Seme štrajka glađu bilo je posejano 1976. godine kada je laburistička vlada Harolda Vilsona ukinula je status "specijalne kategorije" koji su IRA zatvorenici do tada imali i koji im je, između ostalog, omogućivao da nose svoju odeću.
Pitanje odeće im je bilo važno jer su tvrdili da su "politički" zatvorenici koji se bore da postignu istorijski cilj IRA-e, a to je ujedinjenje Irske. Zatvorska odeća je od njih, tvrdili su, pravila obične kriminalce.
Zbog toga su mnogi IRA zatvorenici reagovali na Vilsonovu odluku tako što su odlučili da ne nose odeću. Takozvani "prekrivač ljudi", nazvani tako jer su se pokrivali ćebadima koja su im stajala na krevetima, imali su pet zahteva: da im se dopusti da nose svoju odeću, da ne rade u zatvori, da organizuju svoje škole, da dobijaju pakete od porodica i da mogu da se druže sa svojim saborcima.
Znali su, piše za BBC Piter Tejlor koji je pratio Sendsovu priču, da im vlada neće dati status političkih zatvorenika.
Njihov protest nije naišao na simpatije van zatvora. Nacionalisti su mahom bili nezainteresovani i apatični pa je vlada, osetivši da je u prednosti, ostala pri svome.
Zbog toga su zatvorenici odlučili da radikalizuju protest - odbijali su da koriste noćne posude koje su izigravale toalet u njihovim čelijama. Umesto toga su razmazivali izmet po zidovima i urinirali po podu.
"Navikntete se na to. Budite se sa crvima", rekao je Džerald Hodžins, jedan od zatvorenika koji je tako živeo tri godine. Kejtal Kramli, koji je sa 18 osuđen na četiri godine zatvora zbog članstva u IRA, urin je prosipao ispod vrata. "Bilo je neprijatno i gadno, ali to je bilo bojno polje i mi smo mogli ili da preživimo ili da se predamo", rekao je on.
Do 1980. godine, takozvani "prljavi" protest nije urodio plodom. Zatvorenici su se onda odlučili za "nuklearnu" opciju - štrajk glađu. Procenili su da bi njihovo žrtvovanje prodrmalo pristalice i nateralo novu premijerku Margaret Tačer na kompromis.
Sedmorica zatvorenika počeli su da odbijaju hranu 28. oktobra 1980. godine. Isprva, retki su bili oni koji su verovali da će nastaviti sa tim do kraja, ali posle 53 dana štrajka, tajni kompromis je dogovoren a kumovao mu je oficir MI6, Majkl Otli. Međutim, Tačerova nije pristala i kompromis je propao. Zatvorenici su optužili perfidne Britance za izdaju. Otli kaže da je štrajk glađu bio "tragedija koja je mogla da bude izbegnuta".
Dva meseca kasnije, komandant IRA u Mejzu Bobi Sends je počeo drugi štrajk glađu 1. marta 1981. godine, na petu godišnjicu ukidanja specijalnog statusa zatvorenicima IRA. Pridružilo mu se još devet volontera. Tačerova nije ni trepnula. "Zločin je zločin. Ovde nije reč o politici već o zločinu", poručila im je. Ni IRA ovoga puta nije bila spremna na kiompromis i krenula je bora između Čelične lejdi i muškaraca čelične volje, piše BBC.
Onda se dogodilo nešto neočekivano, raspisani su lokalni izbori i Šin Feinov Džim Gibni je predložio tadašnjem potpredsedniku Džeriju Adamsu da iskoriste štrajk glađu i kandiduju Sendsa. Sends je pobedio na izborima. A kurs sukoba je pomeren.
"Nisam mogao da verujem da su moji katolički susedi, koje sam uvek tretirao sa dubokim poštovanjem, glasali za nekoga ko je želeo da uvije mene i moje prijatelje i koji je bio neprijatelj baš ove zajednice", rekao je unionista Ken Marginis.
Mesec dana posle izbora i posle 66 dana štrajka, poslanik Bobi Sends je umro. Gotovo 100.000 ljudi je došlo na njegovu sahranu šokiravši vladu koja je do tada verovala da štrajk nije imao veliku podršku javnosti. Za one koji su išli iza kovčega, Sends je bio mučenik, a Margaret Tačer ubica.
"Sends je bio osuđeni zloćinac koji je odlučio da se ubije. To je bio izbor koji njegova odganizacija nije dala mnogim njihovim žrtvama", poručila je premijerka.
Naredna tri meseca, devet drugih štrajkača je sahranjeno sa svim IRA počastima. Većina više od 60 dana nije jela. Tačerova je pomislila da je pobedila. "Suočeni sa neuspehom svoje borbe, ovi ljudi su poslednjih meseci odigrali poslednju kartu", rekla je tada. Ali, štrajk se nastavio i te jeseni.
Džerard Hodžins je 14. septembra odbio hranu. Znao je šta radi. "Štrajk je bio otelotvorenje naše borbe. Verovali smo da ćemo, ako izgubimo ovu bitku izgubiti i rat i da će sve što smo žrtvovali biti uzalud", rekao je on.
Štrajk je okončao 3. oktobra sa ostalim zatvorenicima kada je postalo jasno da će njihove porodice dozvoliti medicinsku intervenciju kako bi im spasili živote.
Tačerova je takođe popustila i zatvorenicima IRA je dozvoljeno da nose svoju odeću, druže se među sobom, ne rade i imaju više poseta. Štrajk glađu je urodio plodom, ali po ogromnu cenu.
Godinu dana posle kraja štrajka, Martin Mekginis je izabran u skupštinu Severne Irske, a 1983. godine Džeri Adams je ušao u Vestminster. Politički uspon Šin Feina krunisan je kada je Mekginis postao zamenik prvog ministra u skupštini Severne Irske, deleći moć sa zakletim neprijateljom Ijanom Pejslijem. Čak se i sreo sa kraljicom u Vindzoru kako bi, kako je rekao, "pružio ruku prijateljstva unionista sa severa". Štrajk glađu je od Šin Feina napravio najveću politiku partiju u Irskoj.
Sukob u Severnoj Irskoj: Kljućni momenti
1921. Irska je podeljena i formirana Severna Irska, Katolička manjina na severu se žali na diskriminaciju od strane protestantske većine. Katolici su mahom nacionalisti koji žele ujedinjenje sa Irskom i vladom u Dablinu, dok su protestanti mahom unionisti koji bi da ostanu unutar Velike Britanije.
1969. Britanske trupe intervenišu u Severnoj irskoj kako bi zaustavili sukobe katolika i protestanata. IRA je formirana sa ciljem da oružjem ujedini Irsku.
1971. IRA članovi su bez suđenja zatvoreni u starom RAF kampu van Belfasta. Kamp je izgledao kao kamp za nacističke zatvorenike iz Drugog svetskog rata. Iza žice, zatvorenici su mogli da nose svoju odeću, slobodno se druže sa saborcima i imaju svoju "vladu". Mogli su da vežbaju gađanje drvenim puškama, uče o gerilskom ratovanju. Smatrali su se političkim zatvorenicima jer je njihov cilj da ujedine Irsku, istina uz pomoć oružja.
1972. je bila najnasilnija godina takozvanih "Nevolja". Gotovo 500 ljudi je ubijeno, uključujući preko 250 civila. Godina je počela "Krvavom nedeljom" 30. januara kada su paravojne formacije ubile 13 nevinih katoličkih civila. Unionistički parlament u Stormontu je rasformiran i Vestminster je preuzeo vlast.
Zatvorenici u zatvoru Kramlin road u Belfastu počinju štrajk glađu tražeći "politički" status. Štrajk je predvodio Bili Mekki, i pridružilo mu se 40 zatvorenika. Poisle 35 dana, sekretar Severne Irske Vilijam Vajlo, u strahu da bi smrt Mekkija, kompandanta ogranka IRA u Belfastu, mogla da izazove nerede popušta i daje "specijalni status" IRA zatvorenicima.
Tajni mirovni pregovori između britanske vlade i IRA vođstva propadaju.
1976. Vlada premijera Harolda Vilsona ukida specijalni status IRA zatvorenicima. Zatvorenici odbijaju da nose zatvorska odela, a potom i da koriste kofe za WC. Tri godine su tako živeli.
1979. Margaret Tačer postaje premijerka. IRA ubbija lorda Luisa Mauntbatena i 18 vojnika.
1980. Počinje štrajk glađu. Prvi je trajao 53 dana. Završen je jer se verovalo da je kompromis postignut - porodice su im čak i donele odeću - ali se ispostavilo da kompromisa nema.
1981. Bobi Sends počinje štrak glađu, jasno stavivši svima do znanja da ne namerava da preswtane. Pridružuje mu se još devet IRA zatvorenika.Tačerova nema nameru da popusti. U aprilu, Sensa biraju za poslanika, u maju umire posle 66 dana štrajka u junu, dvojica zatvorenika od kojih je jedan štrajkovao glađu, ulaze u irski parlament u Dabčinu.
U avgustu, 10. štrajkač glađu umire. Na Sendsovo mesto u Vestminsteru dolazi Šin Feinov Oven Keron. U oktobru porodice zahtevaju hitnu medicinsku reakciju kako bi se spasili životi onih koji i dalje štrajkuju. Džejms Prajor postaje sekretar Severne Irske i postiže se kompromis. Štrajk glađu je gotov.
1982. Martim Meginis, bivši IRA lider a sada političar Šin Feina izabran je u skupštinu Severne Irske.
1983. Džeri Adams, potpredsednik Šin Feina, izabran je u Vestminster. Kasnije te godine postaje predsednik Šin Feina.
1994. IRA pristaje na primirje.
1998. Sporazum na Veliki petak potpisuju svi učesnici sukoba.
2020. Bregzit - Britanija napušta Evropsku uniju i Šin Fein postaje najveća politička stranka na ostrvu.
2021. Kako bi se izbegla tvrda granica u Irskoj, carina se uvodi na lukama u Irskom moru i uvodi se trgovinska granica između Severne Irske i ostatka Britanije.
U Belfastu i drugim gradovima dolazi do sukoba mladih katolika i protestanata. Nevolje, podstaknute Bregzitom i koronavirusom, su se vratile.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
