Najnovije vesti

NAJMNOGOLJUDNIJA ZEMLJA SA NAJMANJE PREZIMENA: Zašto više od milijardu Kineza koristi svega 100ak prezimena VIDEO
Foto: EPA/ALEX PLAVEVSKI

paradoks

NAJMNOGOLJUDNIJA ZEMLJA SA NAJMANJE PREZIMENA: Zašto više od milijardu Kineza koristi svega 100ak prezimena VIDEO

Planeta

Iako demografi upozoravaju da je poslednjih 10 godina  broj Kineza rastao je najsporijom brzinom od uvođenja politike jednog deteta krajem 1970ih, Kina je i dalje najmnogoljudnija zemlja na svetu. Uprkos tome, broj prezimena koji se koristi je prilično ograničen na svega 100ak.

Ako zaustavite nekoga na ulici u Kini, postoji prilično velika šansa da je njihovo prezime Vang, Li, Žang, Liu ili Čen. Ovih pet prezimena ima gotovo 30 posto populacije, odnosno više od 433 miliona ljudi.

Sa 1,39 milijardi stanovnika, Kina je najmnogoljudnija zemlja na svetu ali ima najmanji "izbor“ prezimena. Naime, podaci Ministarstva javne bezbednosti pokazuju da je svega oko 6000 prezimena u opticaju, a velika većina populacije – gotovo 86 posto – koristi svega 100 prezimena.

Razloga ima više: Kina je manje rasno raznovrsna od nekih drugih zemalja gde manjinske grupe unose raznolikost u prezimena. Takođe je tu i pitanje jezika: Nemoguće je nasumično ubaciti neki kineski znak i tako stvoriti novo prezime, kao što je na primer slučaj sa prezimenima engleskog govornog područja. Još jedan faktor tu ima značajnu ulogu: tehnologija.

Digitalna revolucija u Kini promenila je svakodnevni život i mnogi ovi sistemi oslanjaju se na vrlo ograničenu listu standardizovanih kineskih karaktera. To znači da oni čija prezimena imaju manje uobičajena slova i karaktere, koji nisu kompatibilni sa postojećim kompjuterskim sistemima, mogu da budu izbačeni iz sistema i samim tim primorani da promene svoje prezime kako bi olakšali sebi život, na uštrb nasleđa.

Situacija nije uvek bila ovakva. Tokom svoje duge istorije, Kina je registrovala više od 20.000 prezimena, rekao je CNN-u Čen Džiavei, profesor na pekinškom Normal univerzitetu koji je istraživao rasprostranjenost prezimena u zemlji. Neki istraživači procenjuju da ih je bilo čak 23.000.

Prvi zabeleženi podaci o kineskim prezimenima sežu do "ere bronze, bambusa i pisanja na svili“, odnosno u vreme dinastija Šang i Žu (1600-256. godina p.n.e.) Do dinastije Song (960-1279 AD) sastavljena je lista od nekoliko stotina najčešćih prezimena.

Kineska istorija puna je migracija, političkih nemira, ratova što znači da su i prezimena često nestajala ili su se menjala. Ponekad bi drevni vladari i klanovi koristili imena svojih država ili kraljevina, drugi su prezimena dobijali od careva. Manjine i nomadi su koristili svoje verzije kineskih imena, nekad bi ljudi pojednostavljivali prezimena radi lakšeg pisanja, nekad su ih menjali iz sujeverja, kaže Čen.

Tu treba uzeti i fenomen poznat kao Galton-Votson proces, kada prezimena nestaju jer svaka generacija žena uzme muževljevo prezime. A s obzirom na dugu, dugu istoriju Kine, proces nestanaka prezimena vidljiviji je nego u nekoj mlađoj zemlji. Primera radi, prezimena su se u Kini pojavile 3000 godina pre nego u Evropi ili Japanu, a kako je tada populacija bila mnogo manja, mnoga prezimena su nestala, naveli su istraživali Stenford univerziteta u svojoj studiji iz 1992.

Retka ili neuobičajena prezimena koja su možda i nestajala vekovima, sada su suočena sa krizom moderne Kine. Godinama su ljudi sa retkim karakterima u svojim imenima mogli da se provuku kroz birokratiju jer su dokumenta i pisma bila ručno pisana.

Sada je to bukvalno nemoguće, naročito jer je Kina uvela novi, digitalizovani sistem identifikacije. A u taj sistem nisu uključeni svi kineski karakteri. Zapravo, od desetina hiljada karaktera 2017. u sistemu je bilo oko 32.000 karaktera.

Kako je u Kini sada sve digitalizovano – od ugovaranja sastanaka do kupovine karti za prevoz – prezimena sa "čudnim" karakterima žestoko otežavaju život običnom čoveku.

Još jedan razlog malog broja prezimena su napori Pekinga da standardizuje i uredi jezik. Različiti dijalekti mandarinskog govore se u brojnim kineskim provincija i često su toliko različiti da se ljudi ne razumeju. Zbog toga je pekinški mandarinski lingva franka i 2000. je proglašen za zvaničan govorni i pisani jezik Kine.

Pisanje mandarinskog ipak nije standarizovano na vreme i razlikuje se od regiona do regiona što unosi dodatnu konfuziju u već raznovrstan izbor karaktera. Da bi na neki način prevazišli probleme, stručnjaci su napravili bazu podataka sa 70.000 karaktera i rade na njenom proširenju na 90.000 kako bi ljudima olakšali svakodnevni život.

Prezimena su od centralnog značaja da identitet Kineza, ona su čuvari njihovog porekla, istorije i migracija i predstavljaju direktnu vezu sa precima i nasleđem. Odricanje prezimena znači prekidanje veza sa porodičnom istorijom koja seže u vekove.

"Ne želimo da izgubimo prezimena koja su nam dali naši preci“, rekao je jedan stanovnik sela u istočnoj provinciji Šandong gde su mnogi meštani vekovima delili ime "Šan" ali su zbog digitalizacije morali da ga promene u "Ksian" jer ima više standardnih karaktera koje kompjuterski sistem prepoznaje.

"Naša generacija i dalje pamti naša originalna prezimena, ali ih naša deca neće imati i za nekoliko godina će ih potpuno zaboraviti“, dodao je on.

Kurir.rs/K.P.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja