandemija samo pokazala koliki jaz postoji u Evropi kada je reč o poštovanju prava žene na izbor i dostupnosti medicinske usluge.

Praksu telemedicinskih abortusa tokom pandemije je preuzelo samo pet zemalja/oblasti - Engleska, Vels, Škotska, Francuska i Irska. Ta praksa je pre pandemije postojala još samo u Danskoj i Stokholmu. U Severnoj Irskoj, iako je abortus legalan od 2019. godine, prva pilula i dalje mora da se dobije u bolnici.

U Holandiji, zemlji koja se smatra jednom od najliberalnijih kada je reč o pravu na abortus, sud je odbio da dozvoli primenu pilula "na daljinu", primoravši žene da odlaze u kliniku na pregled pre dobijanja medicinskog sredstva za prekid trudnoće.

Hirurški abortus

Među aktivistima za prava na abortus ima i onih kojima je to u redu. "Bolje je za žene da odu na medicinski abortus gde će imati podršku specijalizovanog tima koji može da im odgovori na sva pitanja, nego da to rade same, kod kuće i bespomoćne ako se pojave neke komplikacije", kaže Selija Herero Medina, iz španske NVO Asai.

Perera se i pored toga nada da će praksa konsultacija na daljinu i izdavanja lekova na daljinu pokazati Evropljanima prednosti ovakvog načina medicinske nege. "Najtraumatičniji deo celog procesa su horor priče koje na netu objavljuju protivnici abortusa", rekla je Perera koja je imala na ovaj način, kod kuće, imala abortus.

"Sinoć sam sedela sa ćerkom i pomislila koliko sam zahvalna na ovom trenutku mira, i koliko se osećam bezbedno i ne strahujem za svoje zdravlje u budućnosti":

Kurir.rs/K.P.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...