Iako je Makej robijao za ova tri zločina, svojevremeno je priznao još osam ubistava, a zatim ih porekao tako da se vode kao nerešeni slučajevi.
Od policije je 2019. godine zatraženo da ispita i te slučajeve, što je odložilo njegovo saslušanje o uslovnom otpustu. Odbor je međutim sada odlučio da neće donositi činjenične nalaze u vezi s tim slučajevima zbog „mnogo vremena koje je proteklo“ i „nepostojanja potpunih dokaza“.
„Komisija je utvrdila da treba da razmotri neke navode, ali je odlučila da to ne utiče na njegovu rizika kod Makeja“, navodi se u zaključku objavljeniom u četvrtak.
JEZIVO DETINJSTVO
Patrik je rođen u braku Harolda Makej i Marion, žene kreolskog porekla koju je Harold upoznao u Gvajani. Kao dete, Patrik je bio česta žrtva fizičkog zlostavljanja od strane oca. Kada je imao 10 godina, otac mu je umro od srčanog udara na putu do posla, što je bio rezultat kombinacije alkoholizma i slabog srca. Njegove poslednje reči sinu bile su „zapamti, budi dobar".
Patrick nije mogao da se pomiri sa gubitkom oca, pa je govorio ljudima da je harold još živ i nosio njegovu sliku sa sobom. Odbio je da prisustvuje sahrani u Škotskoj, a kasnije je preuzeo ulogu „očeve figure“ u porodici te je tukao majku i dve sestre. Njegova majka Marion na kraju je preselila porodicu iz Dartforda u Grejslend ali to nije poboljšali njihov porodični život.
Policija je bila pozivana i do 4 puta nedeljno. Patrik je u 18 navrata bio udaljivan iz kuće u dobi od 12 do 22 godine i smešten u razne specijalne škole, institucije i zatvore. Za to vreme, i policajac i učitelj predvideli su da će Patrik na kraju nekog ubiti.
Pokušao da ubije majku i tetku, zapalio kornjaču
Bio je sklon ekstremnim napadima besa i neverovatnoj okrutnosti prema životinjama. Jednom prilikom zapalio je svoju kornjaču. Maltretirao je mlađu decu, krao iz kuća starijih žena i od ljudi na ulici, a čak je pokušao da ubije majku i tetku. Takođe je pokušao da ubije mlađeg dečaka, a kasnije je rekao da bi uspeo da nije bio sputan.
Takođe je pokušao da zapali katoličku crkvu. Sa 15 godina psihijatar dr Leonard Kar ocenio ga je kao psihopatu i predvideo da će odrasti u "hladnokrvnog psihopatskog ubicu“. U oktobru 1968. bio je predat bolnici Mos sajd u Liverpulu kao dijagnostifikovani psihopata, apušte nje 1972. godine.
FASCINIRAN NACISTIMA
Kada je postao punoletan, Patrik je je razvio fascinaciju nacizmom, nazivajući se „Franklin Bolvolt Prvi“, a u stanu je napravio kolekciju nacističkih suvenira. Živeo je u Londonu i često je bio pijan ili drogiran. 1973. godine, u blizini majčine kuće u Kentu, upoznao se i sprijateljio sa sveštenikom, ocem Antonijem Krinom.
Uprkos ovom prijateljstvu, upao je u njegov dom i ukrao ček na 30 funti. Iako je Krin pokušao da privoli policiju da ag ne hapsi, Patrik ej ipak bio procesuioran. Incident je prouzrokovao razdor između njih dvojice i Patrik se vratio u London. Otprilike u to vreme, kakao je kasnije tvrdio, udavio je skitnicu u reci Temzi.
Međutim, 21. marta 1975. godine, kada je imao 22 godine, Patrik je sekirom ubio oca Krina u svešteničkom domu, brutalno mu je rascepao glavu i gledao kako krvari do smrti. Policija ga je ubrzo sumnjičila za najmanje desetak drugih ubistava tokom prethodne dve godine, a većina žrtava bile su starije žene koje su izbodene ili zadavljene tokom pljački. Kasnije tvrdio da je ubio 11 ljudi.
DOŽIVOTNA ROBIJA
U novembru 1975. godine osuđen na doživotnu robiju, a 44 godine kasnije još je na robiji.
Patrik Makej je imao 23 godine kada je osuđen zbog davljenja i ubadanja Isabele Grifits (87) u Belgraviji, u centralnom Londonu 1974. godine, i Adel Prajs, (89), godinu dana kasnije.
Takođe je osuđen zbog ubistva 64-godišnjeg katoličkog sveštenika Antonija Krina u kentskom selu Šorn 1975. godine.
Makej je promenio ime Dejvid Gruvs, a osuđen je na doživotnu robiju zbog teškog ubistva. Tokom sudskog pretresa uzeto je u obzir još 24 krivična dela, uključujući i krađe. Takođe je optužen za još dva ubistva, koja je on negirao, ali je sudija naložio da "ostanu u spisima".
Od 2017. godine. Makej je u "otvorenim" uslovima izdržavanja kazne.
"Nakon razmatranja okolnosti njegovog krivičnog dela, napretka postignutog u pritvoru i dokaza izvedenih na ročištima, veće nije bilo uvereno da je gospodin Makej bio pogodan za puštanje na slobodu", naveo je Odbor za uslovni otpust.
Među nerazjašnjenim ubistvima koja je Makej priznao a potom i porekao, bila je i vlasnica kafića Ivi Dejvis (48), koja je u februaru 1975. godine ubijena sekirom u svojoj kući u Sautendu, u Eseksu.
Njen sin Viktor rekao je prošle godine: "Svi znaju da je ubio više od tri osobe. Svaki policajac s kojim sam razgovarao veruje u to. Ako se niste suočili sa svojom zločinima, ne možete se promeniti" Rekao je.
Kurir.rs Foto: Profimedia / Mediadrumimages/ JohnLucas/ Penand
NE PROPUSTITE
