Međutim, plan još više povećava javni dug zemlje, koji prema procenama, do 2031. može da skoči na 117 odsto BDP-a, što je više nego u Drugom svetskom ratu.
Predviđeno je da se troškovi na federalnom nivou u narednoj deceniji uvećaju i budu 8,2 hiljade milijardi dolara do 2031, piše „Njujork tajms“. Deo tog novca, 2,3 hiljade milijardi, namenjen je infrastrukturi, a 1,8 milijardi dolara za pomoć porodicama. Nijedan od ovih predloga još nije usvojen u Kongresu.
Veliki deo novih troškova trebalo bi da se isplati od povećanja poreza na bogate i korporacije. Administracija projektuje da će deficit federalne vlade biti više od 1,3 hiljada milijardi dolara godišnje u narednoj deceniji, pre nego što se budžet vrati u normalu.
Budžet je važan pokazatelj predsednikove politike, ali poslednju reč ima Kongres koji odlučuje da li će biti usvojen i kako će se novac trošiti. Demokrate trenutno imaju tesnu većinu u oba doma Kongresa, ali i republikanci imaju dosta primedbi na predlog o povećanju poreza.
Bajden je, govoreći u četvrtak u Klivlendu o investicijama, rekao da je sad vreme da se ulaže u budućnost.
Administracija je u aprilu objavila detaljan plan trošenja novca u 2022, kao i plan diskrecionih trošova.
Taj budžet predstavlja oštar zaokret u odnosu na politiku Donalda Trampa, koji je tražio smanjenje troškova za vladine agencije. Recimo, Sekretarijat za obrazovanje po Bajdenovom planu dobija 41 odsto novca više, a Sekretarijat za trgovinu 28 odsto više. Sekretarijat za zdravstvenu zaštitu i ljudske resurse dobija povišicu od 24 odsto, a Agencija za zaštitu životne sredine 21 odsto više novca.
Administracija predlaže da se budžet za ne-odbrambeni sektor poveća za 16 odsto, dok je za trošenje za odbranu izdvojeno 1,7 odsto više novca, pa će budžet Pentagona biti oko 753 milijarde dolara.
Šta je izostavljeno?
U Bajdenovom predlogu nema nekih stavki, poput one da će studentima biti oprošteni krediti od 10.000 dolara po osobi.
Takođe nema fondova za takozvano „javno zdravstveno osiguranje“ koje bi Amerikancima omogućilo da jeftinije plaćaju osiguranje i lekove na recept. Ipak, očekuje se da će Bajden od Kongresa tražiti da odobri taj program.
Kritičari ovakvog plana kažu da će povećati troškove vlade koje će plaćati poreski obveznici, da povećava deficit, a u nekim oblastima smanjuje troškove.
Napori vlade da umanji efekat pandemije doveli su do najvećeg trošenja od Drugog svetskog rata.
Bajdenov plan predviđa da troškovi vlade budu 25 odsto BDP-a u narednoj deceniji.
Ukupan federalni dug bio je više od 100 odsto BDP-a tokom pandemije. Međutim, i sa planom za oporavak ekonomije, Bajdenov predlog budžeta predviđa da dug ostane iznad nivoa BDP-a. Prema procenama, do 2031. godine javni dug Amerike može se popeti do 117 odsto BDP-a.
„To je veliki dug. Pre Velike recesije, dug je bio 40 odsto BDP-a. Pre pandemije je bio 80 odsto. Ove godine je došao na 100 odsto, a rekord je 106 odsto u Drugom svetskom ratu, tako da 117 odsto to itekako prevazilazi. To znači mnogo više pozajmljivanja“, kaže Mark Goldvin iz Komiteta za odgovoran federalni budžet-
Ipak, on kaže da budžet ne predviđa troškove za krize poput pandemije ili rata.
Kurir.rs/Sputnjik
NE PROPUSTITE
