Kada je kompanija Tesla u martu saopštila da će prihvatati kriptovalute, naišla je na žestoke kritike nekih investitora i boraca za ljudska prava. Proizvođač električnih vozila je u februaru otkrio da su kupili bitkoina u vrednosti od 1,5 milijarde dolara. Međutim, noćas su se povukli.
"Zabrinuti smo zbog rapidnog povećanja upotrebe fosilnih goriva za rudarenje i transakcije bitkoina, naročito uglja koji ima najgore emisije od svih. Kriptovalute su dobra ideja... ali ne ako će prirodna sredina platiti visoku cenu", naveo je Mask.
On je dodao i da njegova kompanija neće prodati nijedan svoj bitkoin i da će ga ponovo koristiti kada se rudarenje prebaci na održivije izvore energije.
Analitičari kažu da je promena u politici rezultat strahovanja da će Tesla ostati bez investitora koji su fokusirani na održivi razvoj i klimatske promene.
"Pitanja prirodne sredine i odgovorne korporativne politike su sada glavna motivacija za mnoge investitore i Tesla kao kompanija fokusirana na čistu energiju verovatno želi da radi u tim okvirima", rekla je BBC-u Džulihja Li iz Burman investa. "Cinici bi mogli da taj potez vide kao pokušaj Ilona Maska da utiče na tržište kriptovaluta, kao što je to i ranije radio", dodala je ona.
Mask je jedan od najistaknutijih pristalica kriptovaluta i zahvaljujući njemu nekada opskurni dogikoin je sada postao jedna od glavnih digitalnih valuta.
Bitkoin stvaraju rudari koji koriste ogromne kompjutere koji troše mnogo struje i takmiče se međusobno u rešavanju kompleksnih matematičkih slagalica. To je proces koji traži mnogo struje koja, pak, dolazi iz elektrana koje koriste fosilna goriva.
Dominacija kineskih bitkoin rudara i nedostatak motivacije da se prebace sa jeftinijeg goriva na skuplje, obnovljive izvore energije znači da brzog rešenja za ovaj problem neće biti. U Kini živi 75 posto bitkoin "majnera", a ugljenični otisak kriptovaluta jednak je jednom od 10 najvećih kineskih gradova, pokazala je nedavno sprovedena studija.
Sa druge strane, pristalice bitkoina ukazuju da tradicionalni bankarski sistem sa milionima radnika i kompjutera u klimatizovanim prostorijama takođe koristi mnogo energije koja se uglavnom dobija iz fosilnih goriva.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
