Najmoćnija korporacija na svetu - Amazon, je ledeni breg. Korisnici i kupci vide samo njegov vrh: striming servis, prodavnice, pakete. Ali ispod površine leži ogromna infrastruktura koja se prostire preko kontinenata, povezujući proozvodnju, distribuciju i dostavu. Kompleksan sistem koji vode radnici od čijeg rada profitira Amazon i njegov osnivač Džef Bezos, jedan od najbogatijih ljudi na svetu.
Bezos pokušava da sakrije ovaj sistem komforom i zabavom koji Amazon pruža kupcima. Razlog je istovremeno i očigledan i skandalozan. Od fabrika gde se proizvode proizvodi koje prodaje, do poštanskih sandučića gde se dostavljaju, globalna struktura Amazona zasniva se na eksploataciji zaposlenih.
Na svakom koraku tog ogromnog lanca, Bezos krši prava radnika, njihovu bezbednost, dostojanstvo i privatnost. Cedi ih do poslednje kapi za što je manje novca moguće. Radnicima je sada prekipelo.
Uz podršku saveznika, od Španije do Sao Paola, od Delhija do Berlina, štrajkovi i protesti i izveštaji skrenuli su pažnju javnosti na situaciju u onlajn trgovinskom lancu. Pod devizom "Naterajmo Amazon da plati", protesti su uz pomoć sindikata, radničkih unija, grupa za zaštitu ljudskih prava, organizovani u 12 zemalja.
Zahvaljujući medijskim izveštajima o skandaloznim i nehumanim uslovima rada, pažnja javnosti sada je usmerena na radnike koji pakuju i skladište pakete i podrška javnosti Amazonu rapidno pada.
U SAD, gde većina Amazonovih radnika radi u takozvanim "centrima ispunjenja", svega 24 posto ispitanika veruje da se Amazon prema svojim radnicima odnosi korektno. U Americi, gde je Amazon nedavno pokušao da podrije radničke akcije u Alabami optužbama da sindikalni radnici ne dozbvoljavaju slobodne i fer izbore i krše federalne zakone, čak 80 posto ispitanika je podržalo radnike u njihovoj borbi.
I u Amazonovom sektoru dostave radnici se opiru maltretiranju. Dostavljači u Indiji nedavno su organizovali štrajkove u više gradova, uključujući Delhi, zahtevajući bolje plate i beneficije. U Italiji, gde su radnici organizovali štrajk na nacionalnom nivou, 75 posto svih Amazonovih radnika je prestalo da radi, od zaposlenih u skladištu do dostavnih radnika.
Nedavno su se u medijima pojavili izveštaji, koji su opštepoznata stvar za zaposlene u Amazonu, da dostavni radnici moraju da uriniraju u flaše jer nemaju pravo na pauzu. Ti izveštaji i snimci postali su viralni i pomogli u promeni stava javnosti prema trgovinskom gigantu.
Međutim, ključni deo globalne strukture Amazona i dalje je sakriven od očiju javnosti. Prodavnica koja nudi sve, od igle do lokomotive, ne samo da prodaje, skladišti i dostavlja svoje proizvode, ona ih i proizvodi. Korporacija je vlasnik više od 400 privatnih brendova i prodaje sve, od odeće do elektronike. Amazon, ranije poznat po Kindlu, sada je modni brend u SAD sa mrežom od oko 1400 fabrika u celom svetu.
Fabrike, mahom otvorene u siromašnijim državama na jugu Zemljine lopte, "nude" radnicima užasne uslove rada. U kineskim fabrikama gde se proizvodi Eho ili Aleksa, radnici često rade beskrajne noćne smene i za to nisu plaćeni.
Prošle godine, zbog nepostojanja adekvatnih zdravstvenih i bezbednosnih mera, Amazonova fabrika u Gvatemali postala je leglo zaraze koronom, ugrozivši živote stotina radnika. Konzorcijum radničkih prava nedavno je objavio izveštaj u kome navodi da je Amazon jedna od moćnih multinacionalnih kompanija koja radnicima koji su otpušteni u vreme pandemije nije isplatila zaustale zarade.
Amazon je odgovoran za ono šta se dešava u njihovim proizvodnim i drugim pogonima i mora da bude pozvan na odgovornost, procenjuju predstavnici nekoliko radničkih sindikata. Sami radnici su u prvim borbenim redovima i bore se svim snagama da se to i dogodi. Poput kolega u skladištima i u sektoru dostave, sada se i radnici u fabrikama bune i razotrkivaju Amazonove naopake poslovne prakse.
Tekstilni radnici koji su bili u sindikatu i koji su u oktobru ostali bez posla jer je Amazonov smabdevač Global garments zatvoren, sada traže da se fabrike ponovo otvore, vrate otpušteni radnici - njih 1200, i isplati sve što im se duguje. U Kambodži, bivši radnici Amazonovog partnera Hulu garmenta zatražili su od Amazona da im isplati sve što im duguje.
Radnici u celom Amazonovom lancu snabdevanja takođe se bore, i to rade solidarno. U novembru, radnici fabrike u Bangladešu pridružili su se protestima radnika iz skladišta na Crni petak, dan kada Amazon zgrne najviše para koristeći potrošačku groznicu koja uvati kupce. Prošle sedmice, zaposleni u tekstilnim fabrikama Hulu i Global u Kambodži i Bangladešu pozvali su na globalnu akciju kako bi naterali Amazon da plati ono što duguje.
Amazon mora da plaća sve svoje radnike, bez obzira na to gde žive i čime se bave. A naterati Amazon da plati je deo mnogo veće borbe za drugačiji svet. Svet u kome globalni komercijalni giganti nisu baždareni tako da se na njima bogate milijarderi i bogati vlasnici deonica, već moraju da budu usmereni ka zdravlju i sreći vrednih ljudi koji ih vode, zaključuju Valter Sančez, genealni sekretar Sindikata IndustriALL, Kristi Hofman, sekretar UNI globala i Kasper Gelderblom koordinator Progresiv internešonela.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
