Konzervativci su pozdravili odluku guvernera Teksasa Grega Abota, dok su liberali predviđali propast i smrt, a američki predsednik Džo Bajden nazvao je odluku "neandertalskim razmišljanjem", piše Atlanti.
Nova studija pokazuje da odluka praktično nije uticala na broj slučajeva. Devet nedelja kasnije, rezultat se ne čini katastrofalnim. Zapravo, nova studija ekonomista sa Univerziteta Bentli i države San Diego otkriva da Abotova naredba praktično nije imala efekta na slučajeve covida-19. Kako je moguće da je tako značajna mera, odnosno ona koja je široko osporavana, imala tako mali efekat? Jedno od mogućih tumačenja je da ukidanje obaveze nošenja maski nije imalo posledica, jer maske uopšte nisu efikasne.
Ovo gledište uživa široku popularnost u konzervativnim medijima kao što je Foks Njuz i verovatno stoji iza Abotove zabrane da maske postanu obavezne u Teksasu. Nekoliko rupa u objašnjenju Ovo objašnjenje ima nekoliko rupa. Mnoštvo dokaza sugeriše da maske gotovo sigurno imaju efekta, čak i ako nisu savršene.
Na primer, istraživanje objavljeno u časopisu Američkog medicinskog udruženja otkrilo je da maske „ograničavaju izdisanje i udisanje zaraznog virusa“ i da univerzalno maskiranje „može pomoći u smanjenju prenosa virusa“. Metaanaliza objavljena u Zborniku Nacionalne akademije nauka zaključila je da su „mesta i periodi u kojima se zahteva upotreba maski pokazali znatno niži prenos u zajednici“.
A nekoliko analiza objavljenih u časopisu Nejčr pokazalo je da KN95 hirurške maske i respiratori smanjuju emisiju čestica i do 90 procenata. Suptilnija je mogućnost da Abotova odluka nije bila previše važna jer su u to vreme bili važniji drugi faktori, poput vremenskih uslova, više vakcinacija i neke sreće. Čini se da se koronavirus slabije širi u toplim i vlažnim okruženjima, što bi delimično moglo objasniti zašto su države poput Teksasa i Floride uspele da izbegnu natprosečnu stopu smrtnosti od covid-19, uprkos poznatoj averziji njihovih guvernera prema ograničenjima.
Pristalice su nastavile da nose maske, a antimaskeri su ih bacali u smeće. Ako se tome doda tempo vakcinacije u martu, moguće je da je Abot zaista imao sreće, ukinuvši ograničenja u vreme kada je suđeno da broj slučajeva padne. Drugo objašnjenje kaže da Abotova odluka nije bila važna jer niko nije promenio svoje ponašanje. Abotova odluka nije imala uticaja na zaposlenost, kretanje širom njegove države ili pešački saobraćaj kroz maloprodajne prodavnice. Nije imao efekta ni u liberalnim, konzervativnim okruzima, ni u urbanim ni u ruralnim oblastima. Pristalice su i dalje nosile maske, a antimaskeri su ih bacali u smeće. I mnogi ključni zaposlenici, koji su ionako smatrali da nemaju izbora, nastavili su sa svojim prethodnim navikama.
Guverner je možda pucao u prazno. Širom SAD-a, pandemijsko ljudsko ponašanje odvojeno od lokalne politike Širom Amerike, pandemijsko ljudsko ponašanje izgleda odvojeno od lokalne politike, što komplikuje svaki napor da se utvrdi koje mere zapravo deluju protiv covid-19. Na primer, u novembru je grupa ekonomista, na osnovu podataka iz svih 50 američkih država, zaključila da su zaključavanja i ponovna otvaranja imala samo „mali uticaj na potrošnju i zaposlenost“. Države Kolorado i Novi Meksiko izdale su naredbe da ostanu kod kuće krajem marta 2020. godine. Kolorado je delimično ponovo otvoren u maju prošle godine, nekoliko nedelja pre Novog Meksika, ali to nije rezultiralo merljivom razlikom u ekonomskom oporavku.
„Potrošnja u ove dve države evoluirala je gotovo identično“, napisali su ekonomisti. Drugi rad se fokusirao na granicu između država Ilinois i Ajova. Prošlog proleća gradovi u Ilinoisu izdali su naređenje da ostanu kod kuće, dok gradovi u Ajovi, miljama daleko, nisu imali takvu meru. Pad ekonomske aktivnosti bio je približno jednak sa obe strane granice. Ukazi američke savezne vlade možda neće uticati na Amerikance ništa više od lokalnih pravila. U nedavnom saopštenju, američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) tako su dramatično preokrenuli svoje smernice za vakcinisane ljude da su neki mislili da je nastupio dan pobede protiv pandemije. Ali rezultati istraživanja Ekonomist i Jugov pokazuju da ovo nije dramatično promenilo ponašanje ljudi u korišćenju maski. Glavni pokretači nošenja maski bili su ideologija, preferencije partija i status vakcinacije - što samo po sebi korelira sa ideologijom. Većina ljudi ne čeka CDC smernice.
Odakle potiču naša verovanja o ovom virusu? Guverner ere ne otvaraju ili zatvaraju ekonomije. CDC ne stavlja maske niti ih uklanja sa lica građana. Malo koja elita odlučuje kada će se svi ostali osećati dovoljno sigurno da kupuju, jedu u restoranima ili putuju avionom. Čini se da ljudi donose ove odluke nezavisno, na osnovu neke kombinacije lokalnih normi, političke orijentacije i lične tolerancije na rizik, bez obzira na to šta kažu javne zdravstvene elite. Ako vladine uredbe ne promene ponašanje, ako zaključavanje ne promeni ponašanje, ako CDC smernice (za sada) ne promene ponašanje, odakle onda naša uverenja o ovom virusu? Ko oblikuje način na koji razmišljamo, osećamo i delujemo kao odgovor na složene i posledične pojave poput globalne pandemije, pita Atlantik. Autor teksta bio je skeptičan prema nekim zvaničnim narativima Trampove administracije i CDC-a i postao istražitelj za sve što se odnosi na covid-19. Pratio je ono što su zvaničnici javnog zdravstva govorili o pandemiji, ali ih nije slepo prihvatio. Mesecima pre nego što je CDC priznao da je površinski prenos koronavirusa veoma redak, izvestio je Atlantik.
Nedeljama pre nego što je CDC priznao da maske na otvorenom nemaju smisla, The Atlantic je to objavio. Možda misterija u Teksasu zapravo nije misterija, ali to nije bilo neko posebno dostignuće. U vreme kada građani nemaju poverenja u svoju vladu i kada postoji mnogo podataka, svako se može informisati o covid-19, sastaviti sopstvenu teoriju o tome šta je ovaj virus i kako se širi, i dizajnirati svoj vlastiti nivo rizika. Mnogi udaljeni radnici, koji su se 16 meseci bili stisnuti iza svojih prenosnih računara, imali su priliku da nauče o savremenoj epidemiologiji. U isto vreme, mnogi drugi nikada nisu imali izbora, bačeni su u središte pandemije, bez zaštite računarskog ekrana, a neki od njih su razvili sopstvene opšte teorije rizika i otpornosti. Dakle, možda misterija u Teksasu zapravo i nije misterija. Ovo je samo najnoviji dokaz da su se mnogi Amerikanci prošle godine zatvorili u sopstvene pandemijske informativne konstrukcije - neki na bolje, protiv zaostalih i komplikovanih smernica javnog zdravlja, a neki na gore.
Njihovi ukorenjeni stavovi sada su donekle otporni na zvanična otkrivanja, što takođe objašnjava zašto se liberali koji se pridržavaju pravila teško odvajaju od pandemije i zašto mnogi ljudi koji su smanjili rizik od pandemije nerado usvajaju izuzetno efikasnu vakcinu. Kalendar ide dalje, ali za mnoge ljude trauma i bes 2020. godine nisu u potpunosti nestali, zaključuje Atlantik.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
