Priča o likvidaciji Osame Bin Ladena nije bila toliko jednostavna. Bilo je potrebno dosta vremena, saslušanja, agenturnog rada da se pronađe odbegli lider Al Kaide. Veoma važnu ulogu odigrala je američka obaveštajna agencija CIA i njeni ljudi na terenu, kao i NSA koja je pratila komunikacije. Upravo zahvaljujući otkrivanju identiteta glavnog kurira sa kojim je Bin Laden komunicirao u prenošenju poruka omogućilo je da se doće do njega i izvede sprektaularna akcija koja je američkom predsedniku putem kamera montiranih na šlemovima specijalaca omogućila da IN VIVO vide trenutak kada je terorista broj 1 likvidiran, strpan u veliki crni džak i ubačen u helikopter.
Od kad je počela američka vojna intervencija u Avganistanu oktobra 2001. Američka armija formirala je bila nekoliko specijalnih timova sa glavnim zadatkom da pronađu i ubiju Bin Ladena. Međutim, svaki put te operacije bile su osuđene na neuspeh. Pre svega veliku ulogu i svoj interes imala je pakistanska obaveštajna služba ISI odakle su, a može se samo nagađati verovatno namerno curile određene informacije prema Bin Ladenu šta to Amerikanci spremaju, pa je time svaka akcija bila osuđena na neuspeh, kao i planiranje.
I CIA, Savet za nacionalnu bezbednost, pa i sam tadašnji predsednik Barak Obama bili su svesni svega toga, pa je zato naređeno tadašnjem direktoru CIA Leonu Paneti da sam sprovede planove potrage za Bin Ladenom i da izoluje koliko je to god moguće pakistansku obaveštajnu službu. CIA je u ovu operaciju pre svega angažovale operativce sa „zelenom značkom“, znači podugovarače koji su posredno bili vezani za obaveštajni sektor da izvode direktne operacije na terenu kako bi se koliko toliko zamaskirala CIA operativa, odnosno da oni sa tim nemaju nikakve veze.
Ova priča počela je 2007 godine saslušanjem Sudanca Muhameda al Katanija koji je bio uhvaćen na Tora Bori 2001 godine i od tad se nalazio u zatvoru „Gvantanamo“ na Kubi gde su prebacivani ozloglašeni pripadnici Al Kaide na slušanje. Posle serije mučenja i saslušanja Al Katani je progovorio i spomenuo ime Ahmeda al Kuvajtija, koji je bio označen kao glavni kurir Osame bin Ladena za vezu sa ostalim pripadnicima ove terorističke organizacije. Na saslušanju Al Katani je priznao da je Al Kuvajti bio i desna Bin Ladenova ruka. CIA je odlučila da prati Al Kuvajtija, koji je bio lociran kako se često kreće pod lažnim imenima između Avganistana i Pakistana. Nadali su se da al Katani govori istinu. Nada da su na pravom tragu probudila se sredinom 2008. kada je presretnut Al Kuvajtijev razgovor sa porodicom gde je on na pitanje sa čime se on sad bavi odgovorio: „ sa onim sa čime sam se uvek bavio“, što je bio znak CIA –i da su na pravom treagu i da je on i dalje uz Bin Ladena i da Katani govori istinu. Počelo je praćenje belog „tojota“ pik apa kako se kreće na relaciji Avganistan-Peševar-Islamabad – Lahor. Na putu prema Lahoru „Tojota“ je otišla prema severu i gradu Abotabadu“. Inače radilo se u gradu koji je isključivo bio vezan za vojsku, jer se u njemu nalazila srednja vojna škola i vojna akademija, veliki aerodrom jer se nalazio u blizini zone granice sa Indijom i spornom teritorijom Kašmira oko koje se sukobljavaju Indija i Pakistan, zbog čega ova država na tom prostoru drži veliku koncentraciju vojnih snaga od kompenih do avijacijskih jedinica.
Na samom ulazu u grad nalazila se jedna poveća betosnka zgrada okružena velikim zidovima. Operativci CIA zaključili su da se možda u toj kući krije Bin Laden. Ono što je trebalo uraditi bilo je ispitati ko se nalazi u kući opasanim zidovima. Ići od vrata do vrata i raspitivati se bilo je nemoguće, pa se tražila najbolja opcija. Rešenje je nađeno u lekaru doktoru Šakili Afridi, koji je već radio za CIA. On se susreo sa ženom pod kodnim imenom Su koja ga je uputila da pod maskom vakcinacije dece protiv hepatitisa B treba da se usredoči na gradić Abotabat. Plan je bio da vakcinacija dece. Za ovaj proces dobio je 55.000 dolara od CIA za nabavku vakcina. Iako je odranije imao sumnjivu prošlost to mu je od 2001 bilo oprošteno i on se uzdigao u lekara koji brine za javno zdravlje stanovništva. Lekar je uspeo da izvede pre toga nekoliko uspešnih zdravstvenih kampanja zbog čega niko nije ni pobudio nikakvu sumnju u celu priču. CIA je smatrala da kampanja vakcinacije je dobra stvar jer preko igla se mogao prikupiti DNK od interesa, tako je trebalo da bude i sa kućom za koju se sumnjalo da je u njoj Bin Laden. Kuća je stavljena pod detaljnu prismotru iz satelita i praćenjem svih telefonskih mobilnih komunikacija, ali ono u šta su se najviše pouzdali bilo je da će doktor Afridi uspeti da prikupi određene informacije.
Mesec dana od kad je počela vakcinacija doktor Afridi dobio je uputstvo da se fokusira na kraj u kome je živeo srednji sloj i na zgradu koja se nalazila nekoliko stotina metara dalje od pakistanske vojne akademije. Već je bila 2011 i CIA-u je počelo da zanima isključivo naselje Bilal Taun i objekat sa velikim zidom. Sumnju CIA pobudilo je to što je celo naselje zdušno prihvatilo vakcinu protiv Hepatitisa B, osim stanara velike betonske kuće opasane zidom, koji su vakcinu otklonili. Ono što se moglo saznati praćenjem bilo je da su iz same kuće ljudi retko izlazili, da se đubre i otpaci spaljivali u zadnjem delu dvorišta i da braća za koje niko nije znao kako se zovu žie u toj kući potpuno izolovano. Nekako je CIA uspela da nabavi brojeve tefone braće, koji su stavljeni pod prismotru. Doktor Afridi i njegova ekipa nisu mogli da uđu u obejat, a znali su da bi navaljivanje značilo da stanari kuće se uplaše i pobegnu.
Operativci CIA zaključili su jedno da se u kući nalazi sigurno jedan od visokorangiranih terorista, samo nisu znali ko je bio on, jer ponašanje ukućana je ukazivalo na to. Ono što su uspeli da saznaju bilo je da je dvospratna betonska kuća sagrađena bila 2005, da spolja izgleda skoro zapušteno, što je ukazivalo da se neko više brinuo o onome što se dešava unutra, nego okruženjem, jer je zgrada odudarala u odnosu na ostale kuće. Spljni zidovi su bili visine 3,5 metara, na ulazu postojale su dve kamere, a u samom objektu nije bilo telefona ni interneta...
Svi ovi podaci bili su prikupljeni i usledilo je većanje na ukupno pet sastanaka, koji su počeli 14. marta 2011. Godine, koje je održao tadašnji predsednik Barak Obama sa svojim vojnim timom i predstavnicima obaveštajne zajednice. Sve prikupljene informacije su izložene, kao i sumnja da se možda u kući krije Bin Laden i da bi trebalo upasti sa specijalcima. Zeleno svetlo za početak operacije izdato je 29. Aprila. Operacija je dobila kodno ime „Džeronimo“, po indijanskom poglavici premena Apači koji je krajem 19 veka vodilio nekoliko godina surovu borbu sa američkom vojskom pre nego što je poražen i proteran na Floridu da ga komarci i malarija ubiju.
Dok je trajalo prikupljanje informacija američka specijalna jednicia „Foke“ odabrala je 28 pripadnika koji su počeli tajne pripreme upada u zgradu, čija verna kopija je izraeđna na jednom poligonu u Severnoj Karolini i obuhvatila je najsitnije detalje. Operativci su bili podeljeni u četiri tima koji su trebali iz Džalalabada- Avganistan sa dva helikoptera da se prebace u Abotabad i upadnu u kuću.
Inače specijalci koji su posalti na ovaj zadatak pripadali su protivterorističkoj jedinici NAVDEVGROUP Tim -6. Kada je vežba upada izvedena do najveće prefekcije bio je 29. april kada su ovi pripadnici već bili u Avganistanu. Tog dana dato je zeleno svetlo za početka operacije, a poletanje helikoptera trebalo je biti 1.na 2. Maj kada je operacija trebala da bude izvedena.
Dok se u operativnoj sobi u Beloj kući skupljala probrana ekpa među kojima su bili predsednik Barak Obama, šef združenog generalštaba admiral Majk Malen, direktor CIA Leon Paneta , državna sekretarka Hilari Klinton, kao i veći broj vladnih funkcionera i generala dva vojna helikoptera MH-60 koji su bili modfikovani da im se smanji radarska učljivosti buka preradom već su poleteli ka Abotabatu.
Let dva helikoptera MH-60 Blekhok sa 28 specijalaca opremljenih sa 30 kilograma opreme na sebi svaki trajao je nekih 90 minuta, opisao je Mark Oven , jedan od učesnika ove operacije u svojoj knjizi „Nimalo lak dan“.
Bilo je jedan čas ujutro po lokalnom vremenu 2. maja 2011. Kada su se dva helikoptera približila betonskoj kući koja je bila meta za upad. Specijalci su se spremali da započnu spuštanje niz konopac iz helikoptera, kada se jedan od letelica zbog jakih vazdušnih struja zaljuljala i nagnula pod uglom od 90 stepeni. Helikopter je propadao i sve bliže bio zemlji. Helikopter se nosom zabio u zemlju i to pravo u Bin Ladenovo dvorište. Kada su utvrdili da su svi čitavi naređeno je iskakanje iz helikoptera. Oven kada se udaljio ugledao je da je rep helikoptera udario u zid oko kuće.. Dok su specijalci otvarali kapiju ili zauzimali položaj oko kuće kroz puškarnice na kući začuli su se rafali, pošto je helikopter, galama i eksplozija probudila ukućane.. Specijalci su kad je pucnjava nakratko utihnula pozvala Al Kuvajtija da se preda, ali vrata je kako Oven piše otvorila žena. Kod specijalaca prevladala je sumnja da je možda u pitanju žena bombaš samoubica. Ona je rekla da je Al Kuvajtijeva žena i u naručju je nosila bebu. U stopu ju je pratilo još troje male dece koji su plakali. Ona je povikala da je Kuvajti ubijen. Kada je sklonjena i ona i deca specijalci su upali u zgradu našli su se u hodniku, gde je zatečen u lokvi kriv kako leži upravo Al Kuvajti, Bin Ladenova desna ruka.. Specijalci su se razmileli po kući. Kao što su i predpostavili kuća je bila organizovana kao dupleks, bilo je puno soba i hodnika. Iz jedne osobe otvorena je vatra, na koju su specijalci sa naočarima za noćni vidi sasuli rafal u muškarca koji se krio iza nameštaja. Ispostavilo se kasnije da je to bio Al Kuvajtijev drugi brat. Tad je iz jedne od pomoćnih soba izletela njegova žena i skočila kako bi ga zaštitila, ali su specijalci i nju izrešetali, kao i ranjenog Al Kuvajtijevog brata. Oba su bila mrtva. U jednoj od soba zatekli su mlađu ženu sa nekoliko dece koja su bila sklupčana i plakala su. Blizu žene bio je naslonjen na zid kalašnjikov, koji je jedan specijalac uzeo, ispraznio okvir i nastavio dalje. Kada su pretražene sve sobe u prizmelji specijalci su naleteli na zaključana vrata koja su vodila na sprat. Pripremljen je bio C4 plastični eksploziv da vrata budu dignuta u vazduh. Vrata su se razletela u paramparčad. Iako bi specijalci jurnuli i vikali ovaj put su bili veoma oprezni i u najvećoj tišini nastavili su pretragu. Svi su imali uređaje za noćno osmatranje.
Iz jedne od soba provirio je mladić sa kalašnjikovim i jedan od specijalaca pogodio ga je hicem direktno u glavu. Bio je to kako se kasnije ispostavilo Kalid jedan od Bin Ladenovih sinova.. Pretražena su dva sprata cela, a put ih je vodio kako se kasnije ispostavilo ka trećem spratu.. Niko više nije znao koga ima sve u zgradi još. Na gorenje spratu prema Ovenu našla su se 24 specijalca.. Prilazili su poslednoj sobi kad su začuli pucnje, otvorili su vatru i upali su sobu gde su zatekli dve žene kako plaču nad muškarcem, koji je ležao. Obe su kako Oven opisuje histerično plakale i naricale. Jedan od specijalaca uhvatio ih je za ruke i sklonio u ćošak velike sobe. Specijalci su prišli muškarcu koji je ležao i na sebi imao belu majicu i zelene vojne pantalone i tuniku. Jedan od specijalaca pogodio ga je direktno u glavu. Kako Oven opisuje krv i mozak su curili iz raznete glave na pod.
Specijalci su iz predostrožnosti ispalili još dva hica u grudi.. Pored velike sobe u kojoj je ubijen muškarac nalaizila se kancelarija puna papira i toalet. Telo muškarca je bilo unakaženo, a rupa od metka odnela je po Ovenu pola čela.
„Mislim da je ovo naš momak“ rekao je jedan od komandosa pod imenom Tim. Oven je opisao da su želeli da odmah saopšte Vašingtonu, koji je svo vreme na video liknku pratio akciju komandosa, svaki detalj. U glavi se setio priručnika za preoznavanje i proleteo je kroz njega u mislima, da bi zatim rekao da se upali svetlo i da se telo fotografiše. U kuću su upali tehničari koji su počeli sve da kupe.. Tad su se setili da je jedan od helikoptera unište i da je potrebno što pre postaviti eksploziv i uništiti letelicu. Posada je već bila uništila kompletnu komunikacionu opremu koja je korištena. Telo je zapakovano u crni džak i odneto do helikoptera. Pre toga Oven je samo kratko rekao „ Za Boga i domovinu predajem Dežronima“ što je značilo da je Bin Laden likvidiran.
Prema tadašnjoj priči u situacionoj sobi zavladao je tajac, pa čak i sam Obama nije mogao da poveruje da je za vreme njegovog mandata likvidiran terorista broj 1 Osama Bin Laden. Malobrojna svedočenja iz situacione sobe ispričali su da se Obama zaledio kad je video likvidaciju Bin Ladena, a sadašnji predsednik, tad potpresednik Džozef Bajden je držao u rukama brojanicu i molio.
Dok su operativci skuplali sve dokumente, elektronsku opremu USB, CD –ove, jedan od specijalaca saslušao je Osaminu ženu Amal koje je kroz plač rekla da je to šeik. Osamino telo je u crnom džaku ubačeno u helikopter, a prispeo je i rezervni CH -47 Činuk u koji su se preostali specijalci sa crnim džakovima punim papira i drugih stvari od Bin Ladena ukrcali i poleteli. Oba helikoptera poletela su ka Avganistanu. Specijalci su u helikopteru još jednom otvorili džak, i počeli da pretresaju telo. Telo je po sletanju u američkoj bazi u Džalalabadu prebačeno u kamion i stovareno u hangaru pred analitičarku CIA koja je identifikovala telo . Specijalci su zatim ceo tim zajedno sa telom ovekovečio je fotografiju. Čim su se slikali usledilo je ukrcavanje u transportne avione C-130, koji ih je prebacio do baze Bagram. Tamo je kompletan „Tim 6“ morao ponovo sa ekspertima CIA i FBI da prođe svaki detalj operacije od poletanja do povratka u bazu uključujući i likvidaciju Bin Ladena.
Stručnjaci CIA sproveli su preliminarnu DNK analizu koja je potvrdila da se radi o Osami Bin Ladenu. Iz Avganistana Bin Lden je u crnom džaku prebačen na nosač aviona USS Karl Vilson koji je plovio Arabijskim morem, odakle je telo spušteno u more iako islamski običaji zabranjuju sahranu u moru. Razlog zašto je Bin Ladenovo telo spušteno u more leži u strahu da bi mesto njegove sahrane postalo mesto hodčašća radikalnih islamista. A takođe retko oja zemlja i se odlučila da na njenoj teritorji bude sahranjen Bin Laden.
Misija likvidacije Bin Ladena je držana u najvećoj tajnosti sve do jutarnjih časova kada je Obama izašao pred medije koji je ubistvo lidera Al Kaide smatrao za najveće dostignuće američke nacije i napod da se porazi Al Kaida.
Pakistan je posle ove akcije bio veoma uvređen na SAD, da u gradu punom vojske specijalci izvedu likvidaciju najtraženije teroriste. Pakistanci su takođe preneli i svedočenje Bin Ladenove ćerke Safije koja je ispričala da su Amerikanci njengo oca živog zarobili bili, a onda ga likvidirali ispred ostalih članova porodice. Ona je takođe rekla da je zajedno sa majkom pred Amerikancima identifikovala telo Bin Ladena, kao i da je Amal u očaju nasrnula na specijalce kada joj je jedan Amerikanac pucao u gležanj.
Kurir.rs/Andrej Mlakar
Kristijan Amanpur pogodila gde se krije Bin Laden
Priča o mestu gde se Bin Laden skrivao bila je omiljena tema svih američkih medija, a posebno CNN. Čuvena voditeljka ove medijske kuće Kristijan Amanpur je u jednoj emisiji daleke 2008 rekla da je razgovarala sa jednom jako upućenom osobom koja joj je rekla da se Bin Laden ne skriva u nekoj pećini, već u jednoj udobnoj vili u Pakistanu, i da niko ne bi čak ni pomislio na to mesto kao lokaciju za skrivanje najtraženijeg teroriste sveta.
Planirali napad bombarderom B-2 na Bin Ladenovu kuću
Dok se razrađivao plan napada na lokaciju za koju se verovalo da se krije Bin Laden razmišaljalo se da napad bude izvede iz vazduha i to strateškim bombarderom B-2. Tadašnji sekretar za odbranu Robert Gejts bio je veliki zagovornik ovog načina napada na Bin Ladena, ali planeri Pentagona smatrali su da bi to bio opasan presedan jer bi Pakistanci to mogli protumačiti kao napad na suverenu zemlju, a vazdušna operacija bi nosila rizik i od kolateralne štete, a i indentifikacija posle eksplozije avio bombe bi bila teža, a SAD je bio veoma bitan dokaz da je Osama Bin Laden bio zaista mrtav.
NE PROPUSTITE
